Krajem februara 2009. godine u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) registrovano je 749.691 nezaposleno lice, što je za oko 13.000 više nego prethodnog meseca! Samo u poslednja četiri meseca broj nezaposlenih porastao je za 31.000.

Stručnjaci upozoravaju da je broj građana bez posla kod nas veći nego što statistički podaci govore, s obzirom na to da veliki broj nezaposlenih nije na evidenciji NSZ, kao i da se jedan broj građana periodično briše s ove evidencije zbog neaktivnosti u traženju posla. Nadležni ipak kažu da situacija nije dramatična, te da se veći krizni udar kada je u pitanju nezaposlenost očekuju sredinom godine.

Stalno zaposlenje ili posao na određeno vreme ove godine će očigledno biti privilegija. Vlada je doduše uputila u skupštinsku proceduru predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ovim zakonom biće unapređeno stanje na tržištu rada u cilju ostvarivanja najvećeg mogućeg stepena zaposlenosti u republici.

Kao nova zakonska kategorija uvodi se i akt o učinku kojim ministar nadležan za poslove zapošljavanja utvrđuje normu koju Nacionalna služba za zapošljavanje treba da realizuje sprovođenjem programa i mera iz akcionog plana. Kako navode u NSZ, nacionalni akcioni plan bi služio kao glavni instrument planiranja aktivne politike u oblasti zapošljavanja. Na godišnjem nivou bi se uređivali ciljevi i prioriteti aktivne politike, zatim programi i mere te politike za narednu godinu, kao što su realizacija obuka za poslodavca, subvencije za nezaposlena lica za samozapošljavanje ili subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta.

Na osnovu njega utvrđivao bi se i finansijski okvir za navedene mere aktivne politike. Za NSZ bi bio utvrđen nivo učinka koji mora da bude ispunjen u primeni navedenih mera i na taj način bi se pratila njihova realizacija i realizacija samog akcionog plana zapošljavanja. S druge strane, NSZ bi trebalo da utvrdi učešće nezaposlenog u aktivnim merama. Individualni planovi zapošljavanja omogućavaju praćenje i ocenu efekata aktivne politike zapošljavanja.

Koliko će ova novina doprineti smanjenju broja građana koji su bez posla ostaje da se vidi, s obzirom na to da direktor NSZ Vladimir Ilić očekuje da zaposleni u Srbiji tek u narednom periodu osete efekte krize. Ocenjujući aktuelnu situaciju na tržištu rada, Ilić kaže za „Blic“ da povećan broj nezaposlenih u prethodnom periodu nije dramatičan, ali da se tokom ove godine očekuje porast broja onih koji ostaju bez posla.

- Stvaran broj nezaposlenih je 400.000, stopa nezaposlenosti je 14 odsto, a to su podaci iz Ankete o radnoj snazi, koja se sprovodi po standardima EU - objašnjava Ilić.

Prema podacima NSZ , najveća nezaposlenost je na jugu Srbije.

Ilić ističe da je nezahvalno u ovom trenutku davati bilo kakve prognoze o daljim tendencijama jer će posledice svetske ekonomske krize u Srbiji zavisiti od razvoja krize u razvijenim zemljama. Kako je rekao, direktne posledice krize kada je reč o nezaposlenosti mogu se očekivati u drugoj polovini ove godine.

Ilić dodaje da će se tokom godine akcenat staviti na zapošljavanje osetljivih kategorija stanovništva kao što su stariji od 45 i 50 godina, za osobe sa invaliditetom, pripadnike romske narodnosti i na one koji čekaju posao duže od dve godine.

- Poslodavci koji zapošljavaju ova lica imaće prioritet prilikom dodele subvencija koje NSZ daje u iznosu od 80 do 160.000 dinara - ističe Ilić.

Neki ekonomisti, međutim, tvrde da kada su statistički podaci u pitanju, kod nas postoje mnoge nepravilnosti i nelogičnosti, zbog čega nemamo uvid u pravo stanje stvari. Tako ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je vrlo nezahvalno analizirati statističke podatke o nezaposlenosti.

- Naši nadležni stalno tvrde kako je kod nas smanjena stopa nezaposlenosti i do 15 odsto, na primer. U stvari, loša slika se dobija zbog toga što se veliki broj ljudi briše sa spiska nezaposlenih posle određenog vremena ako nije aktivan u traženju posla. Rast iskazane nezaposlenosti neutrališe se brisanjem sa spiska osoba koje ne traže aktivno posao, pa broj nezaposlenih može da se smanji za oko 200.000. Međutim, u decembru prošle godine zbog velikog broja otpuštanja izbilo je na videlo da je u Srbiji zapravo veliki broj ljudi bez posla - objašnjava Zdravković.

Zdravković dodaje da je još jedna stvar koja utiče na formiranje loše slike o zaposlenosti ta što je oko 400 do 500.000 ljudi u radnom odnosu na određeno vreme.

- Mi pri tom imamo i pad proizvodnje, smanjen priliv stranih investicija, stagnaciju izvoza, pa se na ovaj način formira i pogrešna slika o domaćoj privredi - objašnjava Zdravković.

Gradovi rekorderi

Nezaposlenost je po gradovima Srbije najveća u Prijepolju, Leskovcu, Novom Pazaru, Vranju, ali i u Boru, Zaječaru i Knjaževcu. U ovim gradovima je skoro polovina radno sposobnog stanovništva nezaposlena. Apsolutno najveći broj ljudi bez posla je u Beogradu.

Deficitarna zanimanja

- tesar

- zavarivač

- zidar

- mesar

- profesor engleskog

- građevinski inženjer

- diplomirani farmaceut

- lekari specijalisti

- diplomirani arhitekta

- profesor matematike

- inženjer elektrotehnike

- mašinski inženjer

- industrijski dizajner

- univerzitetski profesor

Evidencija

- Novembar 2008 718.256

- Decembar 2008 727.621

- Januar 2009 736.816

- Februar 2009 749.691

Izvor: [ blic.rs ]