Građani mogu da podnose zahteve za dinarske kredite koje dotira država. Iako nerado govore o padu prometa, trgovci sve nade polažu u novi program kredita. Ekonomisti smatraju da će najavljeni krediti samo na kratak rok podići kupovnu moć.

Trgovci imaju sve manje posla, a sve više zaliha. Promet je 12 odsto manji nego prošle godine. Najviše je pala prodaja tehničke robe, odeće, obuće, ali i hrane. Prema statistici, oko 60 odsto prihoda prosečnog domaćinstva odlazi na hranu, na potrebe dece i na račune, mada se njihovo plaćanje često odlaže.

Cene su od početka godine u proseku povećane 0,7 odsto. Benzin je poskupeo pet puta, a struja 10 odsto.

U Ministarstvu trgovine kažu da stabilnost cena nije ugrožena, da će inflacija ove godine biti kako je i planirano, oko 6 odsto, a osnovni cilj vlade ove godine jeste da očuva kupovnu moć građana zbog čega je i pokrenut program dotiranih dinarskih kredita.

"Najveći problem domaćeg tržišta mala tražnja i stalno prisutan strah ljudi da li će sačuvati radno mesto i uspeti da porodici obezbede pristojnu egzistenciju", rekao je ministar trgovine Slobodan Milosavljević.

Trgovci nerado govore o padu prometa, ali priznaju da sve nade polažu u najavljeni program dinarskih kredita.

"Ima ljudi koji kupuju za keš, ali to je retkost, pretežno se kupuje na kredit", kaže Zoran Jovanović iz "Simpa" u Kragujevcu.

Ekonomisti kažu da će najavljeni krediti samo na kratak rok podići kupovnu moć stanovništva.

"Na ovaj način, na kratak rok pomažete samo trgovce i uvoznički lobi, oni će dobiti indirektnu finansijsku injekciju. I banke će da profitiraju, dok će se fizička lica zadužiti samo da bi vraćala ranija dugovanja i obezbedila egzistenciju", rekao je Saša Ðogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

Ðogović smatra da se u privredi suštinski ništa ne menja niti se podiže kupovna moć prosečnog domaćinstva u Srbiji.

Uz zamrznute plate i penzije i predstojeća poskupljenja, stručnjaci očekuju dalji pad kupovne moći građana, ali kažu da je ključno da li će godina biti rodna. A da bi standard stvarno počeo da raste, potrebno je da se reformiše javni sektor, modernizuje privreda i poveća produktivnost.

Zahtevi za dinarskim kreditima

Banka "Inteza" i Komercijalna banka od danas primaju zahteve za dinarske potrošačke i gotovinske kredite koje dotira država.

Taj program Vlada je pokrenula da bi povećala kupovnu moć stanovništva i promet na tržištu, što bi bio podsticaj za privredu.

Visinu kamatne stope određuje visina zarade, a korisnici kredita sa zaradom do 30.000 imaju pravo na kredit po fiksnoj kamatnoj stopi od 7,5 odsto na godišnjem nivou, dok će korisnici kredita sa zaradom od 30.000 do 80.000 dinara ostvariti pravo na kredit po kamatnoj stopi od 8,95 odsto.

Izvor: [ rts.rs ]