Računica Fiskalnog saveta kaže da, uz predviđene mere, nema šanse da do kraja 2017. Srbija „izađe na zelenu granu”.

Za postizanje tog cilja biće, čak i ako Vlada sprovede sve ono što je zacrtala za ovu i naredne dve godine, potrebno da se troškovi budžeta u 2018. smanje za dodatnih 300 miliona evra. Fiskalni savet ne navodi kojim bi se to dodatnim stezanjem kaiša ova ušteda ostvarila, ali poziva Vladu da već sada priprema set rezervnih mera koji bi pomogao da se smanji rast javnog duga.

Očigledno je da će mere, poput zamrzavanja plata i penzija, do kraja 2017. biti istrošene, baš kao i smanjenje broja ljudi koji rade u javnom sektoru. Neće više biti prostora ni u delu štednje na troškovima ministarstava, kao što je, recimo, smanjenje voznog parka. Moraju se naći neki novi izvori ušteda.

Procene Fiskalnog saveta su i da će u narednim godinama biti više onih koji će zatražiti socijalnu pomoć. Broj ljudi koji će, po raznim osnovama, ostajati bez posla zatražiće pomoć države.

EPS će, smatraju u Fiskalnom savetu, morati da se restrukturira.

- Cena električne energije je niža nego bilo koja uporediva u regionu. Ona treba da bude viša jer kroz ovu cenu subvencionišu se građani koji izbegavaju bilo kakav drugi vid grejanja. Slično je i sa gasom. Pitanje Srbijagasa mora hitno da se reši, da se ne bi dogodilo da uštede od smanjenja plata i penzija odu na subvencionisanje tog preduzeća - kažu u Fiskalnom savetu.

Stručnjaci Fiskalnog saveta otkrivaju i da nema šanse da rast lične potrošnje u narednoj godini poraste za jedan procenat. Čeka nas, kažu, dalji osetniji pad standarda.

U Savetu ne vide ni da je dobro što Vlada, zapravo, planira da dinar, realno, u naredne tri godine ojača u odnosu na evro. Da podsetimo, Vlada je Fiskalnom strategijom predvidela da prosečan kurs dinara u ovoj godini bude 120 (što je već premašeno), naredne godine 121,5, a 2017. godine 123 dinara.

Rizici prisutni

Brojne mere pretvorile su se, u prethodnom periodu, u ad hok akcije, što je i sada pretnja, smatraju u Fiskalnom savetu. Podsećaju da je Vlada već pokušavala da umanji broj zaposlenih u javnom sektoru, ali da se to svodilo da ljudi napuštaju posao, uzimaju otpremnine, ali se kasnije zapošljavaju novi radnici. Slično je i sa pokušajima ograničenja zarada. Pored toga, najavljeno smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru ne prate adekvatne analize o potrebi za određenim kadrom u zdravstvu, školstvu… Može se, kažu u Fiskalnom savetu, tako desiti da odu oni koji su za te sisteme najpotrebniji. Pritom, trenutno se ne zna ni tačan broj ljudi koji rade u javnom sektoru. Pored toga, reformisanje javnih preduzeća, ukoliko se ne sprovede na vreme i u punoj meri, preti da ugrozi sve ostale rezultate štednje.

Izvor i foto: [ blic.rs ]