Evo još jednog laureata prestižne britanske nagrade Costa. Ove godine već smo imali priliku da čitamo roman Ketrin O’Flin Šta je nestalo (uzgred, u našoj sredini izazvao je prilično podeljena mišljenja), koji je ovo priznanje dobio u kategoriji najboljeg debitantskog romana. Nežnost vukova je takođe prvenac, s tim što je ovo delo proglašeno za knjigu godine (2006), dakle najbolje delo u svih pet kategorija za koje se nagrada dodeljuje. Interesantno je da su i O’Flinova i Penijeva svoje prve romane objavile u istoj životnoj dobi: sa trideset sedam godina.

Obe spisateljice imaju na svoj način zanimljive biografije. Dok autorka iz Birmingema ranije nije imala takoreći nikakav dodir s literaturom, Penijeva je zanat pekla kao scenarista. Potiče iz religiozne škotske porodice (rodom je iz Edinburga), i sama je diplomirala teologiju, a život joj je u dobroj meri obeležen jednim oblikom patološkog straha, takozvanom agorafobijom, od koje se (uspešno) lečila na grupnim psihoterapijskim seansama. Prema sopstvenom priznanju, užasavale su je situacije koje nije bila u stanju da kontroliše. Pred nama je, dakle, autorka specifičnog, po mnogo čemu interesantnog senzibiliteta. Neistraženi, hladni i prostrani svet Kanade iz druge polovine XIX veka, koji nam u svom prvom romanu predočava, kao da je u dosluhu s tim.

Žanrovski, Nežnost vukova je avantura sa krimi zapletom, ali i elementima vesterna, žanra koji je autorki vrlo drag. Narativne linije pletu se oko ubistava i nestanaka, a sastoje se od lutanja više grupa likova kroz ledeno kanadsko bespuće. Zaplet se grana i račva u nekoliko rukavaca, što ovu bogami poveliku knjigu čini teže prohodnom. Pripovedajući opširno i podrobno na nekoliko planova, autorka svesno koristi epske mogućnosti romaneskne forme, koje joj scenario ne pruža. Ipak, stiče se utisak da je time knjiga nepotrebno opterećena i da se narativni tokovi razlivaju preko svojih ivica. Previše njih tu nestaje, previše njih traži nestale, pa se i fokus pripovedanja negde usput izgubi, a ne nudi se ništa što bi ga nadomestilo i tako motivisalo ovu narativnu rascepkanost.

Uzeti sami za sebe, ovi sižejni tokovi su prilično interesantni. Nestanak dveju devojčica, koje su oteli Indijanci, recimo, priziva u sećanje Fordove Tragače. Odnos roditelja i dece glavni je pokretač svih potraga i lutanja koje ovaj roman predočava. Otac nestalih devojčica posvećuje život traganju za njima. Penijeva je, međutim, ubedljivija u prikazivanju vezanosti majki za svoju decu. U romanu se javljaju dve ovakve materinske ličnosti, i možda je upravo nijansiranje njihovih karaktera najbolja strana ovog štiva. Tim pre što je jedna od njih, uslovno rečeno glavna junakinja, zamišljena tako da deli izvesne osobine autorke. U pitanju je žena koja se lečila u institucijama za mentalno zdravlje u Škotskoj, i koja nakon toga emigirira za Kanadu, gde zasniva porodicu. Druga žena sa porodicom napušta naseobinu koju su osnovali religiozni norveški doseljenici, sredinu u kojoj za sebe nije nalazila mesta. Religijski ćorsokaci i muke sa sopstvenom ličnošću. Teme koje su autorki bliske.

Stef Peni je spisateljica koja širokim, epskim potezima podrobno iscrtava jedan daleki i negostoljubivi svet. Sižejni tokovi u romanu su korektno izvedeni, međutim njihova izukrštanost i izvijuganost oduzima im oštricu, pa tako njeno pripovedanje ostavlja donekle difuzan utisak. Najveća vrlina knjige, međutim, ne leži u odmotavanju ovih narativnih linija koje slede logiku kriminalističke istrage. Neki suptilniji kvaliteti isplivavaju tokom potraga za ubicama i nestalima. Reč je o pronicljivom i pre svega empatičnom ocrtavanju karaktera neobičnih i po mnogo čemu izuzetnih žena i o pripovedanju koje duboko ponire u njihov odnos prema porodici i deci. Ovo je, rekao bih, tematika u kojoj se Stef Peni najbolje snalazi. Za kraj, da parafraziram tekst sa flajera koji reklamira ovu knjigu: štivo na momente jeste teže čitljivo, ali ako u vašem savršenom danu ima mesta za drukčije, za različite, za likove naglašene individualnosti, onda je ovo knjiga za vas i preporučite je onima koji dele vaše afinitete.

Izvor: [ b92.net ]