Najave čelnika Vlade Srbije da će do kraja oktobra MMF-u biti predstavljena nova rešenja u penzionom sistemu zabrinule su zaposlene. O kojim se to tačnim izmenama radi još nema preciznih saznanja, a prema onome što se može čuti, u igri je povećanje starosne granice za odlazak u penziju za žene, tačnije njihovo izjednačavanje s muškarcima. Najavljuje se i da navršene godine radnog staža možda neće biti dovoljan uslov za odlazak u penziju, već će se tražiti ispunjenje oba uslova – navršene godine staža i starosna dob.

Penzioni sistem već je u ovoj deceniji pretrpeo mnogobrojne izmene i restrikcije, pa se sada starosna granica svake godine pomera za šest meseci. Tako žene sada odlaze u penziju sa 59 godina, a muškarci sa 64 godine. Do 2012. godine ta granica će se pomeriti, pa će žene ići u penziju sa 60 godina, a muškarci sa 65 godina. Ukoliko za žene budu pooštreni kriterijumi za odlazak u penziju – i one će to moći tek u 65. godini.

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić najavljuje da su MMF-u predložene reforme penzijsko-invalidskog osiguranja u tri pravca – kadrovsko osposobljavanje PIO fonda za obavljanje složenih poslova, potpuno preispitivanje penzionog sistema i rad na uspostavljanju rada Centralnog registra.

On je naglasio da bi reforma penzionog sistema trebalo da rezultira usvajanjem niza zakonskih akata, među kojima novog zakona o reformisanom penzijskom sistemu, čije je usvajanje dogovoreno za početak naredne godine.

– Formirana je radna grupa koja radi na preispitivanju penzionog sistema u celosti. Njen zadatak je da preispita kriterijume za odobravanje starosne, invalidske, porodične penzije, preispitivanje dužine staža i godina života za odlazak u penziju, kao i visine penzije i načina na koji se ostvaruje invalidska penzija u raznim slučajevima – nedavno je nagoveštavao Krkobabić.

Ekonomista Nebojša Popov, savetnik za penzije ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića, radio je i na ranijim reformama sistema. Isključen je iz tekućeg rada na izmenama penzijskog sistema i, kaže, da se one rade u uskom krugu oko potpredsednika vlade Jovana Krkobabića, da radikalne reforme nisu moguće, ali jesu promene parametara penzijskog sistema.

– Sasvim je realno da bi starosna granica za oba pola mogla da bude izjednačena. Tako je i u EU i mi ćemo to verovatno prihvatiti kao deo paketa približavanja EU. Što se tiče podizanja starosne granice za odlazak u penziju i postavljanja oba kriterijuma kumulativno – i godine starosti i staža – o tome treba razmisliti i, zavisno od procene, uvesti malo kasnije – smatra Popov.

Prema njegovim rečima, ima osnova da se pooštre i uslovi za ostvarivanje prava na beneficirani radni staž, kao i kod invalidskih penzija.

– Pre nekoliko godina pet hiljada ljudi u „Kolubari” je dobilo beneficirani radni staž, iako nisu rudari. Restriktivniji mogu biti i kriterijumi kod policije. Što se tiče invalidskih penzija, ako neko ne može da obavlja jedan posao usled bolesti, može neki drugi – kaže Popov, ali upozorava da će se Srbija vremenom, kad krene privredni razvoj, suočiti s nedostatkom radne snage.

Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca, smatra da je povećanje godina života kao uslov za odlazak u penziju loše rešenje, jer sada svega 5,5 odsto zaposlenih u privredi čine mladi do 30 godina. U EU taj prosek je 18,5 odsto, a sve ovo ukazuje da smo mi, po strukturi zaposlenih, stara zemlja. Prosek starosti zaposlenih kod nas je 49 godina, a u EU 42 godine. Zbog toga je niža i produktivnost i konkurentnost. Pri tom je 300 000 mladih nezaposleno.

– Država ima na raspolaganju i druga rešenja. Može da smanji učešće penzija u prosečnoj zaradi, mada sam svestan da je to nepopularno, kao i da penzijskom fondu obezbedi druge izvore finansiranja. Da, na primer, dobije udeo u nekim javnim preduzećima – kaže Rajić, dodajući da analize Svetske banke pokazuju da će 2018. godine biti penzionera za trećinu više nego zaposlenih, a da će prosečna penzija opasti na 22-23 odsto prosečne zarade. Zbog toga bi trebalo da se više omogući ulazak osiguravajućih kuća i dobrovoljno penzijsko osiguranje kako bi se sadašnji penzijski fond rasteretio.

Kao deo reforme penzionog sistema predloženo je uspostavljanje centralnog registra osiguranika, zahvaljujući kome će se raspolagati preciznim podacima o broju poslodavaca koji uplaćuju doprinose, kao i broju radnika od čijih se plata ti doprinosi izdvajaju. Zakon o centralnom registru osiguranika trebalo bi, prema najavama, da bude usvojen do kraja godine, a da počne da funkcioniše sredinom 2010. godine.

Iz Konfederacije slobodnih sindikata upozoravaju da, za razliku od prethodnih reformi, u kojima su razmatrane razne opcije pomeranja starosne granice za odlazak u penziju, ovaj put se pojavljuje samo jedna i to najdrastičnija, u kojoj se ova granica i za žene i za muškarce pomera na 65 godina starosti.

– Izostalo je jedno, po nama možda i najvažnije pitanje – da li je ova država zaboravila na svoje mlado radno sposobno stanovništvo? U svakoj od strategija razvoja pojedinih sektora privrede i vanprivrede, jedan od prioritetnih ciljeva i uslova za dalji razvoj bila je promena starosne strukture zaposlenih u korist zapošljavanja mladih. U prilog tome govore i svi statistički podaci iz kojih se može videti da je prosečna starosna struktura zaposlenih u Srbiji iznad 45 godina starosti, što pored ostalih faktora značajno utiče na manju produktivnost rada. Ovaj odnos je najizraženiji u javnom sektoru, dok se u privatnom sektoru mogu videti sasvim suprotne tendencije. Jasno je da i reforme javnog sektora moraju ići u pravcu promene postojeće starosne strukture zaposlenih – kažu u ovom sindikatu.

U svojim kritikama pomenutog predloga pojedini sindikati, pre svega, nastoje da brane pozicije svog mnogobrojnijeg „starijeg” članstva, ali je Konfederacija slobodnih sindikata svesna da bez mlade radne snage, koja je fizički sposobnija i stručno obrazovana za savremene načine privređivanja, nema razvoja nijedne ozbiljne ekonomije, pa ni budućnosti sindikata u Srbiji, navodi se u njihovom saopštenju.

Izvor: [ politika.rs ] [ Jovana Rabrenovic ]