Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Ekonomija »

VIRTUELNI RADNICI

03. 03. 2006.

VIRTUELNI RADNICI - Nikome više ne zvuci neverovatno cinjenica da su zaposleni u Modnoj konfekciji „7. juli” u Kuršumliji poslednji licni dohodak primili pre nekoliko godina. Na posao ne odlaze vec duže od godinu dana. Na vratima zgrade u centru grada stoji katanac. Vecina švalja umesto u fabrickoj hali sedi za mašinama u svojim dnevnim sobama. Neke se, opet, od konca i tekstila „odvikavaju” u privatnim trgovinskim radnjama, tako što su se latile fiskalnih kasa, dok su se druge prihvatile cetki i metli pa za dnevnicu od nekoliko stotina dinara ciste stanove i lokale svojih imucnijih sugradana.

One cine samo neki promil od onih koji se mogu podvesti pod kategoriju – „cudo statistike”. Zvanicno su zaposleni, ali ne idu na posao. Pošto ne idu na posao i ne rade – nema ni plate. Medutim, statistika ih vodi u svojim tabelama kao zaposlene – koji ne primaju platu. Takvih neveselih slucajeva u Srbiji ima oko 180.000, kaže ekonomista dr Vladana Hamovic.

– Njihov broj varira iz meseca u mesec i uglavnom se krece od 170.000 do 190.000. Procentualno gledano, to znaci da od milion zaposlenih cak 17 do 18 odsto njih nema zarade. Tranzicija kao bolan proces, nažalost, ima i takve posledice. I naši susedi imaju slicne probleme, ali u mnogo manjoj meri, jer njihove ekonomije izlaze iz tih „decjih bolesti” – veli Vladana Hamovic.

Podaci prof. dr Danice Popovic, sa Ekonomskog fakulteta, koje je obelodanila u studiji „Cetiri godine tranzicije u Srbiji” takode govore da svaki šesti zaposleni u društvenom sektoru ne prima platu ili je dobija uz velika kašnjenja, koja se nekada oduže i na nekoliko godina.

– Iz ovoga proizlaze najmanje dva zakljucka. Prvi je da veliki broj radnika, ocigledno, radi u sivoj ekonomiji. Broj prijavljenih radnika u privatnom sektoru je manji od njihovog stvarnog broja i takode ukupni fond zarada u Srbiji može da bude veci nego što je statistika u stanju da to registruje – napisala je profesorka Popovic.

Zvanicni podaci takode govore da je jedan od gorucih problema srpske privrede i rastuca nezaposlenost, koja je dostigla veoma zabrinjavajucih 33,4 odsto. Vladana Hamovic objašnjava da nezaposleni i zaposleni, koji se samo formalno vode kao takvi, dele gotovo istu sudbinu, buduci da se veliki broj njih mesecno „osipa” iz druge kategorije u prvu. Buduci da nam restrukturisanje privrede tek predstoji, statistika ce, sasvim je izvesno, nastaviti da beleži povecanje ovih procenata.

Bezmalo polovinu zaposlenih sa praznim novcanicima, prema njenim recima, cini preradivacka industrija. Tu su, kaže Hamoviceva, na prvom mestu proizvodaci tekstila, krzna i kože. Geografski gledano, najmanja mesecna primanja vec godinama imaju radnici u ovim industrijskim granama. Kao bosi po trnju, uglavnom, prolaze žitelji Toplickog i Jablanickog okruga. Objašnjenje za ovu cinjenicu delom leži i u tome što su ovi krajevi nekada bili cuveni po proizvodnji tekstila. Na ovom planu, prema procenama ekonomista, ništa se znacajno nece promeniti. Preradivacke delatnosti, koje bi trebalo da budu nosioci privrednog razvoja, kod nas su poremecene i ne možemo da se oslonimo na njih. I dalje, medu najplacenije spadaju proizvodaci duvana, zaposleni u vazdušnom saobracaju i finansijski posrednici.

– U ovu kategoriju stanovništva spadaju i radnici koji se vode kao zaposleni u trgovinama na veliko i na malo, potom u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi. U nezgodnoj situaciji su i saobracaj, skladištenje i veze. Poslednji u ovoj grupi su zdravstveni i socijalni radnici – objasnila je Hamoviceva.

Takode, sve cešce se, umesto pitanja „radiš li”, komšije na ulici pozdravljaju sa: „tezgariš li još nešto”. Prema nekim istraživanjima, cak 40 odsto populacije spada u grupu koja duplim poslom pokušava da izade iz finansijskih poteškoca. //politika.co.yu
Čitanja: 2326

TV gubi tron, internet reklamni gigant -
TV gubi tron, internet reklamni gigant

Internet će do 2017. biti najveći medij za reklamiranje na 12 ključnih tržišta, koja čine 28 odsto globalne potrošnje na
Struja skuplja -
Struja skuplja

Predlog Vlade MMF-u je da zasad građani ne plaćaju akcizu na struju, što znači da ona tokom leta poskupi, ali
Lični bankrot -
Lični bankrot

Narodna banka, državni organi, u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i EBRD-om, rade na strategiji za sistemsko rešavanje problema problematičnih
kad će nam biti bolje? -
kad će nam biti bolje?

Računica Fiskalnog saveta kaže da, uz predviđene mere, nema šanse da do kraja 2017. Srbija „izađe na zelenu granu”. Za
Plan otkaza u javnom sektoru -
Plan otkaza u javnom sektoru

Krajem aprila biće predstavljen zakon o racionalizaciji javnog sektora, kaže za „Blic“ ministarka državne uprave Kori Udovički.Udovički je objasnila da

John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda