Narodna banka Srbije je sa 10 miliona evra intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kako bi predupredila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa. Prema nezvaničnim saznanjima „Blica“, kurs evra je jednog trenutka otišao na 80,5.

U sredu bi srednji kurs evra trebalo da iznosi 79,9212 dinara. Inače, od petka traje „kursna agonija“ kada su banke „izašle iz hartija NBS“ za oko 14 milijardi dinara da bi mogle da kupuju evre kako za sebe, tako i za svoje klijente.

- Strani investitori, pre svega fondovi, imaju pritisak od svojih deponenata da im se vrati novac, pa onda likvidiraju svoje pozicije u svim zemljama gde to mogu da urade. U poslednja dva dana bio je pritisak hrvatskih fondova da prodaju svoje akcije, a to ima direktan uticaj i na kurs, pošto se dinari od prodatih hartija od vrednosti istog dana konvertuju u devize - komentariše Slavko Carić, potpredsednik Izvršnog odbora „Erste banke“.

Za razliku od ponedeljka kada je intervenisala sa 40 miliona, centralna banka u utorak je prodala 10 miliona evra, a banke su međusobno trgovale u vrednosti od 162,15 miliona evra. Domaća valuta za dva dana je oslabila za nešto više od tri odsto.

- U Srbiji imamo situaciju da se efekti globalne finansijske krize delimično prelivaju, ali ima i toga da neko koristi krizu kako bi mešetario. To je slučaj sa kursom, kao i s kretanjem vrednosti akcija na berzi koje su za dva dana pale za 25 odsto. Naš sistem nije u opasnosti, jer su velike obavezne rezerve, ogromni su zahtevi za kapitalizaciju banaka. Određeni krediti, naročito dugoročniji, sigurno će biti skuplji, ali banke bi morale da budu pametne, da ne podignu cene svih kredita, kako ne bi dovele u pitanje naplativost potraživanja, koja je kod nas veoma visoka, blizu 95 odsto - ukazuje Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

ciklično kretanje

Naš sagovornik naglašava da je slabljenje domaće valute, više ciklično kretanje koje se kod nas već dešavalo nego posledica globalne krize.

- Mi smo u novembru prošle godine imali kurs evra od 85 dinara, a letos je dinar ojačao pa se evro menjao za 75 dinara. Tek ako ova situacija potraje, može se reći da će posledice po stanovništvo biti ozbiljne. Realne plate u evrima će pasti, a rate za kredite koje se otplaćuju u dinarima će rasti. Ali, s druge strane, izvoz će postati atraktivniji, pa će izvoznici profitirati - ukazuje Stevanović.

Najgore što bi Srbiji moglo da se desi jeste da sami građani nesvesno uruše sopstveni finansijski i bankarski sistem. Dobro poučeni iskustvima iz prošlosti, mnogi su se ovih dana raspitivali o likvidnosti banaka u kojima su otvorili štedne knjižice. Pojedinci su u panici čak i podizali svoje štedne uloge, prebacivali iz jedne u drugu banku. Nema dana a da neko nije pouzdano čuo „da je ta i ta banka u Srbiji propala“.

Toga je svestan i Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, koji kaže da „ima nervoze i nepoverenja i da još uvek pokušava da ljudima u Srbiji objasni da je situacija ipak drugačija nego u ostalim zapadnoevropskim zemljama“.

Sa brojnih zvaničnih mesta poslednjih dana može se čuti da je novac građana u bankama u Srbiji bezbedan i da nema razloga za nervozu. Takođe i da domaće banke imaju najveću adekvatnost kapitala u Evropi, da obavezne rezerve omogućavaju bankama da ispune obaveze koje imaju prema klijentima…

Izvor: blic