Prva žrtva svetske finansijske krize u Srbiji bila je Beogradska berza, a u paketu sa dramatičnim pojeftinjenjem najlikvidnijih deonica ide i pad investicionih jedinica u fondovima. Vrata dva fonda već su zaključana, a u industriji se šuška da će se uskoro zatvoriti još jedan, a ima najava da bi se pojedini mogli spajati.

Fondovi su u ovom trenutku ozbiljno ugroženi a njihova imovina se svela na simboličnih 12 miliona evra. Godinu je 13 fondova započelo sa 18 miliona evra, a tek četiri fonda su pred kraj 2007. godine baratala sa 60 miliona evra. U fondove je i pre krize ulagao mali procenat građana, a može se reći da su svi odreda debelo štetovali, jer su investicione jedinice koje su oni kupovali po 1.000 dinara očekujući dobit od bar 30 odsto, u ovom trenutku oko 500 dinara u proseku.

Marko Milić, analitičar u društvu za upravljanje investicionim fondovima „Fokus invest”, kaže da finansijska kriza nije jedini uzrok osipanju imovine budući da na ovim prostorima vlada needukovanost celokupne investicione javnosti.

- Domaći investicioni fondovi već duže prolaze kroz težak period - praktično bi se moglo reći da nisu ni uspeli da posluju u normalnim uslovima. Sadašnja situacija nije nimalo svetla, s obzirom na to da je imovina pod upravom na jako niskom nivou, očekivanja svih, a ponajviše ulagača, izneverena su, a perspektiva je dosta neizgledna. Ukoliko se u ovom periodu ne budu preuzeli konkretni koraci za unapređenje regulative, podizanja nivoa znanja i doslednijeg poštovanja propisa, razvoj instituta investicionih fondova može biti značajno usporen, da ne kažemo doveden u pitanje - objašnjava Milić.

Odnedavno je na snazi izmenjeni zakon o investicionim fondovima kojima je sada dozvoljeno da 20 odsto imovine ubaci sam osnivač. Pitanje je, međutim, da li će ih to i na koji način spasti, jer kako dođe, tako će se imovina istopiti čak i da niko više svoj novac ne izvlači. Poješće ih pad investicione jedinice koje bi u proseku trebalo za oko 100 odsto da porastu da bi ulagači bili na nuli. Ni slika koju pruža Belex15 nije ništa ružičastija jer kako kliza indeks, osipaju se i investicione jedinice. Korpa 15 najlikvidnijih hartija na Beogradskoj berzi izgubila je od početka godine više od 30 odsto vrednosti, a Belex15 vredi svega 380 poena.

- Ono što se dešava sa fondovima nije ni po čemu izuzetak u odnosu na druge segmente tržišta kapitala. Stanje na njemu obeleženo je duplim ograničavajućim faktorima: prvi je neusklađenost našeg pravnog okvira sa samim stanjem razvoja tržišta i sa međunarodnim najpovoljnijim rešenjima za pojedine oblasti tržišta kapitala. Drugi je vezan za efekte globalne finansijske krize, u onoj meri koliko se oni prelivaju kod nas. Da se radi samo o jednom negativnom faktoru bilo bi lakše svima, pa i društvima za upravljanje fondovima da se bore sa trenutnom situacijom. Ovako, borba je teža i zahtevnija - kaže Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Vrata društava za upravljanje više niko ne otvara, a uskoro bi mogao da usledi i odliv ionako simbolične imovine, jer je uredbom omogućeno da se ne dosadašnjih 30 odsto kapitala plasira na druga tržišta nego po volji čak i sva imovina. Novac bi na domaćem terenu mogli da ostave balansirani fondovi koji beleže dobitke budući da se ne kockaju sa akcijama već većinu imovine ulažu u obveznice stare devizne štednje. Ni ovim fondovima država nije pružila adekvatan materijal za plasman, budući da nijedna kompanija nije emitovala korporativne obveznice a što se u stručnim krugovima ocenjuje kao naučno fantastični film koji se uskoro neće gledati. Naravno da nema ni pravih državnih obveznica dugog roka niti minucipanih dužničkih hartija, a jedan od ovakvih fondova „Hipo balans” nije iskoristio ni nedavno emitovane trezorske zapise.

- Još uvek nismo kupovali trezorske zapise a u fondu se prave analize da li treba ulaziti u tu investiciju. Razmišljamo i da li da vršimo dokapitalizaciju mada kratkih i brzih rešenja nema. Naš cilj je da preživimo ovaj period sa što manje posledica - kaže Ilija Protić, direktor DUIF „Hipo balans”.

Izneverena očekivanja i vraćanje poverenja biće problem sa kojim će se posle udara suočiti oni koji prežive. Nekakvu nadu uliva to što je pre nekoliko dana počeo sa radom „Erste fond”, što prema mišljenju stručnjaka dokazuje da „kola ne idu samo nizbrdo”.

Veliki broj „malih” investitora, nakon što je privučen velikim dobicima početkom 2007. godine i očekujući ponavljanje takvog rasta u periodu nakon njihovog ulaganja, doživeo je slom svojih očekivanja i pretrpeo gubitke. Biće potrebno dosta vremena, mereno godinama, pre nego što se takvi investitori osmele da ponovo plasiraju svoja sredstva na tržište kapitala, ali ne treba sumnjati da će sa dužnom pažnjom pratiti dešavanja na berzi i pripremati sredstva za nove investicije - kaže Milić.

U ovom trenutku u Srbiji posluje 13 otvorenih investicionih fondova od kojih je deset rasta vrednosti imovine, dva balansirana i jedan novčani fond. Trenutno rade i dva zatvorena fonda od kojih jedan većinu imovine ulaže u nekretnine, a drugi u udele malih i srednjih preduzeća.

U nekretninama je spas

- Ono što nam posebno treba jesu fondovi za ulaganje u nekretnine, bilo u njihovi gradnju, bilo u iznajmljivanje. Tu je problematika, međutim, nešto složenija, pošto regulativa te delatnosti ne zavisi samo od fondova, niti od komisije, nego i od onih koji su nadležni za regulisanje gradnje i prometa nepokretnosti. A to je oblast u kojoj tek treba početi sa reformom. Dozvoliti bez čvrstog sistema provere vrednosti nekretnina masovno ulaganje u njih, tu bi bilo više štete nego koristi. To je još jedan razlog da se država posveti uređivanju svega onoga što čini tržište nepokretnosti - kaže Štimac.

Izvor: [ blic.rs ]