Mada zvanični podaci NBS kažu da ovi zajmovi čine 20 odsto ukupno datih, bankari u neformalnim razgovorima priznaju da ih ima mnogo, mnogo više.

- Nije problem kad imate robu kao obezbeđenje, problem je kad ustanovite da te robe nema. Trenutno, i pored problema, većina banaka je do te mere likvidna da ne može da nam se desi iznenadni kolaps. Zato je možda sada pravo vreme da se preduzmu neki koraci. Verujem da će to biti prva tema na agendi nove vlade, kakva god ona bila. U suprotnom, ako se problem zapusti, sigurno bismo negde 2015. ili 2016. mogli da osetimo ozbiljne posledice - kaže za “ Blic” Vladimir Čupić, predsednik IO AIK banke.

I njegov kolega Slavko Carić, predsednik IO Erste banke, smatra da su loši krediti problem ne samo bankama već i državi i privredi. - Zbog nenaplativih zajmova datih, pre svega, firmama, smanjuje se obim datih kredita i dolazi do odliva kapitala - objašnjava Carić.

Bankari priznaju da se kriza već prelila i na njihov sektor, ali ne veruju da može da nam se desi još neka Univerzal banka. - Ranije su građani bili revnosniji u plaćanju obaveza ali je kriza dovela do toga da i oni sve više kasne, priznaje Rade Vojinović, član IO Hipo Alpe-Adrija banke.

Izvor i foto: [ blic.rs ]