Nemamo lošeg iskustva sa beogradskom publikom, a mogli smo ga imati više puta jer znamo da je ponekad patila na našim koncertima. Tako, naravno, i treba. Užitak nigde ne vodi, a najmanje u prosvetljenje - kažu u ekskluzivnom intervjuu za „Blic“ članovi kontroverznog slovenačkog sastava „Lajbah”, čiji će koncert večeras na Kalemegdanu zatvoriti ovogodišnji Belef.

Oni kažu da trenutno pripremaju dosta novog materijala, ali da još nije sazreo za javnu prezentaciju. Zato je iza njih 30 godina impresivne karijere najuspešnijeg benda s prostora bivše Jugoslavije na zapadnom tržištu. Oni danas kažu da je Jugoslavija u kulturnom, socijalnom i ekonomskom smislu bila preteča Evropske zajednice i da im je žao što nije uspela da se održi u životu.

- U svakom slučaju, unutar EU jugoslovenski će narodi još jednom imati priliku da preispituju vlastitu sposobnost međusobne tolerancije i komunikacije. I možda sad - po treći put - takav projekt i uspe. A „Lajbah“? „Lajbah“ je transistorijski katalizator dobrog i lošeg u svemu tome, sa dobrim sluhom za prošlost i budućnost, a za svoju misiju upotrebljavamo sve postojeće jezike i sve medije kojima možemo ili znamo raspolagati.

Šta mislite o aktuelnoj regionalnoj sceni?

- U kulturnom smislu, naša „regionalna“ scena je bogatija od svih ili barem od većine ostalih scena, koje smo imali priliku upoznati. Barem taj njen deo, koji se nije u potpunosti uklonio „prvobitnoj akumulaciji kapitala“. Što najverovatnije znači da kriza vrednosti taj region uprkos svemu još nije u potpunosti uništila.

Šta danas vidite kao izazov?

- Doživeti Bregovića.

Važite za „provokativan” bend. Šta provocira vas?

- Nam je uvek drago ako smo provokativni, iako nam to nije glavni cilj i svakako za nas nije toliko bitno koliko se misli. Ponekad je to kod „Lajbaha” samo mimikrija. Ali ipak je dobra provokacija, naročito u tim banalnim vremenima, velika umetnost, zato nas možda najviše provocira baš loša provokacija.

Kako danas izgledaju vaši nastupi kada je reč o scenskom delu?

- Što se toga tiče, nema bitne razlike između toga šta sad radimo i, recimo, koncerata početkom osamdesetih. Kao i tada, i sada stvaramo buku i sad nosimo uniforme, ne skačemo i ne valjamo se po bini, kao tada i sad upotrebljavamo filmske projekcije - osim što smo osamdesetih sa sobom vukli prave filmske projektore koje su sad zamenili video bimovi.

„Ramštajn” je „Lajbah” za decu

Kako gledate na poređenja s bendom “Ramštajn?”

- Uzevši u obzir da je „Lajbah” za „Ramštajn” bio glavna inspiracija, poređenja su logična i uopšte nam ne smetaju. Kao što smo već nekoliko puta rekli, „Ramštajn” su „Lajbah” za malu decu, a „Lajbah” su po tom ključu najverovatnije “Ramštajn” za zreliju publiku. Tako na elegantan način delimo teritoriju.

Izvor: [ blic.rs ]