Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Ekonomija »

STO NAJUSPESNIJIH U SRPSKOJ PRIVREDI

10. 09. 2007.

STO NAJUSPESNIJIH U SRPSKOJ PRIVREDI -

Konacno i u srpskoj ekonomiji izgleda da ima neke logike: ko dobro radi, taj i zaradi. Na takav zakljucak upucuju dve cinjenice: prva je da su, kako govore podaci zvanicne statistike, najplaceniji radnici duvanske industrije i, druga, da je, kako pokazuje najnovija lista 100 najvecih dobitaša koju svakog leta za prethodnu godinu objavljuje Republicki zavod za razvoj, najuspešnije preduzece DIN Fabrika duvana Niš sa lane ostvarenim neto profitom od 4,66 milijardi dinara.<br><br>
Kako uspesi DIN-a – kome je uz podršku porocnih išlo dobro i u mnogo težim vremenima – i nisu neko iznenadenje, onda je svakako najveci skok napravila smederevska železara „Ju-Es stil Srbija”. Iz gubitaških voda, u kojima je „plivala” godinama, nakon privatizacije je doplivala do vicešampionskog mesta medu najuspešnijima, završivši prošlu godinu sa 3,9 milijardi dobiti.<br><br>

Za petama su im trgovci ili bolje reci najveci srpski trgovac. Na trecoj poziciji dobitaške liste, s profitom koji se meri brojkom od 3,7 milijardi dinara od trgovine na veliko šecerom, cokoladom i slatkišima od šecera, sladi se „Delta M”. Sabere li vlasnik „Delta” sistema i profit iz maloprodaje iz prodavnica posebno rangiranog preduzeca cetvrtoplasiranog „Delta Maksija” (1,8 milijardi dinara) i drugih firmi koje su pod njegovim okriljem, ukupna dobit premašuje šest milijardi dinara. <br><br>

Ipak, vratimo se rangiranju pojedinacnih firmi. Trgovci na veliko, konkretno beogradski „Invej” sa 1,7 milijardi dinara profita, smestili su se izmedu „Lafaržove” fabrike cementa na petom mestu sa zaradom od 1,7 milijardi i „Telenora” koji je na impulsima profitirao 1,4 milijarde i obezbedio sedmo mesto. Otprilike istu dobit u poslovne knjige ubeležili su i „Tarket” iz Backe Palanke (pri cemu se posebno rangira „Sintelon”) i „Tetra pak prodakšn”, a preko milijardu dinara profita, tacnije 1,2 milijarde, stekli su „Matijevic” iz Novog Sada u proizvodnji, obradi i zamrzavanju mesa i novosadski „MK komerc” koji se vodi kao posrednik u prodaji raznih proizvoda. Nešto više od milijarde dinara iznosi dobit proizvodaca osvežavajucih pica „Koka-Kola HBC” i zrenjaninske uljare „Dijamant”, a nešto ispod devetsto miliona dinara neto dobiti knjiži cementara iz Popovca „Holcim Srbija”. Profit petnaestog od stotinu najuspešnijih – „Hemofarma” iz Vršca je 815 miliona dinara, pri cemu valja imati na umu da vršacka firma ima i svoja povezana preduzeca, poput „Zorka farme”, koja se posebno rangira.<br><br>

Uporede li se liste iz prethodnih godina, 43 preduzeca sa najnovije za 2006. bila su u kontinuitetu medu sto najuspešnijih poslednje tri godine. Iz gubitaške zone nakon uspešno završene privatizacije u društvo najboljih srpskih preduzeca po ostvarenoj neto dobiti (posmatrane su firme koje zapošljavaju sto i više od sto radnika i, radi realnije slike iz analize, iskljucena su javna preduzeca) pored „Ju-Es stila” ušli su još „MK komerc”, „Štark”, pivara „Celarevo” koja sada posluje pod nazivom „Karlsberg”, „Polet IGM” iz Novog Beceja, fabrika ulja „Banat” iz Nove Crnje, Fabrika bešavnih cevi iz Majdanpeka i „Vali” iz Valjeva. <br><br>

Neocekivano je sa liste najuspešnijih, na kojoj se dobro kotirala u protekle tri godine (na devetom, jedanaestom i šestom mestu), ispala „Astra simit”, a nerentabilno su lane poslovali, recimo, „Javor” iz Ivanjice i šecerana „Backa”, firme koje su bile na top-listi za 2005.<br><br>

Donji prag za ulazak medu sto najvecih dobitaša, koji je iz godine u godinu sve veci (38,1 milion dinara u 2003, zatim 67,3 u 2004, pa 85,2 u 2005. i 179,6 miliona dinara dobiti koliko je u prošloj godini imao stoti beogradski „Džip komerc”), iako su bila rentabilna odnosno poslovala pozitivno, ovoga puta nije preskocilo 38 preduzeca sa prethodne liste. Rec je, izmedu ostalih, o „Moni”, „Karneksu”, „Polimarku”, „Hidrotehnika-Hidroenergetici”, „Telekomunikacijama” iz Blaca, „Panfarmi” i subotickoj „Mlekari”.<br><br>

Medu sto najuspešnijih preduzeca najviše je  iz preradivacke industrije – 65 i trgovine – 22, a gradevinskih firmi je devet. U bilansima ovih sto najvecih dobitaša, iako oni cine tek 0,13 odsto ukupno aktivnih preduzeca i 0,21 odsto svih dobitaša i zapošljavaju samo 5,5 odsto svih radnika u privredi Srbije, koncentrisana je petina dobiti celokupne srpske privrede što ukazuje na njihov veliki uticaj na ukupna privredna kretanja. <br><br><br><br><br><br>

-----------------------------------------------------------<br><br><br><br>

Devize od carapa, cevi i kartona<br><br><br><br>

Najviši ukupan prihod od sto najvecih dobitaša beleže preduzeca „Ju-Es stil Srbija”, beogradski „Delta Maksi” i „Delta M”, vršacki „Hemofarm” i niška Fabrika duvana. Sastav je isti, samo što je nešto drugaciji redosled u odnosu na prvu petorku po ostvarenoj neto dobiti.<br><br>

Ovih pet preduzeca ostvarilo je trecinu ukupnog prihoda sto najuspešnijih dobitaša i 3,5 odsto ukupnog prihoda svih preduzeca koja su prošlu godinu završila s profitom.<br><br>

 I izvozna aktivnost sto najuspešnijih preduzeca jaca, potvrduje dodatna analiza koju je sacinio strucni tim Zavoda za razvoj analizirajuci poslovanje dobitaša i firmi sa top-liste. Najvece ucešce prihoda od izvoza u ukupno ostvarenom prihodu - cak 87,3 odsto ima tekstilno preduzece „Vali” iz Valjeva koje proizvodi pletene i kukicane carape. Iza njega su preradivac bakra FBC iz Majdanpeka (58,3 procenta), „Alfa plam” iz Vranja koji proizvodi aparate za domacinstvo i proizvodac papira i kartona „Umka” iz Beograda. Zanimljivo je da su sve ove firme u drugoj pedesetorci top-liste.<br><br>

 U poredenju sa prošlom godinom, prihod od izvoza u ukupnom prihodu povecale su šabacka „Mlekara” i „Galeb grupa”.<br><br><br><br><br><br>

-----------------------------------------------------------<br><br><br><br>

Sve više dobitaša<br><br><br><br>

Srpska privreda prvi put posle više od decenije i po izašla iz gubitaške zone: dobit za 60 odsto veca od gubitaka <br><br>

Iako je i dalje znatan, uticaj prvih sto srpskih dobitaša na srpsku ekonomiju ipak se smanjuje, što je dobar signal da i ostatku privrede krece nabolje. Naime, ucešce dobiti sto najuspešnijih u ukupnom profitu srpske privrede manje je nego prethodnih godina (pad sa 23,6 u 2003. i 25,5 odsto u 2004. na 20,4 procenta u 2006. godini) zbog povecanja broja rentabilnih preduzeca. <br><br>

Ma koliko podatak mogao da izazove nevericu, tek analiza Zavoda za razvoj jasno ukazuje da je dobitaša sve više i da je dobit iz tekuceg poslovanja u 2006. ostvarilo cak 47.791 preduzece ili 63,5 odsto ukupno aktivnih firmi. U njima radi 66,5 odsto ukupno zaposlenih, na raspolaganju imaju 74,8 odsto kapitala i 85,8 odsto ukupnog prihoda privrede. U analizi se kao krajnji rezultat laganog oporavka konstatuje da je privreda Srbije prošle godine, prvi put od pocetka devedesetih godina prošlog veka, bila neto dobitaš: ostvarena dobit od 285,6 milijardi dinara veca je za 60,9 od gubitaka (177,5 milijardi dinara). Poredenja radi, gubitak srpske privrede u 2005. godini bio je 18,1 odsto veci od dobiti, dok je prošle, 2006. dobit realno povecana za 42,6 odsto, ukupni prihod za 11,5, a gubici su smanjeni za cetvrtinu.<br><br><br><br><br><br>

-----------------------------------------------------------<br><br><br><br>

Što bliže metropoli, to bolje<br><br><br><br>

Lista sto najuspešnijih preduzeca u Srbiji po ostvarenoj dobiti u prošloj godini i njena detaljnija analiza, uz sve druge informacije, donosi i jedno upozorenje. Ili bolje reci još  jedan od argumenata u prilog dijagnozi da je regionalna slika Srbije sve sumornija i da je raskorak izmedu razvijenih i nerazvijenih krajeva, izmedu metropole i provincije - sve veci.

Dok ih u glavnom gradu posluje i profit stvara gotovo polovina ili tacnije 44 - u nerazvijenim i nedovoljno razvijenim opštinama ne radi nijedno od stotinu  najuspešnijih  preduzeca.

Ova 44 velegradska dobitaša zapošljavaju 41,7 odsto radnika, ostvaruju 45,2 odsto neto dobiti i 44 odsto ukupnog prihoda sto najuspešnijih srpskih preduzeca. Medutim, najveca dobit se i u glavnom gradu sabrala u malom broju firmi. Više od trecine (38,7 odsto) dobiti ostvarene u beogradskim firmama sa top-liste donosi samo pet preduzeca: „Delta M”, „Delta Maksi”, „Invej”, „Telenor” i „Tetra pak prodakšn”, koja, sem po iznosu neto dobiti, dominiraju i u ostalim pokazateljima.  

Po sistemu što bliže metropoli, to bolji izgledi za uspeh, posle Beograda, po broju firmi - 15 sa liste najuspešnijih nalazi se Južnobacki okrug. U Šumadijskom okrugu, recimo, posluje pet firmi iz društva sto najboljih, u Macvanskom cetiri, a u Srednjobanatskom tri. Borski, Zajecarski i Raški okrug upisuju po jedno preduzece sa top-liste. Kako sada medu stotinu prvih nema ni „Telekomunikacija” iz Blaca, Toplicki okrug, pa i celo nerazvijeno podrucje, bez ijedne je sa spiska stotinu najuspešnijih firmi. [www.politika.co.yu]

Čitanja: 10075

TV gubi tron, internet reklamni gigant -
TV gubi tron, internet reklamni gigant

Internet će do 2017. biti najveći medij za reklamiranje na 12 ključnih tržišta, koja čine 28 odsto globalne potrošnje na
Struja skuplja -
Struja skuplja

Predlog Vlade MMF-u je da zasad građani ne plaćaju akcizu na struju, što znači da ona tokom leta poskupi, ali
Lični bankrot -
Lični bankrot

Narodna banka, državni organi, u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i EBRD-om, rade na strategiji za sistemsko rešavanje problema problematičnih
kad će nam biti bolje? -
kad će nam biti bolje?

Računica Fiskalnog saveta kaže da, uz predviđene mere, nema šanse da do kraja 2017. Srbija „izađe na zelenu granu”. Za
Plan otkaza u javnom sektoru -
Plan otkaza u javnom sektoru

Krajem aprila biće predstavljen zakon o racionalizaciji javnog sektora, kaže za „Blic“ ministarka državne uprave Kori Udovički.Udovički je objasnila da

John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda