Većina menjačnica ne prima kovanice evre. U onima koje vam "izađu u susret" za jedan evro u metalu dobićete 70 dinara, piše "Danas".

Tokom vrelih letnjih dana mnogi stanovnici prestonice koriste svoje godišnje odmore da pobegnu sa asfalta na neku od atraktivnih destinacija u inostranstvu.

Kada se vrate sa letovanja, ostaju uspomene i pokoji novčić da zvecka u novčaniku. Šta uraditi, zadržati ih do naredne sezone ili ih se "otarasiti"?

Razmena deviza između Narodne banke Srbije i banaka odvija se isključivo uz korišćenje papirnih novčanica, pa samim tim ni menjačnice koje su uključene u ovaj sistem ne otkupljuju kovani novac stranih valuta, jer nije u opticaju. Izgleda da ipak ima izuzetaka od pravila.

Ukoliko se uputite u neku od menjačnica, a ima ih na svakom ćošku, verovatno ćete dobiti odgovor da ne primaju novčiće strane valute, jer nemaju interes da se zatrpavaju kovanicama koje nikom nisu potrebne.

Ali uz malo upornosti i "sreće", možete naći i one u kojima će vam "izaći u susret" i otkupiti zaostalu sitninu.

Obišli smo desetak menjačnica u različitim delovima grada. Na Crvenom krstu su odmah rekli "ne, mi se time ne bavimo", a u sledećoj, petnaestak metara udaljenoj, na pitanje da li biste pristali da zamenite kovanice, prodavačica kaže " Može, ali da znate, za jedan evro dobijate 70 dinara".

"Kako to, zar kurs nije jedinstven?"

"A ne, za metalni novac dajemo samo toliko, jer niko neće da ga otkupi."

Vlasnik menjačnice u Zemunu nam je u telefonskom razgovoru pojasnio zašto prihvataju ovaj novac.

"Ni banke ni većina menjačnica neće prihvatiti tu sitninu, ali mi hoćemo da vam učinimo uslugu", kaže i dodaje da oni to skupljaju za more.

U blizini Cvetkove pijace, situacija je drugačija. U tri od četiri posećene menjačnice ne vrše ovakvu razmenu, dok u poslednjoj nude 60 dinara, uz komentar: "Ako vam ne odgovara, tražite na drugom mestu."

Naime, u ovakvim situacijama važi poseban kurs, od 50 do 70 dinara za evro u metalu. Račun se ne izdaje upravo zbog toga što se zamena vrši po specijalnom, a ne po tekućem kursu.

Za desetak evra se dobije oko 700 dinara, umesto realne vrednosti od 1.130 dinara, dakle skoro upola manje.

Očigledno je da vlasnici menjačnica i zaposleni u njima ipak imaju ličnu korist od "metala koji niko neće", jer na ovaj način prikupljaju novac koji će potrošiti na letovanju u inostranstvu.

Dok građani pokušavaju da se oslobode sitnine koja im je zaostala u novčaniku, drugi su pak našli načina da taj isti novac, otkupljujući ga po znatno nižem kursu koji samovoljno određuju, iskoriste za svoje potrebe.

Izvor: [b92.net]