Zadružni savez Srbije, osnovan 1895. godine, je samostalna interesna i stručno - poslovna asocijacija zemljoradničkih zadruga i drugih organizacija koje uspostavljaju proizvodne i druge odnose sa zemljoradnicima i zemljoradničkim zadrugama.

ZADRUZNI SAVEZ SRBIJE

Zadružni savez Srbije, osnovan 1895. godine, je samostalna interesna i stručno - poslovna asocijacija zemljoradničkih zadruga i drugih organizacija koje uspostavljaju proizvodne i druge odnose sa zemljoradnicima i zemljoradničkim zadrugama.
Grad: Beograd - Vračar
Adresa: Skerlićeva 24
Tel: 011/3821-002
Fax: 011/3821-047
Kontakt: Svi zaposleni
PIB: 100156750

Zadružni savez Srbije. Samo zadrugarstvo spasava svet!
Zadružni savez Srbije, zadružni proizvodi
Zadružni savez Srbije, zadružni proizvodi
Zadružni savez Srbije, tov junadi, zadružni posao
Zadružni savez Srbije, zadružni kapaciteti
Zadružni savez Srbije, srpski folklor.
Zadružni savez Srbije, tradicija na selu
Zadružni savez Srbije, stočarska izložba
Zadružni savez Srbije

ZADRUZNI SAVEZ SRBIJE

Zadružni savez Srbije je asocijacija zemljoradničkih zadruga Srbije, osnovan 1895. godine kao Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga. Kada je iste godine osnivan Medjunarodni zadružni savez (ICA), u Londonu, Srbija je bila jedan od osnivača, pored Francuske, Italije, Engleske, Belgije, Danske, Argentine, Australije, Amerike, Indije, Francuske i Švajcarske.

Zadružni savez Srbije je, od osnivanja do 1962. godine, poslovao bez prekida, osim u vreme Prvog i Drugog svetskog rata kada je njegova aktivnost bila umanjena. Donošenjem Zakona o jedinstvenim privrednim komorama, 1962. godine, Zadružni savez Srbije je izgubio status pravnog lica, ali je nastavio sa radom kao Sekcija za zadrugarstvo pri Privrednoj komori Srbije, da bi 1976. godine ponovo dobio status pravnog lica - ali bez imovine, čiji je pravni sledbenik postala Privredna komora Srbije. Vraćanje dela imovine regulisano je Sporazumom o uredjenju medjusobnih imovinsko-pravnih odnosa izmedju Zadružnog saveza Srbije i Privredne komore Srbije 1998. godine.

Prilikom usklađivanja akata sa Zakonom o zadrugama ("Službeni list SRJ", br. 41/96), pokrajinski i okružni zadružni savezi potpisali su Ugovor o osnivanju Zadružnog saveza Srbije 1.07.1997. godine, na osnovu koga je Zadružni savez Srbije nastavio da radi.

Zadružni savez Srbije čine organi upravljanja - Skupština, Upravni i Nadzorni odbor, predsednik, sekretar, odbori, komisije, radna tela i stručna služba. Zadaci i način ostvarivanja zadataka Zadružnog saveza Srbije regulisani su zakonom i normativnim aktima - Ugovor o osnivanju, Pravila, pravilnici, poslovnici, odluke, rešenja i dr., u skladu sa zakonskim propisima.

Radi realizovanja poslova i zadataka, Zadružni savez Srbije ostvaruje saradnju sa republičkim, naučnim i stručnim institucijama, čija je delatnost neposredno ili posredno vezana za poljoprivredu, zadrugarstvo i zakonodavstvo u ovoj oblasti.


Čime se bavimo?

Zadružni savez Srbije pruža stručnu i drugu pomoć pri osnivanju zadruga i u toku njihovog rada - po potrebi izrada normativnih akata i prateće dokumentacije za registrovanje kod APR.

Zastupa interese zadruga, pokrajinskih i okružnih saveza pred državnim organima i organizacijama Republike Srbije preko svojih organa upravljanja i ovlašćenih predstavnika.

Učestvuje u pripremi i pri donošenju zakona i drugih akata iz domena agroindustrijske proizvodnje i zadrugarstva, posebno zemljoradničkog, uz saradnju i učešće pokrajinskih i okružnih saveza

Angažuje se pri donošenju mera ekonomske i agrarne politike, ocenjuje njihovo dejstvo na kretanja u agroindustrijskoj proizvodnji i odraz na rad zadruga i razvoj zadrugarstva. Prati monetarna kretanja, kretanje cena, analizira investicionu i kreditnu politiku, poreski sistem u saradnji i uz uvažavanje mišljenja i predloga pokrajinskih i okružnih saveza vezane za odredjene robne proizvodnje.

U okviru svojih ingerencija štiti interese zadruga od monopola preradjivačke industrije koja koristi sirovine iz poljoprivrede.

Pomaže zadrugama u povezivanju i radu sa finansijskim organizacijama.

Analizira poslovanje zemljoradničkih zadruga, pomaže im u materijalnoj i finansijskoj konsolidaciji.

Odlučuje o raspolaganju imovinom koja ostaje posle prestanka rada osnivača.

Bavi se izučavanjem organizacionih pitanja i društveno-ekonomskim odnosima u zadrugama.

Stara se o ostvarivanju zajedničkih poslovnih funkcija zadruga, organizuje i pomaže osnivanje zadružnih preduzeća radi vršenja prometnih funkcija, banaka, štedno-kreditnih službi i dr, u skladu sa zakonom.

Organizuje takmičenje zadruga i zadrugara u postizanju visokih prinosa u poljoprivrednoj proizvodnji.

Saradjuje sa nastavno-obrazovnim institucijama i daje sugestije pri koncipiranju nastavnih planova i programa u obrazovanju kadrova odredjenih nivoa i profila za potrebe agroindustrijske proizvodnje i zadrugarstva.

Organizuje simpozijume, savetovanja, seminare na kojima se raspravlja o značajnim pitanjima iz oblasti poljoprivrede i zadrugarstva.

Organizuje svake četvrte godine Kongres zadrugara.

Organizuje izdavačku i marketinšku delatnost o zadrugarstvu.

U saradnji sa zadrugama, organizuje sajmove, izložbe i druge manifestacija na kojima se prezentiraju dostignuća zadrugara, zemljoradnika i zadruga.

Dodeljuje zadružna priznanja, povelje i plakete, zaslužnim zadrugarima, zadrugama, zadružnim poslenicima.

Obavlja i druge poslove od interesa i značaja za svoje članice.

Navedene poslove, kao i ostale tekuće aktivnosti, Zadružni savez Srbije obavlja neposredno sa članovima ili preko organa i tela zadružnih saveza, učešća u raznim vidovima saradnje sa organizacijama u poljoprivredi i državnim organima i institucijama.


Zašto zadruga?

ZAŠTO JE NAMA DANAS POTREBNA ZADRUGA?

Tridesetih godina prošlog veka, sićevački zadrugari su na svom zadružnom domu, ispisali geslo koje je i danas aktuelno, a glasi:

"Udruživanje je zakon života na kome se temelji svekoliki napredak".

* Zadruge su nam danas potrebne radi zaustavljanja daljeg pada poljoprivredne proizvodnje, imajući u vidu da smo prethodnih godina zaredom imali negativnu stopu rasta u poljoprivredi.

* Siva ekonomija je danas dominantan oblik trgovine poljoprivrednim proizvodima od čega štete imaju i poljoprivredni proizvodjači i država. Država ne ubira prihode od PDV-a, a seljaci su izloženi gruboj eksploataciji kako u sektoru nabavke, tako i u sektoru prodaje poljoprivrednih proizvoda. Vraćanje prometa poljoprivrednih proizvoda u regularna trgovinske tokove može se obezbediti samo ako država suzbije sivu ekonomiju i zadruge preuzmu svoju funkciju organizacije i prometa poljoprivrednih proizvoda.

* Razvoj sela je danas jedino moguć ako postoje subjekti u selu koji mogu da nose takav razvoj, zadruge i mala, srednja preduzeća, kao i drugi oblici poslovnih aktivnosti. Ovo zbog toga što su zadruge i u ranijem periodu pokazale da mogu uspešno da obavljaju svoju društvenu funkciju u selima, a pre svega, da zapošljavanjem mladih visoko-stručnih kadrova obezbede kritičnu intelektualnu masu za brži transfer tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju i uticaj na razvoj kulture, prosvete, seoskog turizma i drugih oblika života u selu.

* Zapošljavanjem visoko-stručnih kadrova i ostale radne snage u selima rešio bi se još jedan gorući problem u našoj zemlji, a to je pitanje nezaposlenosti.

* Zadruge bi tako postale ponovo nosilac sveukupnog napretka naše poljoprivrede i sela.



John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda