Tokom prošle godine broj društava za osiguranje sa dozvolom za rad bitno je smanjen, tako da je sa poslednjim danom lanjskog decembra ovakvu radnu vizu imalo svega 20 osiguravajucih firmi. Ili za deset manje u odnosu na broj sa kojim se u 2005. startovalo

To je ujedno i najneposredniji ucinak reforme sistema osiguranja, zapocete 2004, koja je kontinuirano tekla i tokom cele prošle godine sprovodenjem mera finansijske discipline koje su imale za cilj dalji razvoj osiguranja, ali i zaštitu prava i imovine osiguranika.

U 20 ovih firmi zaposleno je preko 6,6 hiljada radnika, ili za gotovo cetvrtinu više nego godinu dana ranije.

Prema preliminarnim podacima NBS - Odeljenja za registre, sacinjenih na osnovu njihovih finansijskih izveštaja, ove firme lane su ostvarile preko 32,3 milijarde dinara ukupnog prihoda, za trecinu veci nego godinu dana ranije. Najveci deo ovih prihoda odnosi se na poslovne - 84,3 odsto, a u okviru njih cak 94,6 procenata cine prihodi od premije osiguranja i saosiguranja.

Na ime ukupnih rashoda proknjižena je 31,6 milijarda, a tek nešto više od polovine odnosi se na poslovne rashode, dok je na sprovodenje osiguranja potrošeno 30,7 odsto svih rashoda. Ocigledno je dakle, da su društva za osiguranje lane u celini ostvarila pozitivan neto finansijski rezultat od cak 674 miliona dinara, što je i te kakav ucinak ako se zna da je godinu dana ranije u ovim bilansima bio minus od preko 263 miliona.

Od 20 ovih firmi cak 17 je lane poslovalo sa dobiti. Kako je izracunato u NBS - Odeljenju za registre, ukupna neto dobit lane je domašila 1,3 milijardu, od cega cak 73,2 odsto otpada na samo pet osiguravajucih društava. Rec je medutim, ocigledno o „pet velicanstvenih“, jer u ukupnoj bilansnoj aktivi ucestvuju sa bezmalo 49 odsto, a njihovo je i više od polovine ukupnog kapitala.

Inace, bilansna aktiva svih 20 ovih društava sa dozvolom za rad, kako kažu prvi podaci, premašila je lane 47,3 milijardi dinara i bezmalo je upola veca od one godinu dana ranije.

U njoj je obrtna imovina ucestvovala sa 50,2 odsto, a preostalo je cinilo stalnu. Kratkorocni finansijski plasmani, kao deo ove imovine, prešli su 9,2 milijardi, dok su potraživanja dostigla 8,3 milijardi. Najveci deo stalne imovine cine nekretnine, postrojenja i oprema - vredni 16,7 milijardi i u ukupnoj bilansnoj aktivi ucestvuju sa 35,5 odsto. U strukturi sredstava u „vodstvu“ su pozajmljeni izvori - 59 odsto svih sredstava, a preostalo se odnosi na sopstveni kapital. Za razliku od prethodne godine kada ga nije bilo, lane je gubitak iznad visine kapitala dostigao 245 miliona i proknjižen je prakticno samo kod dve ove firme. //pregled.co.yu