Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Ekonomija »

NEMA DOBRE STRATEGIJE ZA FIRME

29. 10. 2005.

NEMA DOBRE STRATEGIJE ZA FIRME - U zemlji Srbiji odavno nema iznenadenja. Zato nikog ne cudi kada na nekom tajnom sastanku, u Beogradu, valjda, tri grada dobiju specijalan status i o njima brigu preuzme tim specijalaca na celu sa kapitalnim Veljom Ilicem i mladanim Mladanom Dinkicem.

Za to vreme ministar za radnike Slobodan Lalovic uz pomoc svoje leve i desne ruke - sindikalista Smiljanica i Canka pregovara sa radnicima Srbije pricajuci im bajke i nudeci svetlu buducnost.

Ministri su, proletos, saopštili da je Vlada Srbije odlucila da gradovi Kragujevac, Bor i Vranje dobiju poseban tretman, odnosno specijalan status. To, prakticno znaci da ce poreskim merama podsticati domace i strane investitore da ulažu u ova podrucja, a obaveza lokalnih samouprava bi bila da daju besplatno gradevinsko zemljište i infrastrukturu za gradnju novih fabrika. Republika ce, naravno, sve to refundirati Kragujevcu, Boru i Vranju. I tek sada je obznanjeno koliko Vlada daje (citaj baca) para za revitalizaciju neuspešnih firmi. Naime, „Zastava“ guta jednu trecinu svih subvencija u privredu. Primera radi, u „Zastavu“ bez namenske proizvodnje u 2001. godini za isplatu plata dato je 150 miliona evra. I ko je lud da u takvim uslovima radi i muci se da bi pokrenuo proizvodnju. U RTB Bor se ubaci mesecno milion evra.

I sada se postavlja pitanje ko ce rukovoditi privredom i pojedinacnim preduzecima koji ce i dalje obilato zavlaciti ruku u džep svih poreskih obveznika Srbije. Nece valjda one koze, koje su vec nekoliko puta pojele sav kupus, ponovo civati baštu. Poverovao sam da je država rešila da cvrsto uzme stvar u svoje ruke i u ove tri opštine i njihovu celokupnu društvenu privredu uvede prinudnu upravu, pa kom opanci, kom obojci.

Naravno, da to nije dobro rešenje, naprotiv. Ali svako rešenje je bolje od nemanja rešenja, a pogotovu od davanja poverenja kozama da cuvaju kupus. Sve firme koje budu spremne da investiraju u „vladina zašticena podrucja“ moci ce da racunaju sa dugorocnim kreditima sa godišnjom kamatom od 0,5 odsto. Prakticno, to su besplatna sredstva. Za Kragujevac je u budžetu prevideno 500 miliona dinara. Istovremeno, „Krušik namenska“ nije obezbedio ni žutu banku kredita da završi izvoz mina u Argentinu, jer banke u Srbiji ne daju kredite državnim preduzecima i pride ne finansiraju vojnu proizvodnju.

Ipak, valjevski oružari su se nekako snašli. Teško je poverovati da na tržištu oružja, na kome se godišnje obrne 956 biliona (!) dolara, od cega polovina ode u americke džepove, nema mesta za dokazanu firmu, kao što je „Krušik“. Istina, sada su, preko SDPR-a, ugovoreni neki poslovi od pet miliona dolara, sa avansom od 40 odsto. Sica, ali zauvar je.

Sve miriše da je ovo pokušaj stvaranja „ilegalnog“ fonda za privilegovane, pored postojeceg, cijim funkcionisanjem je malo ko zadovoljan. Svaka rasprava o razvoju, a njih je u proteklih pola veka bilo u Srbiji napretek, otvarala je mnoga bolna pitanja. Ponižavajuce je za ostale gradove u Srbiji (Valjevo, Leskovac, Niš, Prokuplje, Zrenjanin, Pirot...) koji su po mnogim kriterijumima ispod stepena razvijenosti odabranih, stajanje u redu gradova drugog reda, cekajuci milostinju. Kako kriterijuma ni konkursa nije bilo, ostvarena je mogucnost raznoraznih špekulacija. Istina, ministar za radnike Slobodan Lalovic je priznao da je „osnovni kriterijum broj nezaposlenih koji je nastao gašenjem velikih privrednih sistema, bruto proizvod opštine i s tim u vezi procena mogucnosti pojave socijalnih tenzija u ovim gradovima“.

Umesto brojnih nepravdi, nije li državi bilo pametnije i efikasnije da sramnih pet odsto, koliko izdvaja za lokalnu upravu od privatizacionih prihoda znacajno uveca.

Zapravo, moguce je izgraditi kriterijume da postotak ne bude fiksan, vec promenljiv zavisno od iznosa, ali i stepena razvoja lokalne sredine. Kakav bi greh bio kada bi sve pare od privatizacije ostajale jednoj Mionici, Osecini, Gadžinom Hanu..?

Identican je slucaj i sa koncesionim prihodima, koji su limitirani na carobnih pet odsto.

Ukoliko bi država prepustila „Krušiku“ i opštini Valjevo, na primer, da slobodno raspolažu sa onih 150 hektara industrijskog zemljišta u krugu fabrike, siguran sam da niko ne bi trcao u Beograd, u Vladu, po novac iz specijalnih fondova za povlašcene gradove i fabrike.

Mora se priznati da je i Valjevo, posebno „Krušik“, ali i druge firme, obilato koristio slicne forme u periodu socijalista, do oktobarske revolucije 2000. godine, kada je za vecinu firmi plata, najcešce nezaradena, stizala iz Beograda.

„Krušik“ je nastavio i dan-danas redovno da prima subvencije. Niko iz najveceg valjevskog kolektiva se na to nije žalio. Naprotiv, žalbe stižu, ali zato što danas kragujevacki oružari imaju dvostruko vece subvencije, upola vece otpemnine... PREGLED.
Čitanja: 2462

TV gubi tron, internet reklamni gigant -
TV gubi tron, internet reklamni gigant

Internet će do 2017. biti najveći medij za reklamiranje na 12 ključnih tržišta, koja čine 28 odsto globalne potrošnje na
Struja skuplja -
Struja skuplja

Predlog Vlade MMF-u je da zasad građani ne plaćaju akcizu na struju, što znači da ona tokom leta poskupi, ali
Lični bankrot -
Lični bankrot

Narodna banka, državni organi, u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i EBRD-om, rade na strategiji za sistemsko rešavanje problema problematičnih
kad će nam biti bolje? -
kad će nam biti bolje?

Računica Fiskalnog saveta kaže da, uz predviđene mere, nema šanse da do kraja 2017. Srbija „izađe na zelenu granu”. Za
Plan otkaza u javnom sektoru -
Plan otkaza u javnom sektoru

Krajem aprila biće predstavljen zakon o racionalizaciji javnog sektora, kaže za „Blic“ ministarka državne uprave Kori Udovički.Udovički je objasnila da

John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda