Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić rekao je, tokom pregovora sa misijom MMF-a, da su penzije u Srbiji niske i da u toj oblasti nema mesta za rezove.

Krkobabić je predstavnicima MMF-a predočio detaljnu sliku o sveobuhvatnoj reformi penzionog sistema koja se sprovodi, a čiji cilj je izgradnja penzionog sistema koji "neće zadirati u stečena prava penzionera, neće doživljavati promene za duži niz godina i istovremeno biti ekonomski održiv".

Kako se navodi u saopštenju kabineta potpredsednika Vlade, misiji MMF-a predstavljene su preliminarne kratkoročne i dugoročne mere u okviru reforme PIO, a Krkobabić je najavio da će predlog novog sistema PIO biti dostavljen Vladi Srbije u decembru.

U toku izrada mera u reformi penzionog sistema, opcija izjednačavanja godina staža nije razmatrana, a izjave koje iznose o toj temi, Krkobabić je, kako je navedeno, ocenio kao uznemiravanje javnosti i "jeftin politički marketing".

Penzioni sistem mora "biti usko povezan sa ekonomskim kretanjima u zemlji i svako pozitivno kretanje u toj oblasti, mora biti praćeno odgovarajućim pozitivnim kretanjem u penzijama", istakao je on.

Krkobabić je predstavnicima MMF rekao da je sadašnji penzioni sistem opterećen brojnim negativnim nasledjima, i dodatno ugrožen rastućim nezaposlenošću, a posebno, kako je podvukao, nedisciplinom koja vlada u oblasti plaćanja doprinosa.

Prema njegovim rečima, ta neodgovornost donosi mnogo nevolja ukupnoj ekonomiji zemlje, i iz tog razloga se ulaže mnogo napora da se završi projekat Centralnog registra koji treba da omogući rigorozniju kontrolu uplate doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje i uvede red u ovoj oblasti.

Krkobabić je tokom razgovora, kako je navedeno, ponovio da plate i penzije treba da ostanu "zamrznute" samo onoliko koliko privredi treba da se oporavi, jer bi duže zadržavanje visine zarada i penzija usled inflacije "znatno ugrozilo opstanak velikog broja penzionera koji i sa sadašnjim nivoom penzija žive na i ispod granice siromaštva".

U saopštenju potpredsednika Vlade navodi se da su se predstavnici MMFa "saglasili da reforma sistema PIO teče predvidjenom dinamikom i pored izuzetne kompleksnosti problema usložnjenog ne lakom ekonomskom situacijom u zemlji".

Hitna reforma penzionog sistema

Ako je za utehu, Srbija ipak nije rekorder po ovom pitanju. Prema podacima Svetske banke, to je Hrvatska u kojoj je prosečno doba penzionera 50 godina, gde je blizu 73.000 stanovnika u dobi od 35 do 49 godina života otišlo u penziju i više ne radi. Mladi hrvatski penzioneri su uglavnom muškarci.

Da bi se lagodno išlo u penziju po postojećem sistemu koji je u krizi već 20 godina, potrebno je na jednog penzionera imati pet zaposlenih, što se ne može postići čak i kada bi Srbija imala 100 procentnu zaposlenost i rast privrede na nivou koji ima Kina. Srbija, naime, ima million i šest stotina hiljada penzionera na nešto manje od dva miliona zaposlenih. Od tog broja preko 1,3 miliona penzionera je iz kategorije bivših zapolsenih, 224 000 su poljoprivredni penzioneri, dok je 53 000 iz kategorije samostalnih delatnosti.

Jelica Timotijević, direktorka sektora za odnose sa javnošću u Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja za B92 kaže da je od ukupnog broja penzionera najveći broj njih u penziju otišao tako što je navršio potrebne godine starosti ili staža.

“Takvih je oko 900 000. U invalidskoj penziji je oko 360 000, dok porodičnu penziju korisiti oko 350 000 osoba”, kaže Jelica Timotijević. “S obzirom na to da se starosna granica za penziju poslednjih godina pomera za po šest meseci godišnje, ove godine u starosnu penziju odlaze žene sa 59 godina života iIi 35 godina staža, a muškarci sa 64 godine života ili 40 godina staža. Sledeće godine ta granica će se pomeriti za još 6 meseci, da bi od 2011. godine taj limit bio 65 godina za muškarce, 60 godina starosti za žene”, kaže ona.

Timotijevićeva tvrdi da ima više penzionera nego penzionerki i to za desetak posto. “Godina doživljenja penzije za muškarce je negde 76-77 godine života, dok je za žene ta granica niža za neke dve-tri godine, znači 74-75 godine života”, kaže ona.

Već godinama penzioni sistem, koji se do pola puni od dopinosa zaposlenih, a od pola iz budžeta Srbije, praktično je neodrživ. Srbija, kao uostalom i sve druge evropske zemlje, ima staro stanovništvo, ali prema rečima ekonomskog analitičara Zorana Popova, kada bi demografija bila jedini problem, penzioni sistem bi se mogao uravnotežiti.

Dodatni problemi su siva ekonomija i struktura plaćanja doprinosa zaposlenih, gde poslodavci često plaćaju doprinose državi na “minimalce“, a ostatak plate koji prolazi neoporezovan ide na ruke.

“Mi sada trentuno imamo nešto više od million i po penzionera, da bi postojeći sistem to izdržao nama treba četiri i po miliona zaposlenih, što je nemoguće, jer to znači da i deca od 10 godina treba da rade”, kaže Popov.

On dodaje da “kada bi i sve zaposlili, uz ovoliku sivu ekonomiju i ovoliko neplaćanje doprinosa, mi ne možemo da stabilizujemo sistem. Uz to postoji jedan veliki defekt koji je politički uslovljen da političari rešavaju ekonomske pobleme pojedinih preduzeća tako što radnike prevremeno pošalju u penziju na ovaj ili onaj način. I to prevremeno penzionisanje u poslednjih 5-6 godina izgleda da je poprimilo obim od nekih 200.000 ljudi koji su znači otišli u penziju, a hteli su da rade”.

Srpski budžet koji dotira penzioni sistem dodatni udarac dobio je prošlog septembra u vreme izbijanja svetske ekonomske krize, kada je kao uslov za formiranje vlade morao da se prihvati zahtev PUPS-a Jovana Krkobabića da penzije budu 70 posto od prosečne zarade. Taj politički uslov se neće menjati ni posle razgovora sa MMF-om, ali ono što se mora promeniti, prema rečima Zorana Popova, jesu uslovi za beneficirani staž kao i kriterijumi za invalidske penzije.

“Vi imate nemali broj penzionera sada u strukturi koji primaju penziju po 50 godina, jer su i kod nas nekada odlazili u penziju sa 25-30-35 godina”, kaže Popov.

“Recimo, jedna masa policajaca je penzionisana sredinom šezdesetih kada je Ranković otišao sa vlasti, i tako u talasima, početkom sedamdesetih opet jedan talas penzionisanja. Jedna od stvari koja mora da se ukine je da se strahovito pooštri i isključe mogućnosti da ljudi prevremeno odlaze u peniziju, takođe mora dobro da se pretrese ovaj beneficirani staž i odlazak u penziju jer i tu u sektoru policije i vojske kao i u nizu drugih delatnosti nisu stvari najbolje rešene. A čini mi se da bi trebalo preispitati i neke stvari oko invalidskih penzija”, tvrdi Popov.

Izvor: [ b92.net ]