Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Ekonomija »

GUVERNER GUBI BITKU

05. 03. 2008.

GUVERNER GUBI BITKU - Sumnjamo da će NBS uspeti da zadrži inflaciju na projektovanom nivou, uprkos oštroj monetarnoj politici, tvrdi Stojan Stamenković, urednik Mat-a

Ako bi političke prilike uslovile da se trenutno uzdržavanje investitora produži do kraja godine, mogli bismo se suočiti sa vrlo opasnom situacijom u pogledu finansijske stabilnosti zemlje. Trenutno je strategija stranih investitora da čekaju, a nekih možda i da se povlače iz Srbije - upozorio je juče Stojan Stamenković, urednik Makroekonomskih analiza i trendova.

Prema njegovim rečima, Narodna banka Srbije je u februaru dva puta podizala referentnu kamatnu stopu, za ukupno 1,5 odsto. Za razliku od SAD i EU gde kamatne stope padaju ili je najavljeno smanjenje, kod nas NBS mora da zaoštrava monetarnu politiku u nadi da će inflaciju zadržati na projektovanom nivou.

- Mi sumnjamo da će uspeti, ali daj bože da grešimo. Pored toga, NBS je nekoliko dana uzastopno intervenisala na deviznom tržištu, kako bi održala likvidnost tržišta. Dinar je nominalno oslabio za 5,1 odsto, a realno za 3,6 odsto. I na berzi se beleži pad prometa i indeksa. Portfolio investicije u drugoj polovini 2007. godine bile su upola manje nego u prvom polugodištu. Postoji i opasnost da stanovništvo počne da povlači štednju. Ostaje, takođe, da se vidi da li će na novo povećanje referentne kamatne stope banke reagovati kao i ranije, unošenjem novog kapitala radi kupovine repo hartija ili će se suzdržati - rekao je Stamenković.

Ako bi se strani investitori odlučili na na brzo povlačenje, nastao bi "efekat krda". Cene finansijskih instrumenata počele bi da padaju ubrzano, a dinari od prodaje akcija bi se pretvorili u devize i doveli do depresijacije dinara, dok bi domaće tržište preuzeli investitori čiji je osnovni cilj preuzimanje preduzeća u uslovima potcenjenosti.

Uticaj politike

- U svakom slučaju, ovo bi trebalo da bude opomena političarima, bar onima u vladajućoj koaliciji, da prilikom sučeljavanja svojih političkih koncepcija sagledavaju i ekonomske efekte tih koncepcija. Nije naše da cenimo da li su neizbežni i parlamentarni izbori. Ali ako jesu, onda bi sa ekonomskog stanovišta bilo dobro da se oni sprovedu do polugođa - poručio je Stamenković.

Ipak, najveću pretnju za makroekonomsku stabilnost predstavlja ogroman trgovinski deficit i smanjenje priliva stranih investicija.

- Višak u kapitalnom bilansu u odnosu na manjak u tekućem delu bilansa je smanjen prošle godine sa 5,2 na 2,2 milijarde dolara. Ukoliko udeo robnog deficita u BDP ove godine bude na nivou prošle od 20,5 odsto, iznosiće 9,7 milijardi evra i ako strane direktne investicije nastave da padaju kao u prošloj godini i budu iznosile dve milijarde dolara, priliv kapitala neće moći da pokrije razliku između uvoza i izvoza i to će morati da finansira NBS iz deviznih rezervi. Cifra od 14,4 milijarde dolara deviznih rezervi na prvi pogled deluje puno, ali većinu rezervi čine depoziti banaka, sa čim NBS ne može dugoročno da operiše. Svojih deviznih rezervi NBS ima oko 1,5 milijardi dolara i može da računa na 2,5 milijardi, koliko država ima na njenom računu - objašnjava Stamenković i dodaje da će ovako nastalu finansijsku krizu pratiti i pad proizvodnje.

Cene hrane razlog za brigu

Ono što treba da brine i državu i građane su i cene hrane u Srbiji, kao i najave da će cena pšenice i dalje rasti.

Prema rečima Natalije Bogdanov, saradnika MAT-a, dok su poskupljenja krajem leta prošle godine bila rezultat psiholoških faktora zbog suše, poskupljenja hrane koja nas očekuju ovog proleća su direktan rezultat prošlogodišnje suše.

Ako bi se strani investitori odlučili na na brzo povlačenje, nastao bi "efekat krda", tvrde stručnjaci MAT-a

- Cena pšenice u Srbiji je bila veća od svih berzi u okruženju, iako je prošlogodišnji rod pšenice bio solidan i mogao je da zadovolji domaće potrebe i uprkos famoznoj zabrani izvoza žitarica koja nije donela nikakav efekat. Svetska cena je stabilna kada svetske zalihe pokrivaju potrošnju za 90 do 100 dana, ali svetske zalihe su pale za trećinu i cena je počela da skače, pa je na Čikaškoj berzi otišla na preko 400 dolara za tonu. Sada država najavljuje interventni uvoz 200.000 tona pšenice, 100.000 tona za robne rezerve i još toliko za intervenciju na tržištu. Međutim, biće isto kao i sa uljem. Cena je ostala ista, niko nije hteo da ga uvozi, jer je i napolju skup. U martu Srbija neće imati odakle da uveze 200.000 tona pšenice, jer je nigde nema. Država to verovatno radi da bi naterala one koji čuvaju pšenicu da je prodaju, ali neko čeka sledeću godinu ili da još poraste cena. Ali ja ne verujem da će oni izaći na tržište, jer da im treba novac, već bi je prodali - kaže Bogdanov.

Ona upozorava i da je veliko pitanje da li će biti dovoljno pšenice sledeće godine, jer je posejano daleko manje nego što je trebalo, pa nas i dalje čeka skupa hrana.

- U ovom momentu setva je za 20 do 25 odsto skuplja nego prošle godine, a seljaci nisu zaradili na visokoj ceni pšenice, jer su je prodali odmah posle žetve kad je bila najjeftinija. U Srbiji će ove godine biti posejano 460.000 do 470.000 hektara pšenice, a Srbiji je potrebno 660.000 hektara. Nema naznaka da ćemo se hraniti jeftino ni ove, a ni sledećih godina. Pri tome proizvođačka cena u Srbiji je manja nego u okruženju, pa srpski seljak daleko manje zarađuje, nego u Makedoniji ili BiH, ali je cena hrane viša nego u okruženju. Očigledno je da razlika ide nekome u džep - ističe ona.

Izvor: [www.biznisnovine.com]

Čitanja: 2067 | Komentara: 0 | Dodaj komentar

TV gubi tron, internet reklamni gigant -
TV gubi tron, internet reklamni gigant

Internet će do 2017. biti najveći medij za reklamiranje na 12 ključnih tržišta, koja čine 28 odsto globalne potrošnje na
Struja skuplja -
Struja skuplja

Predlog Vlade MMF-u je da zasad građani ne plaćaju akcizu na struju, što znači da ona tokom leta poskupi, ali
Lični bankrot -
Lični bankrot

Narodna banka, državni organi, u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i EBRD-om, rade na strategiji za sistemsko rešavanje problema problematičnih
kad će nam biti bolje? -
kad će nam biti bolje?

Računica Fiskalnog saveta kaže da, uz predviđene mere, nema šanse da do kraja 2017. Srbija „izađe na zelenu granu”. Za
Plan otkaza u javnom sektoru -
Plan otkaza u javnom sektoru

Krajem aprila biće predstavljen zakon o racionalizaciji javnog sektora, kaže za „Blic“ ministarka državne uprave Kori Udovički.Udovički je objasnila da

John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda