Odluku o gasnom aranžmanu sa Rusima, na insistiranje DSS, Vlada Srbije doneće verovatno već sledeće nedelje, iako je zahtev DS bio da se ona odloži do okončanja predsedničkih izbora. Ovo je epilog prekjučerašnjeg sastanka Borisa Tadića i Vojislava Koštunice.

Na ustupak Tadića da se ubrza odgovor Rusima, Koštunica je pristao na to da se uđe u tvrđe pregovore s Rusima i zatraži viši iznos za NIS. Predlog DS je da se umesto ponuđenih 400 miliona evra za 51 odsto vlasništva u NIS i 500 miliona evra za investicije, traži 1,5 milijardi za NIS i 500 miliona za investicije.

Tadić i Koštunica nisu precizirali cifre, ali je ostalo da se o tome postigne dogovor u okviru radne grupe. S obzirom na to da Sporazum s Rusima treba da verifikuje Skupština, dogovoreno je takođe da se pokuša dogovor i s G17 plus, čiji je lider Mlađan Dinkić izašao sa čvrstim stavom da je ruska ponuda za NIS niska i da je bolje razdvojiti pitanje gasovoda i NIS-a.

Očekuje se da narednih dana DS isposluje prihvatanje aranžmana i od G17 plus. Upravo to je potvrdio i ministar bez portfelja Dragan Ðilas, koji je izjavio da bi bilo najbolje da se odluka o tako velikom aranžmanu donese konsenzusom.

U međuvremenu, kako saznaje "Blic nedelje", Dinkić sprema novi predlog za koalicione partnere koji bi zadovoljio srpske interese, ali i uvažio neophodnost gasnog aranžmana sa Rusima. Naime, Dinkić će već narednih dana Tadiću predložiti da se, po ugledu na dogovor koji su postigli Bugari, Rusima ponudi 50 odsto vlasništva u NIS (a ne 51) i to po ceni od 1,5 milijardi evra. Za uzvrat, srpska strana bi pristala da se investicije od 500 miliona evra u narednih pet godina dele takođe napola, pa bi NIS uz kredit uložio 250 miliona evra, a Rusi isto toliko. Kao drugu, još bolju varijantu, Dinkić će predložiti da se vlasništvo u NIS deli po principu 40 odsto Rusima, 40 Srbiji i 20 odsto građanimia i radnicima. I jednom i drugom varijantom obezbedilo se ravnopravno odlučivanje o NIS, a sačuvala bi se i vrednost akcija koje treba da se podele građanima jer bi se one mogle slobodno kotirati na berzi. U obe varijante, vlasništvo u gasovodu bi bilo 50-50 (po bugarskom modelu), kao i prihod od tranzitnih taksi.

Uz to, Dinkić će, opet po ugledu na Bugare, tražiti da se poveća kapacitet gasovoda sa sadašnjih ponuđen 10 na 20 do 30 milijardi kubika (Bugari su se izborili za povećanje sa 17 na 30 milijardi kubika). To je predlog s kojim će Dinkić izaći pred DS, i samo pod tim uslovima, tvrdi naš izbor, sporazum s Rusima biće prihvatljiv i za G17. Dinkić ovo vidi kao izlaznu strategiju za Vladu kojom bi se sačuvao obraz i interesi Srbije.

Kao glavnu prepreku za postizanje dogovora u vladajućoj koaliciji mnogi vide Dejana Mihajlova, generalnog sekretara Vlade Srbije, koji je na volšeban način preuzeo glavnu reč u svemu. Naime, on je odbio i nedavni predlog Božidara Ðelića da se Rusima ponudi samo 25 odsto vlasništva u NIS i izgradnja gasovoda. Mihajlov se najžešće zalaže za prihvatanje prve ponuđene cene od 400 miliona evra za NIS, iako su Rusi, prema nezvaničnim tvrdnjama, nakon Dinkićeve pobune, poslali drugu, malo poboljšanu ponudu od 600 miliona evra.

Između DS i DSS takođe još nema dogovora ni oko toga kakvu vrstu ugovora potpisati s Rusima. Naime, DSS traži da se s ruskim partnerima potpiše sporazuma u formi ugovora, iako su Rusi izjavili da će im Italijani tek krajem godine završiti studiju o izvodljivosti gasovoda, kada će se i znati njegova trasa i kapaciteti. DS smatra da je potpisivanje ugovora bez znanja trase, kapaciteta i drugih detalja rizično, zbog čega je Ðelić predložio da se za sada potpiše samo Memorandum o saradnji u koji bi se uneli postignuti dogovori, ali koji nema snagu ugovora i nije obavezujući. U DSS još nisu prihvatili ovakav Ðelićev predlog.

Bubalo: Blizu smo dogovora

Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo izjavio je juče da se Srbija približava dogovoru oko potpisivanja sporazuma o energetici s Vladom Rusije. Bubalo je agenciji Beta rekao da je "lično veoma ohrabren stavovima kolega ministara iz DS" i da je uveren da će sporazum uskoro biti potpisan, a Srbija tako postati energetski lider na Balkanu.

Izvor: [www.blic.co.yu]