Kad god se spomene Francuska prva asocijacija nam je na Ajfelov toranj, modne revije i na čuvene modne kreatore.

Ne kaže se uzalud da je Pariz kolevka mode, jer upravo iz ove zemlje potiču veliki modni kreatori poput Koko Šanel (fr. Coco Chanel), Iv Sen Loran (fr. Yves Saint Laurent), koji su i dan danas poznati po svojim specifičnim kreacijama. Kao i odeća, cipele i tašne sastavni deo ženske toalete danas predstavljaju i parfemi.

Dakle, sve što je vezano za modu, pa i parfemi, uglavnom je vezano i za Francusku.

Neretko se dešava da se čovek prolazeći ulicom, nađe u najrazličitijem šarenilu mirisa.

Svaka žena je jedinstvena i svaka žena voli drugačiji miris u zavisnosti od godišta i senzibiliteta. Izbor adekvatnog mirisa je ponekad veoma teško i predstavlja veliki izazov. Kada se bira miris treba imati na umu da sam miris može imati veoma snažan uticaj na čoveka, jer neretko u njemu izaziva posebna osećanja.

Postoji čak i posebna nauka koja se bavi lečenjem pomoću mirisa. Jedna od osoba koja se bavi upravo ovom metodom takođe potiče iz Francuske. Sabine Le Camus leči svoje hospitalizovane pacijente obolele od bolesti nerava uz pomoć mirisa i eteričnih ulja. Lečenje ovom metodom ima zadatak da vrati pamćenje obolelim osobama.

Verovatno će se mnogi od vas zapitati, da li je to uopšte moguće?

Odgovor je naravno potvrdan.

Kako to uopšte funkcioniše?

Deo mozga koji je odgovoran za čulo mirisa je direktno povezan sa limbičkim delom u mozgu, koji je odgovoran za emocije i za memoriju. Mozak je sposoban da samo na osnovu mirisa asocira na neke davno zaboravljene uspomene, pa čak i na veoma daleke uspomene.

Čulo mirisa je jedna od najneuhvatljivijih i najtajanstvenijih čula čoveka, ali za Sabine ova teritorija je davno otkrivena.

Sabine je takođe jedna od profesora na „akademiji parfema“, gde na postdiplomskim studijama predaje „mirisologiju“.

Na ovom univerzitetu se vrši obrazovanje stručnjaka za industriju parfema odn. stručnjaka koji će se baviti izradom parfema, kozmetike i aroma u prehrambenoj industriji.

Ona iza sebe ima dugogodišnje iskustvo u proizvodnji parfema i tvrdi su u stvari mirisi samo molekule mirisa koji se nalaze u vazduhu i koje se prilikom udisaja zakače za male dlačice u nosu. Nos ove nove informacije prosleđuje dalje u mozak, koji vrši dalju obradu ovih informacija.

Bilo da se koriste prirodni ili veštački sastojci prilikom pravljenja parfema, svaki miris nosi sa sobom poseban doživljaj.

Prosečan čovek poznaje svega oko sto mirisnih nota, dok stručnjaci mogu da razlikuju čak oko tri hiljade različitih mirisnih nota.

Upravo je jedna grupa takvih stručnjaka 1989. godine osnovala međunarodnu riznicu parfema zvanu Osmothèque u Versaju. U ovoj riznici se danas čuva 2700 parfema od neprocenjive vrednosti, koji čine veoma bitan faktor istorijskog nasleđa parfema. Ovi stručnjaci su osnovali ovu riznicu u cilju da spreče nestajanje onih parfema, koja su se koristila u prošla vremena, pa čak i onih parfema, koje su nekada koristili poznate istorijske ličnosti.

U skorašnjosti je napravljen parfem koji je koristio lično Napoleon.

Kada je Napoleon prognan na ostrvo Svete Helene, zbog zabrane engleza nije mogao više da nabavlja svoj omiljeni parfem. On je zbog toga zamolio svog slugu Alija da mu napravi neki sličan miris od biljaka koji su mu bili dostupni na ovom ostrvu. Na veliku radost Napoleona, Ali je bio veoma uspešan u svom pokušaju, tako da je kombinacijom ruzmarina, esencije limuna i narandže uspeo da stvori identičan miris, koji je Napoleon toliko voleo.

Međutim danas nisu svi pokušaji tako uspešni. Napoleonov miris, koji je napravljen u skorašnjosti je možda jedinstven uspeh.

U ovoj riznici, međutim postoje mirisi, koji polako iščezavaju uprkos brižnom čuvanju i skladištenju.

Među ove parfeme spadaju:

•     My Sint - kreacija Lanvin-a, napravljen 1925. godine,

•     Le Jasmin et la Rose - kreacija Molinard-a iz 1860,

•     Fruit Vert - kreacija Florel-a iz 1930. godine ili

•     Old Spice - kreacija Shulton-a iz 1937. godine, koji je nažalast potpuno nestao.

Svi ovi parfemi su veoma vredni, i ulaže se veliki napor za njihovo ponovno pravljenje, jer je nažalost formula na osnovu kojih su nekada napravljeni, izgubljena.

Bez obzira da li je reč o tome da li se parfemi koriste u lekovite svrhe ili kao sastavna komponenta toalete ili se čuvaju u nekoj riznici kao dragocenosti, svakako zauzimaju bitnu ulogu u životu ljudskog čovečanstva.

Izvor i foto: [ parfemsvet ]