Poslednji dan za prijavu nelegalnih objekata u većini opština obeležile umerene gužve. – Novog roka za podnošenje zahteva neće biti

„Nemam vremena da razgovaram sa novinarima. Zatrpana sam zahtevima za legalizaciju. Molim vas pozovite načelnika za urbanizam i komunalne poslove”, prokomentarisala je juče službenica na šalteru jedne od beogradskih opština, preplavljena papirima kojima su je vlasnici bespravnih građevina od ranog jutra zasipali iz petnaestak metara dugog reda.

Premda se očekivalo da će juče, poslednjeg dana za prijavu divljih objekata, službenici popadati od posla, za divno čudo, u većini pisarnica, kažu, nije bilo opsadno stanje kao proteklih dana.

Uprkos dobroj organizovanosti opština – pojedine su otvorile po šest šaltera, produžile radno vreme, uvele dežurstva vikendom, povećale broj punktova za predaju zahteva na svojim teritorijama, a Zvezdara je čak primala prijave do ponoći – nisu iznenađeni navalama od ponedeljka do srede. Jer, tome ih je poučilo iskustvo iz dva prethodna pokušaja da se ozakone objekti i očekivali su isto bez obzira na to što su građani imali šest meseci da urade najlakši deo posla – prijave „divlje” nekretnine.

Dragan Petrović, žitelj Zvezdare, zahtev je predao juče jer kaže da nije bio obavešten na vreme.

– Mislio sam da će,ipak, da produže rok za prijavu. Podneo sam blanko papir, a poteškoće očekujem čim se otisnem u avanturu pribavljanja dokumentacije – smatra Petrović.

Palilula je u sredu oborila rekord, stiglo im je 2.500 zahteva, a istog dana kroz šalter u Zvezdari ruku sa papirom proturilo je 1.000 Zvezdaraca. U opštinu Obrenovac juče je pristigao i nemali broj zahteva poštom.

Produžetka i dodatnih rokova neće biti. Precizan broj novih zahteva biće poznat ovih dana, a Predrag Vučić, sekretar za legalizaciju, procenjuje da će preći 100.000.

Od danas sledi najteži deo posla. Sa njim će se suočavati službenici Sekretarijata za legalizaciju. Oni će obrađivati zahteve i obaveštavati vlasnike šta sve od dokumentacije treba da dostave ili da je dopune. Ako podnosioci zahteva, za dva meseca posle dobijanja obaveštenja to ne učine neće moći da legalizuju nepokretnosti. Ništa lakše neće biti ni onima koji su do kuće, stana, poslovnog prostora, garaže, šupe došli bez dozvola. Osim što će morati da dokažu svojinu nad objektima, angažuju geodete, arhitekte, plate takse, mnogima će najteže pasti izmirivanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta jer je najveći izdatak u legalizaciji. Kada dobiju obaveštenje iz opštine da mogu da legalizuju kuću, u roku od dva meseca treba da zaključe ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište.

Za kuće i stanove do 100 kvadrata važi popust od 60 odsto ali samo ukoliko ih legalizuju do 31. decembra. Da bi ostvarili ovu povlasticu moraće da dokažu da nemaju više od jedne nekretnine na teritoriji opštine u kojoj stanuju. Ukoliko plate naknadu za uređenje zemljišta jednokratno do kraja godine mogu da računaju na dodatno umanjenje od 50 odsto. Smanjenje od 30 procenata za naknadu za zemljište sleduje vlasnicima „divljih” građevina koji je izmire odjednom posle 31. decembra ove godine. Dozvoljeno je i plaćanje na 60 mesečnih rata.

Pogodnost da uplate polovinu od ukupnog iznosa takse za uređenje zemljišta najverovatnije će imati i vlasnici kuća sa jednim stanom površine 300 kvadrata. Potvrdu te privilegije dobiće od Skupštine grada do kraja meseca.

Zbog brojnih novih ali i više od 130.000 starih prijava očekuje se da će naknadno izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola da traje naredne tri godine.

D. M. – A. I.

-----------------------------------------------------------

Rušenje i dvostruko veći porez

Vlasnici bespravnih objekata koji ih nisu prijavili u zakonskom roku od 11. septembra 2009. godine do juče, kao i oni koji su te šanse propustili u prethodna dva navrata mogu da očekuju rušenje ili dvostruko povećanje poreza na imovinu. Ista sudbina čeka i one građevine koje ne ispunjavaju uslove za legalizaciju. Novac prikupljen u ovom, kako kaže Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, „istorijskom poslu” biće utrošen za izgradnju ulica, kanalizacije, domova zdravlja, vrtića, škola

Izvor: [ politika.rs ]