Ženskim preduzetništvom treba da se bave ministarstva ekonomije, a ne ministarstva za rodnu ravnopravnost, rekla je Madi Šarma, čelnica Ekonomskog i socijalnog komiteta EU, učestvujući, kao specijalna gošća, u radu sednice Saveta za žensko preduzetništvo u PKS

Aktivnosti Saveta za žensko preduzetništvo u 2013. godini biće fokusirane na snažno zagovoranje postavljanja sistemskih mera za održivi razvoj tog vida biznisa, najavljeno je danas na prvoj ovogodišnjoj sednici tog tela. Prioritetne aktivnosti biće zagovaranje organizovanja javnog slušanja o ženskom preduzetništvu u skupštinskom Odboru za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost, i realizacija preporuka Studije o preduzetništvu žena u Srbiji. Na listi prioriteta su i inicijativa za osnivanje Garancijskog fonda za preduzetništvo žena, razvoj posebnih šema podrške ženskih kooperativa kroz osnivanje kreditnih zadruga i drugih nebankarskih izvora finansiranja, kao i razvoj mera podrške u oblasti poreskog zakonodavstva.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić istakla je da Srbiji ne manjkaju zakoni i strateški dokumenti i da je lako napisati zakon, ali ostaje problem njegove pune implementacije u praksi. Ona je napomenula da postoje dva važna strateška dokumenta za tu oblast - Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapredjivanje rodne ravnopravnosti (2009-2015) i Nacionalni akcioni plan, koji je prati. Petrušić je kao primer otpora prema toj vrsti promena u društvu navela to što je Zakon o ravnopravnosti polova četiri puta išao u Skupštinu i vraćao se svaki put nanovo očišćen od instrumenata za primenu u praks. Ona je podvukla da je ravnopravnost polova već zagarantovana Ustavom, a cilj ostalih pravnih akata je da prepoznaju oblasti delovanja i ubrzaju proces ostvarivanja rodne ravnopravnosti.

Sanja Popović Pantić iz Udruženja poslovnih žena Srbije iznela je rezultate istraživanja koja ukazuju na to da su žene vlasnice tek 26 odsto privrednih subjekata, a od toga 99 odsto njih zapošljava do deset radnika I pretežno se bave uslugama, a isključivo na lokalnom tržištu posluje 76 odsto ženskiuh firmi. Žene se odlučuju na jednostavnije prvne forme, pretežno su preduzetnice. Sanja Pantović je takođe ukazala na problem novog početka u Srbiji, gde oni koji su jednom ugasili biznis, vrlo teško ponovo apliciraju za fondove podrške. Dok u Srbiji 66 odsto žena u biznis ulazi I z ekonomske nužede, a 34 jer u biznisu vidi šansu I izazov, u Evropskoj Uniji taj procenat je obrnut. Kako je stopa gašenja preduzeća 47 odsto, potrebno je razviti I programe podrške. Za održivost nisu dovoljni samo finansiranje i grantovi, već ikancelarije koje su, prema rečima Popović Pantović,  neka vrsta SOS linije za preduzetnice. Ona je ukazala I na važnost uključivanja žena preduzetnica u lance dobavljača, projekte prve I druge šanse, garancijske fondove, kredite za samozapošljavanje I sistem venčer kapitala. 

izvor:PKS