Pretraga baze
 
Oblast
Izaberite region:  
Brza navigacija
 
Izdvajamo

OD 1. JULA OTEŽANO PODIZANJE KREDITA
U zaduženost će se računati i pet odsto dozvoljenog minusa po tekućem računu ... Od 1. jula banke će, po ...

JAGODINSKI ČIČA KRENUO I U MAKEDONIJU
Iz Jagodinske pivare, posle četiri godine pauze, danas je za Makedoniju krenuo prvi šleper sa 23.000 boca piva u staklenim ...

DRAGUTINOVIĆ: U BUDŽETU IMA PARA
 U budžetu Srbije biće dovoljno para za finansiranje neophodnih potreba, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović. Država nije presudan generator inflatornih ...

ZBOG SLABLJENJA EVRA VIŠE SE ISPLATI ŠTEDNJA U DINARIMA
Oročeni evri pri stabilnom dinaru manje se isplate, jer se za njih po podizanju iz banke može kupiti manje dinara ...

RETURN TO FOREVER
RETURN TO FOREVER gostovaće u Beogradskoj areni 06. jula 2008. Nakon pauze od 25 godina, ovaj vrhunski xez-rok sastav, ovoga ...

EVROPSKI PARLAMENT

19. 11. 2007.
EVROPSKI PARLAMENT 626 poslanika koji se neposredno biraju na pet godina. U Ugovoru iz Amsterdama broj poslanika ograničen je na 700 . Prema Protokolu o proširenju EU koji je dodat Ugovoru iz Nice, broj poslanika može se ipak povećati do 732. Pripadost političkim grupama u njemu važnija je od lojalnosti zemljama članicama iz kojih potiču poslanici.

Načini glasanja:
Po pravilu, većinom glasova prisutnih (jednostavno odlučivanje i zauzimanje stava) ili apsolutnom većinom svih poslanika (npr. kod donošenja izmena u postupku saodlučivanja); u slučaju donošenja važnih odluka (npr. izglasavanje nepoverenja Komisiji, odlučivanje o budžetu) postoje odredbe u UEZ za posebne kvorume.

Središte Evropskog parlamenta je u Strazburu i treba ga razlikovati od Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koji je zasebna evropska organizacija. Zasedaju u istoj zgradi. Sekretarijat EP se nalazi u Luksemburgu, ali se sve više sastanaka održava u Briselu. Većina sastanaka političkih grupa i odbora održava se u Briselu.

Demokratska legitimnost EU ima dvostruki temelj: zemlje-članice imaju demokratski izabrane vlade, a EP od 1979. godine biraju svi građani zemalja-članica EU na neposrednim izborima.

EP predstavlja građane zemalja-članica EU. U početku su Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju imale ?Parlamentarnu skupštinu? u koju su nacionalni parlamenti delegirali svoje predstavnike. Ova skupština je u saradnji sa Savetom donosila odluke vezane uz budžete sve tri zajednice. Imala je, osim toga, pravo da kontroliše i da bude obaveštena o aktivnostima Saveta i Komisije. Od 1958. godine skupština se počela nazivati parlamentom, ali je taj naziv potvrdjen tek Jedinstvenim evropskim aktom, koji je stupio na snagu 1987. godine. Tim aktom je Parlament dobio i mnogo važniju političku i zakonodavnu ulogu, uvodjenjem postupka saodlučivanja sa drugim telima. Nadležnosti Parlamenta danas, između ostalog, uključuju kontrolu Savjeta i Komisije. Proširivanje nadležnosti EP potvrdivale su postepene izmene Osnivačkih ugovora - Jedinstveni evropski akt, Ugovor iz Mastrihta i Ugovor iz Amsterdama, kao i druge neugovorne odredbe (međuinstitucionalni sporazumi između Parlamenta, Saveta i Komisije). Ipak, njegove su nadležnosti jos ograničene u područjima politika EZ/EU koja zahtevaju veće troškove, poput Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP), Pravosuđa i unutrašnjih poslova, poljoprivredne i trgovinske politike.

Uobičajene funkcije parlamenta su sledeće:
- Usvajanje zakonodavstva,
- Izbori i obrazovanje izvrsne vlasti,
- Kontrola rada izvršne vlasti,
- Obaveštavanje i obrazovanje građana koje Parlament zastupa.

Funkcije EP uglavnom su iste, s tim da se ne podudaraju ni sa jednim modelom skupštine zemlje-clanice. Stoga je teško uporedjivati funkciju, ulogu i znacaj EP s onima koje imaju nacionalne skupštine, ali nam one mogu poslužiti za osnovnu orijentaciju.
Čitanja: 349 | Komentara: 0
Za webmastere : postavite na Vaš sajt... »
Vreme Stanje na putevima Kursna lista Investicioni fondovi