Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Ekonomija »

KURS EVRA NECE BITNIJE DA RASTE

05. 05. 2007.

KURS EVRA NECE BITNIJE DA RASTE
 - Bez obzira na ishod formiranja vlade, u cilju opšte ekonomske sigurnosti, mislim da nece biti znacajnog pomeranja kursa evra naviše. Iako sa stanovišta izvoznika, kurs dinara prema evru nije povoljan, možemo reci da on jeste realan, s obzirom na nacin kako se formira, kao i na cinjenicu da Narodna banka Srbije vrlo malo interveniše na tržištu, i to uglavnom da bi sprecila dalje jacanje dinara - kaže u razgovoru za „Blic“ Draginja Ðuric, predsednik Izvršnog odbora „Banke Inteza“.

Kako bi kao ministar finansija ženske vlade prokomentarisali to što Srbija tri meseca od izbora još nema novu vladu i koliko to smeta u svakodnevnom radu?

Sigurno je da ovo stanje neizvesnosti, kada se ne zna da li cemo imati novu vladu ili nove izbore, nikome ne ide u prilog, a privrednicima predstavlja smetnju u svakodnevnom poslovanju. Jer, ako nemamo oficijelnu vladu i parlament, namecu se brojni problemi koji bi mogli da nastanu zbog politicke, a samim tim i ekonomske nestabilnosti: kojim tempom i sa koliko uspeha ce u takvim okolnostima biti nastavljena privatizacija, da li ce investitori biti zainteresovani da ulažu u našu zemlju, kolika ce biti inflacija i da li ce dinar ostati stabilan. Mada, bez obzira na trenutne okolnosti, smatram da je bankarski sektor, zahvaljujuci naporima Centralne banke, danas jedan od najuredenijih i predstavlja sigurnu bazu za razvoj ne samo ovog sektora vec i celokupne privrede.

U Italiji je nedavno došlo do spajanja velike „Sanpaolo“ i „Inteze“, u Srbiji najavljujete tesniju saradnju sa „Panonskom bankom“.

- Ukrupnjavanje bankarskog sektora je trend na globalnom nivou, a nastavice se i u Srbiji. Prošle godine do toga je došlo kao posledica privatizacije banaka, a ocekuju se i dalja pripajanja, tako da ce do kraja ove godine od 37 banaka ostati tridesetak. Spajanje „Inteze“ sa „Sanpaolom“ omogucilo je da postanemo cetvrta Banka po tržišnoj kapitalizaciji u evrozoni. U Srbiji saradnja „Inteze“ sa „Panonskom bankom“ vec postoji i ove godine ce biti intezivirana. Svi povoljni izvori sredstava koji su nama dostupni zahvaljujuci maticnoj grupaciji, a pri tom mislim na sredstva Evropske investicione banke i Razvojne banke Saveta Evrope, bice dostupni i „Panonskoj banci“. Konkretno, rec je o kreditima za lokalnu samoupravu i mala i srednja preduzeca, koja plasiramo pod veoma povoljnim uslovima.

Koliko ce to ukrupnjavanje doneti boljitka obicnom gradaninu?

- Borbom banaka za tržišno ucešce, koja je i bice beskompromisna, najviše dobija gradanstvo. Zaoštravanje konkurencije je uslovilo da se kamatne stope u Srbiji znatno brže snižavaju, nego što je to bio slucaj u zemljama u okruženju. Mada, i dalje vlada mišljenje da su krediti ovde skupi.

Kako onda promeniti mišljenje prosecnog gradanina Srbije da im banke papreno naplacuju svoje usluge i da ih stalno „pljackaju“? Moramo zajednickim naporima da pokažemo da to nije tako. Za taj stav, bojim se, svi smo pomalo krivi. I mi bankari, koji treba da se borimo za svoju profesiju i da postignemo što viši nivo profesionalizma, kako bismo pružili pravi servis klijentu. Licno se trudim da sa saradnicima banku predstavimo drugacije, a to se može samo kroz kvalitetne usluge.

Šta bi preporucili, za koje delatnosti ima perspektive da se uzme kredit i otisne u biznis vode?

- Uvek bih im preporucila da se bave proizvodnjom, iako je trgovina, cini se, nama mnogo prijemcivija delatnost. U razgovoru sa klijentima primecujem da uvozimo robu koju bi sigurno, sa jako malo kreditne podrške, mogli da proizvodimo u Srbiji.

Kako i gde vidite bankarski sistem, recimo za pet godina?

- Dostigli smo jedan stadijum u bankarstvu koji je na zavidnom nivou. Za pet godina ocekujem da bankarski sektor u Srbiji bude znatno drugaciji nego što je danas. Sve ono što je danas tek u zacetku, a to su investicioni fondovi, penzioni fondovi, faktoring, projektno finansiranje, poslovi na tržištu kapitala, za nekoliko godina postace deo standardne bankarske ponude. Ocekujem i razvoj privatnog bankarstva koji ce tek zaživeti. Banke treba da budu i savetodavci klijentima kako da ulažu svoj novac. Mislim da ce bankarstvo u tom smislu promeniti sadašnju formu i ranije. //blic.co.yu
Čitanja: 2267

TV gubi tron, internet reklamni gigant -
TV gubi tron, internet reklamni gigant

Internet će do 2017. biti najveći medij za reklamiranje na 12 ključnih tržišta, koja čine 28 odsto globalne potrošnje na
Struja skuplja -
Struja skuplja

Predlog Vlade MMF-u je da zasad građani ne plaćaju akcizu na struju, što znači da ona tokom leta poskupi, ali
Lični bankrot -
Lični bankrot

Narodna banka, državni organi, u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i EBRD-om, rade na strategiji za sistemsko rešavanje problema problematičnih
kad će nam biti bolje? -
kad će nam biti bolje?

Računica Fiskalnog saveta kaže da, uz predviđene mere, nema šanse da do kraja 2017. Srbija „izađe na zelenu granu”. Za
Plan otkaza u javnom sektoru -
Plan otkaza u javnom sektoru

Krajem aprila biće predstavljen zakon o racionalizaciji javnog sektora, kaže za „Blic“ ministarka državne uprave Kori Udovički.Udovički je objasnila da

John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda