Hleb Beogradske pekarske industrije i Klasa od danas je skuplji u proseku za 15 odsto, potvrdio je za Radio Beograd 202 direktor Beogradske pekarske industrije Nuri ahid.Nova cena hleba "Sava" je 44 dinara. I privatni pekari najavljuju poskupljenje, ali još nije poznato za koliko.

Nove više cene hleba izazvao je nagli skok cene pšenice.

-------------------------------------------------------------

Lekovi poskupljuju u oktobru

Neki lekovi će u Srbiji poskupeti u oktobru. Ministarstva zdravlja i trgovine pripremaju predlog uredbe za formiranje novih cenovnika, koji će biti usklađeni sa kretanjem kursa dinara prema evru. Iako pojedini domaći proizvođači upozoravaju na smanjene zalihe i moguće nestašice lekova na tržištu, u Ministarstvu zdravlja tvrde da nestašice nema i da najava promene cena nema veze sa ovakvim predviđanjima. Nakon što nadležna ministarstva zdravlja i trgovine u septembru donesu predlog uredbe o kriterijumima za formiranje novih cena lekova, Vlada će se po ovom pitanju izjasniti u oktobru.

- U oktobru će se odlučiti o najvišim cenama lekova za humanu upotrebu, i to po osnovu revizije cena u odnosu na one sa uporedivim medikamentima u referentnim zemljama, Sloveniji, Hrvatskoj, i Italiji, i biće usklađene sa promenom kursa dinara. Stručne službe ministarstava trgovine i zdravlja trenutno rade analizu cena uporedivih lekova u tim zemljama po objavljenim podacima za 2010. godinu kako bi pripremili predlog uredbe. To se odnosi na lekove koji se izdaju na recept - kažu u Ministarstvu zdravlja.

Kako navode u ministarstvu, može se očekivati da će povećanje cena nekih lekova po osnovu rasta kursa evra u odnosu na dinar delimično biti i anulirano sniženjem drugih cena lekova, na osnovu pada cena istih medikamenata u referentnim zemljama.

Još se ne zna za koliko će se promeniti cene, kao ni vrste lekova koji će poskupeti, ali u ministarstvu naglašavaju da upozorenja pojedinih proizvođača o smanjenim zalihama nemaju veze sa promenama cenovnika.

- Nema nestašice lekova na tržištu, a priče o smanjenim zalihama su pritisci farmaceutske industrije na ministarstvo kako bismo inicirali povećanje cena. Njihov izgovor je promena kretanja dinara prema evru, što svakako određuje cenovnik i bez dizanja ovolike prašine - kaže za “Blic” dr Nevenka Karanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje takođe tvrde da nestašice nema, niti će je biti, jer niko od proizvođača o tome nije obavestio ovu instituciju.

- Svi proizvođači dužni su da minimum šest meseci unapred obaveste Zavod o mogućoj nestašici kako bi se tržište pripremilo. Prema našim saznanjima, nestašice nema, a digla se prašina zbog pogrešnih tumačenja pojedinih privatnih apotekara. Ukoliko kod domaćih proizvođača nema dovoljno zaliha, uvozićemo lekove, jer su za naše tržište zainteresovane i strane kompanije - kaže za “Blic” Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.

Međutim, uprkos tvrdnjama zvaničnika da nestašice nema, na terenu je stanje drugačije.

Prema podacima iz Apoteka “Beograd”, smanjene su zalihe 18 lekova na tržištu, od različitih proizvođača, među kojima su “Hemofarm”, “Srbolek”, “Galenika”, “Jugoremedija” “Habit farm”. Najkritičnije su zalihe „trimosula” (ima ih do kraja avgusta), „eritromicina” (još 10 dana), „aminofilina retard” i „nistatina” (zalihe traju još 15 dana), dok su zalihe „baktrima” u Beogradu, „baktrimola” i „karbapina” potpuno iscrpljene i svedene na nulu. „Diklofena” nema u niškim apotekama.

Tako je i u drugim gradovima gde snabdevenost zavisi od zaliha i preduzimljivosti apotekara, koji su zbog smanjenih isporuka prvi signalizirali da se sprema poskupljenje.

“Hemofarm”: Opala tražnja za pojedinim medikamentima

Prema istraživanju nemačke kompanije “Jefferies International Ltd.”, u Srbiji je zabeležen pad prodaje “Hemofarmovih” lekova od 50 odsto u drugoj polovini godine, zbog čega se oporavak na tržištu ne predviđa pre 2013. Nemačka “Štada”, u čijem je vlasništvu “Hemofarm”, zbog pada prodaje odlučila je da u narednom periodu ograniči prodaju lekova u Srbiji.

U “Hemofarmu” ipak navode da nema nestašice lekova, a da je prodaja slabija kako u Srbiji, tako i u Nemačkoj, zbog toga što je za pojedinim lekovima opala i potražnja i, kako oni kažu, “zašto stvarati nepotrebno velike zalihe”.

- Od početka godine izvoz “Hemofarmovih” lekova povećan je za 19 odsto, a srpsko je tržište malo za to koliko mi možemo da proizvedemo. Normalno je da se smanjuje proizvodnja onih lekova za kojima nema potražnje - kažu u “Hemofarmu”.

U “Galenici” tvrde da rade u tri smene.

- Imamo višemesečne zalihe svih lekova. Nema opasnosti od nestašice - napominje Slavica Radović, pomoćnik generalnog direktora “Galenike” a.d.

Male zalihe nitroglicerina

Radnici “Srboleka” štrajkuju protekle dve nedelje i naglašavaju da u magacinu ove fabrike, koja je jedini proizvođač nitroglicerina u tabletama u Srbiji, ima 9.327 pakovanja ovog medikamenta, a u robnim rezervama trebalo bi da bude 40.000, a nema nijedne tablete.

- Nebulozno je govoriti o tome da nema nestašice kad zalihe nitroglicerina u “Srboleku” ne postoje, što znači da će na domaćem tržištu nedostajati ovaj lek - kaže za “Blic” Tomislav Grubić, predsednik štrajkačkog odbora.

- Ukoliko “Srbolek” ne bude dalje proizvodio nitroglicerin, i ako se ispostavi da su tvrdnje radnika tačne i da nema dovoljno zaliha, moraćemo da uvozimo ovaj lek, što će značiti i veću cenu - kaže za “Blic” Svetlana Vukajlović.

-------------------------------------------------------------

Izvor: [ blic.rs ]