U Memorandumu ekonomske politike, dokumentu koji je uz Pismo o namerama, naša vlada poslala na adresu MMF eksplicitno se navodi: „Mi ćemo smanjiti zaposlenost u javnom sektoru za pet odsto”

Memorandum sa Međunarodnim monetarnim fondom ne podrazumeva nikakvo otpuštanje, odnosno njegov cilj nije otpuštanje radnika. Nije cilj lekara da nanese bol pacijentu već da se nađe rešenje.” Ovim rečima je ministar finansija Dušan Vujović pre dva dana odgovorio na pitanja novinara – da li je sa MMF-om dogovoreno i otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru.

U Memorandumu ekonomske politike, dokumentu koji je uz Pismo o namerama, naša vlada poslala na adresu Fonda u Pensilvanija aveniji u Vašingtonu eksplicitno se navodi: "Mi ćemo smanjiti zaposlenost u javnom sektoru za pet odsto”. To će se jednim delom postići prirodnim odlivom, ali i ciljanim otpuštanjem sredinom 2015. godine, objašnjava se.

Pismo o namerama potpisali su premijer Aleksandar Vučić, guverner Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Dušan Vujović. Taj dokument je javno dostupan svima na internet stranici MMF-a.

U Fiskalnoj strategiji koju je vlada nedavno usvojila, a koja zapravo predstavlja trogodišnji plan mera ekonomske politike navodi se da je planirano smanjenje broja zaposlenih po pet odsto godišnje do 2017. Prevedeno u brojke, to znači da će svake godine bez posla ostajati oko 25.000 ljudi, jer je ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru nešto veći od 500.000.

"Računa se da bi najveći deo ovog smanjenja bio ostvaren prirodnim odlivom zaposlenih, to jest odlaskom u penziju uz ograničeno popunjavanje slobodnih mesta”, piše u Fiskalnoj strategiji.

"Politika” je i u budžetu za 2015. našla sredstva namenjena za otpuštanja viškova zaposlenih. U budžetu Ministarstva rada planirano je da se za "podršku rešavanja radno-pravnog statusa viška zaposlenih”, kako doslovce piše u ovom dokumentu, potroši 20 milijardi dinara. Od toga, 16 milijardi je predviđeno za takozvani "tranzicioni fond”. Preostale četiri milijarde dinara namenjene su za transfere Nacionalnoj službi za zapošljavanje za "finansiranje programa mera aktivne politike zapošljavanja i za isplatu posebne novčane nadoknade”. Na još jednom mestu u budžetu, među rashodima Ministarstva zdravlja, predviđena su sredstva za otpremnine. Za višak zaposlenih u zdravstvenim ustanovama planirano je 2,3 milijarde dinara.

Dakle, apsolutno nema sumnje da je vlada sa MMF-om, između ostalog dogovorila, i smanjenje broja zaposlenih. Uostalom, reforme to i podrazumevaju.

Još od novembra prošle godine, kada su zvanično otvoreni pregovori o aranžmanu sa Fondom, "Politika” je izveštavala da će broj zaposlenih biti smanjen za po pet odsto godišnje. Državni zvaničnici sve vreme uporno su izbegavali da otvoreno o tome govore. Bez obzira na to što je, iz političkog ugla gledano, razumljivo njihovo ćutanje, reč je o pitanju od najvećeg javnog značaja, zbog koga se gube politički poeni, pa su novinari redovno na gotovo svakom javnom obraćanju kreatorima ekonomske politike uporno postavljali jedno te isto pitanje – koliko ljudi će dobiti otkaz.

Na direktna pitanja, novinari već mesecima dobijaju uopštene odgovore od državnih zvaničnika. Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, na primer, insistira na korišćenju termina "racionalizacija”. Istini za volju treba reći i to da je ona jedina prošle jeseni za "Blic” spomenula brojku od 25.000 ljudi, ali je više nikada i nigde javno nije ponovila.

Tako je nedavno ministar finansija Dušan Vujović izjavio da će se do jula izaći sa planom racionalizacije broja radnih mesta u javnom sektoru.

"Koliko će biti otpuštanja i stvarnog viška zaposlenih zavisiće od mesta na kojem se oni nalaze i od toga koliko će se njih odlučiti da ranije ode u penziju", rekao je Vujović za RTS.

On je rekao da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi na novoj sistematizaciji platnih razreda, na osnovu koje će se znati koliko ljudi radi na pojedinim mestima, koliko su plaćeni i gde su viškovi. "Nije cilj smanjenje zaposlenih nego efikasna država i da građani imaju veću motivaciju da rade u privatnom sektoru”, objašnjavao je Vujović.

Ekonomista Miodrag Zec kaže da je gotovo svaki program koji su tokom ove krize zemlje zaključivale sa MMF-om podrazumevao otpuštanja.

"Otkazi su standardni deo tog paketa. Da država ima nameru da otpušta vidi se i iz dopisa koje šalje školama, univerzitetima, bolnicama gde se navodi da broj zaposlenih smanje za pet odsto. Ali pošto takve odluke imaju najveću političku cenu, vlast gleda da što više odloži saopštavanje te istine", kaže Zec i objašnjava da reforme upravo to i podrazumevaju.

Ovo nije prvi put da ovdašnji državni zvaničnici pogrešno informišu javnost kada je reč o pregovorima sa Fondom. Tako se 2010, za vreme vlade Mirka Cvetkovića dogodilo da je tadašnji šef misije Albert Jeger morao da demantuje ono što su govornici iz vlade za konferencijskim stolom novinarima rekli pre njega. Javnosti je, naime, kao deo dogovora, predstavljeno nešto što uopšte nije dogovoreno (da će rast penzija od aprila 2011. godine biti usklađen sa rastom zarada u javnom sektoru).

Izvor i foto: [ b92.net ]