Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Mama, tata i ja » Zdravlje »

Dijetalna vlakna za bolje zdravlje

28. 09. 2016.

Dijetalna vlakna za bolje zdravlje - Vlakna su od suštinske važnosti za dobro zdravlje kako probavnog sistema tako i čitavog organizma! Termin vlakna se odnosi na složene ugljene hidrate i lignin, koje ne apsorbujemo i ne varimo, već više koristimo kao pomoć pri oslobađanju od otpadnih materija iz tela. Vlakno je deo biljke koji održava strukturu i jačinu biljke. Ljudsko telo ne može da ih svari pa se stoga ne pretvaraju u kalorije ili energiju.

Postoje dve vrste vlakana, rastvoriva i nerastvoriva, a obe su od ključne važnosti za dobro zdravlje. Ova vlakna se razlikuju po tome što se prva rastvaraju u vodi, dok se druga ne rastvaraju.

Nerastvoriva vlakna daju strukturu biljkama i sačinjena su od celuloze, hemiceluloze i lignina. Ova vlakna se ponašaju kao platforma koja pluta u vodi i pomera otpadne materije kroz sistem za varenje.

Poboljšavaju redovno pražnjenje creva i smanjuju konstipaciju tako što izazivaju bubrenje stolice i izbacuju otpadne materije kroz debelo crevo. Ubrzavaju vreme prolaska hrane kroz telo i smanjuju vreme delovanja štetnih materija na sluzokožu creva. Kada stolica lako prolazi kroz telo, creva se manje naprežu i time se smanjuje rizik za pojavu hemoroida. Namirnice sa nerastvorivim vlaknima su: proizvodi od celog zrna pšenice, kukuruz, mekinje, seme lana i mnoge vrste povrća, kao što su boranija, krompir i karfiol. Debela kora voća, povrća i mahunarki ukazuje na prisustvo nerastvorivih vlakana u namirnici.

Rastvoriva vlakna se mogu naći u namirnicama kao što su ovsene pahuljice, a kada dođu u dodir sa vodom postaju viskozna i želatinozna. Ova vlakna se dodaju u mnoge namirnice kao punilac zbog teksture, a možete ih naći u deklaracijama na proizvodu kao „guma, biljno vezivo (lepak) i pektin“. Ljudi, obično, u dnevnoj dozi vlakana unose tri četvrtine rastvorljivih vlakana. Rastvorljivih vlakana ima u ovsu, ječmu, opni semena indijske bokvice, suvim mahunarkama, voću i povrću.

U namirnice bogate vlanima spadaju mahunarke, voće, povrće i proizvodi od celog zrna pšenice. U vlaknima ima i lignana za koji se smatra da potencijalno smanjuje rizik od karcinoma dojke, debelog creva, jajnika pa čak i prostate, a koji deluje tako što smanjuje ili blokira dejstvo estrogena u ćelijama. Osim toga, u namirnicama bogatim vlaknima su pronađeni i drugi fitonutrijenti i antioksidanti koji smanjuju rizik od pojave drugih bolesti. Kada je reč o karcinomu, još su u toku opsežna istraživanja o uticaju hrane sa visokim sadržajem vlakana. Istraživanja ukazuju na višestruku povezanost hrane sa visokim sadržajem vlakana i smanjenja rizika za dobijanje raka. Formirajući težu i obilatiju stolicu, vlakna smanjuju vreme prolaska otpadnih materija kroz digestivni trakt i tako smanjuju koncentraciju potencijalnih kancerogena. Nerastvoriva vlakna održavaju pH creva u zdravoj ravnoteži, čime se smanjuje mogućnost da mikrobi stvaraju kancerogene.

Osim što smanjuju rizik za dobijanje karcinoma, vlakna utiču i na zdravlje srca i pomažu kod dijabetesa! Rastvoriva vlakna mogu da pomognu kod snižavanja nivoa LDL holesterola, a tako i na smanjenje nivoa holesterola uopšte. Tokom prolaska kroz tanko crevo, rastvoriva vlakna se vezuju za žučnu kiselinu koja obiluje holesterolom i tako ga izbacuju iz tela. Tako se smanjuje nivo apsorbovanog holesterola i izaziva da telo povlači holesterol iz krvi da bi stvaralo više žučne kiseline, kako bi zamenilo onu koja je izlučena. Što se tiče dijabetesa, rastvoriva vlakna pomažu da nivo šećera u krvi bude stabilniji i da sporije raste nakon obroka. Ideja je da rastvoriva vlakna smanjuju nivo šećera u krvi tako što se mešaju sa tečnostima u želucu i čine da sadržaj postaje viskozniji i kašastiji pa tako odlažu vreme varenja. Vlakna u ugljenim hidratima takođe dovode do sporijeg oslobađanja šećera, a tako usporavaju i porast nivoa glukoze u krvi nakon jela.

Isharana sa više vlakana može da bude teška, a promene zavise od starosne dobi i pola. Nutricionisti preporučuju ukupan unos vlakana za odrasle od 50 godina i mlađe, kao porciju od 38g za muškarce i 25g za žene. Za muškarce i žene iznad 50 godina, to je 30 i 21g dnevno, u skladu sa smanjenim unosom hrane.

Svakodnevno posegnite za različitim voćkama, povrćem (uključujući i koru!) i proizvodima od celog zrna da biste zadovoljili dnevne potrebe!

www.dijetaplus.com/

Čitanja: 863 | Komentara: 0 | Dodaj komentar

Žalfija (kadulja) -
Žalfija (kadulja)

Žalfija (Salvia officinalis, kadulja) jedna je od najstarijih lekovitih biljaka na našoj planeti: Stari Rimljani smatrali su je simbolom dugovečnosti
Šest namirnica za bolji metabolizam i brže mršavljenje -
Šest namirnica za bolji metabolizam i brže mršavljenje

Metabolizam je proces tokom koga telo pretvara u energiju ono što pojedete i popijete. Čak i kada miruje, za obavljanje
Dijetalna vlakna za bolje zdravlje -
Dijetalna vlakna za bolje zdravlje

Vlakna su od suštinske važnosti za dobro zdravlje kako probavnog sistema tako i čitavog organizma! Termin vlakna se odnosi na
Kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam -
Kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam

Starenjem obično dolazi do pogoršavanja vida, tako da većina ljudi iznad 40 godina počinje da nosi naočare. Oftalmolozi najčešće prepisuju
Začin protiv raka -
Začin protiv raka

Začin protiv raka! Kurkuma kraljica začina Kurkuma je jedan od najmoćnijih prirodnih lekova, koja se već hiljadama godina koristi u

John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda