Ukupna premijera osiguravajućih kuća u Srbija u 2009. godini iznosila je 53,5 milijardi dinara, odnosno 558 miliona evra, i za 2,6 odsto je veća nego prethodne godine.

Kako je objavila je Narodna banka Srbije (NBS), u Srbiji posluje 26 društava za osiguranje, dva više nego u 2008. godini, od kojih se 21 bavi poslovima osiguranja, četiri samo reosiguranjem, dok se osiguranjem i reosiguranjem bavi jedno društvo.

Osiguravajuće kuće protekle godine imale su 11.142 zaposlenih, što je za 4,9 odsto manje nego u 2008. godini. U stranom vlasništvu je 19 osiguravača, a sedam u domaćem.

Učešće neživotnog osiguranja u ukupnoj premijeri iznosilo je 85,3 odsto, dok se učešće životnog povećalo sa 12,2 odsto na 14,7 odsto.

Kako navodi NBS, blago povećanje učešća životnog osiguranja u ukupnoj premiji daleko je od proseka zemalja članica Evropske unije koje je u 2008. godini iznosilo oko 62 odsto.

Bilansna suma sektora osiguranja pošle godine je povećana za 17 odsto, i to sa 84,8 milijarde na 99,2 milijarde dinara, a za 15,2 odsto povećan je i kapital kojim su raspolagala osiguravajuća društva, sa 25,3 milijarde na 29,2 milijarde dinara.

Zbog globalne ekonomske krize, kako se navodi u izveštaju NBS, koja je zadužena za kontrolu finansijskog sektora, smanjene su premije osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe morotnih vozila, dok su povećane premije neobaveznih osiguranja, kao što su imovinska osiguranja i osiguranja motornih vozila - kasko.

Uskoro olakšice za ulaganja u životno osiguranje

Predlog osiguravajućih kuća o poreskim olakšicama za ulaganja u životno osiguranje trebalo bi da bude razmatran u narednih mesec dana, u sklopu ukupne poreske reforme, kazao je državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Slobodan Ilić.
Kako je rekao na konferenciji o osiguranju i penzionom sistemu Srbije, radi se o predlogu da se za uplate životnog osiguranja na rok od pet godina obezbede poreske olakšice od 25 odsto.
Prema rečima generalnog direktora osiguravajućeg društva Delta đenerali (Generali) Nebojše Divljana, novac od tih uplata bio bi investiran u kupovinu dugoročnih državnih obveznica namenjenih finansiranju infrastrukturnih projekata u Srbiji.
- Takav predlog prodržale su međunarodne finansijske institucije, a predstavljen je i premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću - kazao je Divljan i dodao da uvođenje obaveznog privatnog penzijskog osiguranja nije realno u kraćem roku, zbog čega se olakšicama za ulaganja u životno osiguranje i privatne penzije stvaraju uslovi za obezbeđivanje sigurne starosti građanima koji se odluče za takve uplate.
- Predlog poreskih podsticaja za ulaganaju u životna osiguranja sutra će biti predstavljen i ministarki finansija Diani Dragutinović, kako bi stručni tim ministarstva mogao da napravi procenu kakvi bi bili efekti primene tih podsticaja - najavio je Ilić i istakao da je trenutno izuzetno nepovoljan odnos broja zaposlenih i penzionera, jer jedan zaposleni obezbeđuje mesečnu isplatu za jednog penzionera, što znači da bi penzije bile duplo manje ako bi se isplaćivale samo od doprinosa na zarade.
- Nema uspešne reforme penzijskog sistema bez povećanja zaposlenosti, što je prioritet Vlade Srbije - ukazao je Ilić.
Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Radina Todović kazala je da će konačna verzija novog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju biti definisana u maju, tokom posete Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
- Sa MMF-om nije usaglašeno samo usklađivanje penzija, jer je predloženo da se primanja penzionera povećavaju u skladu sa rastom zarada u javnom sektoru, a MMF traži da se precizira šta je javni sektor u Srbiji - navela je Todović.
Prema podacima Narodne banke Srbije, koja je zadužena za kontrolu rada osiguravajućih kuća i dobrovoljnih penzijskih fondova, trenutno je osam milijardi dinara uloženo u privatne penzije koje uplaćuje 9,5 odsto zaposlenih. Prošečne mesečne uplate u penzijske fondove su 3.500 dinara.
Prema rečima Divljana, građani Srbije 95 odsto ukupne štednje drže u bankama, dva odsto u polisama životnog osiguranja, a jedan odsto u privatnim penzijama, dok je u razvijenim zemljama ukupna štednja stanovništva raspoređena tako da je u štednim knjižicama 35 odsto, polisama životnog osiguranja 21 odsto, a u privatnim penzijama 12 odsto.

Izvor: [ biznisnovine.com ]