Novi Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima usvojen je sredinom maja, nešto više od sedam meseci od izrade Nacrta zakona. Međutim, mišljenja proizvođača rakije o novoj zakonskoj regulativi su različita i kreću se od odobravanja do oštrih kritika. Osnovna zamerka pojedinih proizvođača je da se zakonodavac nije (dovoljno) konsultovao sa individualnim proizvođačima, kojih u Srbiji ima oko 2.000, a koji će imati velikih problema da ispune sve uslove koje nameće novi zakon i tako opstanu na tržištu. S druge strane, mnogi srpski rakijaši zadovoljni su odredbama Zakona i smatraju da će im on omogućiti uspešniji rad i postizanje boljih poslovnih rezultata.

Momčilo Mitreski, pomoćnik ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, u razgovoru za Caffe&Bar naglasio je da se Zakonom o rakiji uvodi evidencija svih proizvođača i stroga kontrola kvaliteta proizvoda i njihove distribucije. „Zakon o rakiji deo je paketa zakona kojima se uvodi više reda u proizvodnju i distribuciju hrane i pića u Srbiji. To su, pre svega, zakoni kojima se štiti zdravlje građana, a čija usklađenost sa regulativom EU pruža veće mogućnosti za izvoz prehrambenih artikala iz Srbije. Zakonom o rakiji ne zabranjuje se njena proizvodnja za lične potrebe, ali svako ko želi da je prodaje moraće da se evidentira i ispuni uslove za proizvodnju. Na taj način uvešćemo red u tu oblast, a pravim, savesnim proizvođačima olakšavaćemo rad, proizvodnju i izlazak na strana tržišta“, kaže Mitreski.

Jedna od odredaba Zakona jeste i obaveza angažovanja tehnologa koji će pratiti proces proizvodnje rakije, ali i obavezna kontrola uzorka u akreditovanim laboratorijama kako se ne bi dogodilo da se u rakiji nađu otrovne supstance, pre svega metilen. „Obaveze koje novi zakon nameće su jednostavne. Osim što moraju da se upišu u registar proizvođača rakija, proizvođači moraju i da ispunjavaju uslove u pogledu objekta, prostorija, opreme (može i tradicionalni kazan) i angažuju tehnologa koji će im pomoći savetima. Proizvođači će se susresti i sa troškovima redovne analize uzoraka, koji će biti manji nego do sada jer će se analiza obavljati u određenim akreditovanim laboratorijama“, objašnjava Mitreski i dodaje da se jednom od odredaba novog zakona zabranjuje proizvodnja veštačkog etanola koji se do sada koristio za „umnožavanje“ rakije. Zakonom je definisano i da se rakijom može nazvati alkoholno piće koje je isključivo proizvedeno od 100 odsto voća.

„Nezadovoljni smo što nisu prihvaćene naše sugestije i pokušali smo da utičemo da se Predlog zakona povuče iz procedure usvajanja u Skupštini kako bi se izvršile određene korekcije“, izjavio je za Caffe&Bar Dragan Ðurić, predsednik Udruženja Srpska rakija, povodom usvajanja novog Zakona o rakiji. Ðurić smatra da predlog novog zakona ima nekoliko bitnih propusta. Naime, Nacrt zakona koji je izradila Radna grupa sastavljena od eminentnih stručnjaka iz te oblasti povučen je bez objašnjenja, a zamenio ga je Predlog zakona sa brojnim izmenama, od kojih neke, prema Ðurićevim rečima, nisu u skladu sa odredbama Evropske unije u toj oblasti.

„Zapostavljeni su mali proizvođači – individualci, koji svojim domaćinstvima obezbeđuju dodatni prihod pravljenjem industrijske rakije. U Srbiji postoji oko 2.000 registrovanih proizvođača rakije, od kojih je oko 90 odsto poljoprivrednika koji prave (meku) rakiju kao sirovinu za dalju proizvodnju. Od njih se snabdevaju veliki proizvođači kao što su Rubin ili Prokupac. Ovim Zakonom oni su stavljeni van zakona, kao da ne postoje. Budući da nemaju kapacitet da ulažu u proizvodnju, zaposle tehnologa i slično, ostaje im mogućnost da rade na crno ili da zapuste svoje voćnjake. Ni jedno ni drugo nije dobro za Srbiju. Osim toga, nametanje obaveze da se podrumska evidencija vodi i u pismenoj i u elektronskoj formi sasvim je suvišna i predstavljaće veliki problem za brojne proizvođače“, objašnjava Ðurić i dodaje da bi država, ukoliko bi sa tržišta nestali mali proizvođači, imala oko milijardu dinara gubitka od PDV-a i akciza.

Ðurić naglašava da na Zakon ima još neke zamerke, među kojima su i one koje se odnose na zaštitu geografskog porekla, zatim visoke troškove koji se zakonom nameću proizvođačima i suvišnim administriranjem države. Zbog svega toga, kako kaže Ðurić, proizvođači voćnih rakija koji se nalaze u Udruženju Srpska rakija, predlažu osnivanje nacionalne laboratorije za rakiju koja bi bila nadležna za kontrolu uzoraka, budući da se dešava da isti uzorci budu različito ocenjeni u različitim ovlašćenim laboratorijama.

Nenad Stevanović, proizvođač rakije Zlatna biserka, ističe da će novi zakon dati rezultate samo ako se bude u potpunosti sprovodio. Prema njegovim rečima, postoje dva osnovna problema u proizvodnji rakije – nelegalna konkurencija i činjenica da se rakije bez akciza prodaju u ugostiteljskim objektima. „Često ugostitelji rakiju koju nabave na crno dosipaju u flaše poznatih proizvođača. Time su svi na gubitku: proizvođači, kupci i država. Osim regulisanja prodaje rakije, važno je i da se ljudi profesionalno bave njenom proizvodnjom jer i tu ima mnogo mešetarenja. Država treba više da kontroliše tu oblast kako bi se proizvodnja i prodaja rakije podigle na viši nivo. Jednom treba da se reši ko kosi, a ko vodu nosi. Novi zakon nosi nešto više kriterijume koji regulišu sve detalje proizvodnje, ali to za ozbiljne proizvođače neće predstavljati veliku prepreku“, objašnjava Stevanović.

Branko Nešić, vlasnik Rakia bara, specijalizovanog ugostiteljskog objekta u kojem se mogu probati skoro sve vrste rakija koje se danas flaširaju i prodaju u Srbiji, smatra da glavni problemi sa kojima se susreću ugostitelji jesu promenljiv i nepouzdan kvalitet, mali kapaciteti i nepouzdana isporuka za duže vreme, neadekvatna higijena, nedovoljna tehnološka opremljenost, mešanje različitih vrsta rakije, dodavanje ekstrakata i slično. „Mislim da ovom novom zakonu fali to što nije jasno definisano koje sve rakije mogu da se proizvode, od kojih vrsta voća, u kakvom drvetu i koliko treba da odleže“, objašnjava vlasnik Rakia bara.

Nešić smatra da ipak samo proizvođači mogu da se izbore za uspeh svog proizvoda, ali da pre toga moraju rešiti probleme sa kojima se suočavaju. Neki od problema su i nepostojanje preduzetničke vizije, slaba kupovna moć stanovništva (a kvalitetna rakija kao vrhunsko piće ne može da bude jeftina), nedovoljna informisanost proizvođača o marketingu i potrošača o kvalitetu rakije, srpska nesloga i neorganizovanost – mnogo malih proizvođača koji sami ne mogu ništa da urade, a pri tom i nemaju jasno definisan sistem kvaliteta. „Moramo da razbijemo iluziju koja postoji kod mnogih da ceo svet zna za srpsku rakiju. To, jednostavno, nije tačno. Osim naše dijaspore i turista koji dođu u Srbiju, niko nije čuo za našu rakiju. Problem je u tome što Srbija jednostavno nema dovoljno kvalitetne rakije“, zaključuje Nešić.

Kaznena politika

Novim Zakonom o rakiji predviđene su prekršajne i krivične kazne. Tako će se, na primer, fizičko lice koje proizvodi i prodaje neregistrovanu rakiju suočiti sa kaznom od 5.000 do 30.000 dinara. Preduzetnici koji naprave neki ozbiljniji prekršaj (korišćenje veštačkog etanola, stavljanje šećera i drugih aditiva u rakiju, neodgovarajuće prostorije i oprema itd.) suočiće se sa kaznom od 250.000 do 500.000 dinara. U slučaju da neregistrovana rakija ostavi posledice na zdravlje ljudi, primenjivaće se odredbe Krivičnog zakona. Tako će onaj ko proizvodi, prodaje i stavlja u promet škodljive životne namirnice, jelo ili piće biti kažnjen zatvorom od tri meseca do tri godine.

Izvor: horecabar

foto: Milena Urosevic