U Srbiji opada broj usvojiteljskih porodica, iako je dug red zainteresovanih za proširenje porodice, pišu Novosti.

Bračni parovi koji nameravaju da usvoje dete mahom imaju isti zahtev - zdravu bebu srpske nacionalnosti.

Izbirljivost i isključivost mnogima je zato uskratila šansu da uživaju u podmlatku, jer većina mališana koji čekaju nove mame i tate ne zadovoljavaju ove "kriterijume".

Nedovoljnom broju usvojenja dodatno kumuje i država slabim interesovanjem za ovu temu.

U ovom trenutku 800 parova se nada da će im socijalni radnici dati šansu da se iskažu kao staratelji, dok je s druge strane samo 80 mališana u završnoj fazi pripreme za usvajanje.

"Gotovo niko ne želi romsku decu, iako je većina mališana upravo ovog porekla", kaže Zoran Jović, direktor Centra za socijalni rad u Nišu. "Uslov im je i da dete bude zdravo, a najmanje trećina dečaka i devojčica koji su spremni za usvojenje imaju smetnje u razvoju, tako da je veoma teško udovoljiti porodicama".

Jović kaže da je ekonomska kriza dovela do toga da je svake godine sve manje zahteva, nisu retki slučajevi u kojima su kandidati u međuvremenu ostali bez posla ili zatvorili firmu:

"Pare nisu najvažniji uslov pri odabiru usvojitelja, ali se očekuje da imaju redovne i dovoljne prihode kako bi se adekvatno brinuli o novom članu. U poslednje vreme mnogi zahtev zamrzavaju dok ne prođe kriza".

U centrima za socijalni rad širom Srbije objašnjavaju da im se i dalje najčešće javljaju parovi koji su potrošili godine u pokušajima da postanu biološki roditelji. Većina ih je u poznoj petoj deceniji, ali sa željom da im dete bude mlađe od tri godine, uprkos tome što zakon izričito zabranjuje ovoliku starosnu razliku. U skoro 90 odsto slučajeva nemaju toleranciju prema drugim religijama.

Timovi koji određuju ko ispunjava uslove ne mare mnogo za prohteve parova i ne žele da im "udovoljavaju". Ni na zamerke da su procedure duge i komplikovane, mnogo se ne obaziru.

"Nama je interes deteta u prvom planu, a ne želje bračnih parova. Procedure nisu duge onim kandidatima koji su se pokazali kao podobni staratelji", kaže Dragan Vulević iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Najviše dece je usvojeno 2008. kada je 149 mališana dobilo novi dom. Od tada je sve manje usvojenja, ali bi od sledeće godine broj usrećenih porodica mogao biti veći.

"Od početka ove godine je usvojeno 71 dete i to je poboljšanje, ali je i dalje nedovoljno dobro", tvrdi Vulević. "U martu je zatraženo da se stručnjaci u centrima za socijalni rad širom Srbije razbude i aktiviraju i preispitaju koliko je dece, mlađe od deset godina, smešteno po institucijama i hraniteljskim porodicama. Utvrdili smo da ih je 890. Izvesno je da nisu sva podobna za usvajanje, ali je sigurno da bi mnoga među njima, već naredne godine, mogla naći novi dom".

Važna razlika u godinama

Razlika u godinama između usvojitelja i dece ne sme da bude manja od 18, niti veća od 45. Naš zakon dozvoljava usvajanje i pojedincima, ali se u praksi uvek daje prednost potpunim porodicama. U slučaju da je par različitog nacionalnog porekla, odluka će prevagnuti u korist onih iste nacionalnosti.

Prilikom procene koji su kandidati najbolji za usvajanje presuđuju lična svojstva partnera, motivacija za usvojenje, ali i koliko im je skladan brak... Psiholozi i socijalni radnici vode brojne poverljive razgovore u kojima se pretresa i detinjstvo kandidata, bliska prošlost, planovi za budućnost, vezanost za širu familiju...

Izvor: [b92.net]