Sudeći prema rezultatima prve nedelje pregovora sa Misijom MMF, 2010. će za Srbiju biti godina oštre štednje.

To se vidi iz dogovorenih okvira troškova države u sledećoj godini. Budžetski minus biće veći, a potrošnja će se, kao i 2009, pokriti zaduživanjem. Plate u javnom sektoru i penzije ostaće zamrznute, što će biti i najveća ušteda države - troškove će tako umanjiti za gotovo 60 milijardi dinara.

U petak je sa MMF postignut dogovor o budžetu za 2010, uz deficit od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). To je manje za pola procenta u odnosu na ovogodišnji deficit, i pri tome neće biti povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV). U zamenu za povećanje stope poreza na dodatu vrednost, Vlada je ponudila kompletnu poresku reformu. Bila bi sprovedena u naredne dve godine, mada bi primena dela mera krenula u prvom tromesečju 2010. godine.

Takođe, Vlada Srbije je spremna da krene i u sveobuhvatnu reformu penzijskog sistema koja bi već 2011. godine učinila penzijski sistem Srbije kako-tako održivim. Osnovni pravci ove reforme su smanjenje penzija za prevremene penzionere, limitiranje broja godina za prevremeno penzionisanje i suženo pravo na beneficirani radni staž.

Ideja Svetske banke, koju podržava i MMF, je i da se penzije usklađuju sa inflacijom. Očekuje se da inflacija u narednim godinama bude niža, a da privredna aktivnost, ipak, uveća prosečne zarade, pa je jasno da će penzioneri, u godinama koje dolaze, sve više "kaskati" za zaposlenima u visini mesečnih primanja.

Manja potrošnja i kraj subvencija

U 2008. godini Srbija je 44,5 odsto svog bruto društvenog proizvoda izdvajala za javnu potrošnju. Ove godine to će biti, računa se, manje - 42,8 odsto, a plan za godine koje dolaze jeste da se "javni račun" umanjuje za po 1,5 odsto godišnje. Očekuje se i da 2010. bude poslednja godina u kojoj će država davati subvencije.

Već u prvom tromesečju naredne godine Srbija će, prvi put, početi i javno da kontroliše svoje rashode, ali i nova zaduživanja. Kako Novosti saznaju, razgovarano je i o tome da se dogovori nastavak "Bečkog sporazuma", koji je omogućio da strani kreditori odlože kreditne obaveze kako srpskoj državi, tako i firmama.

„Ova odluka će značajno pozitivno uticati na stabilnost deviznog kursa, bankarskog, ali i realnog sektora“, kaže ekonomista Goran Nikolić i podseća da MMF insistira na stabilnosti domaće valute, pa i u ovim pregovorima traži rešenja koja će doprineti da dinar i u 2010. ostane na nivou sličnom sadašnjem.

„Valja podsetiti da se za narednu godinu predviđa rast privredne aktivnosti od oko 1,5 odsto BDP“, kaže Nikolić i dodaje da će to „realno, povećati mogućnosti finansiranja uvoza, što će se odraziti i na bolju naplatu prihoda od uvoznog PDV“.

Penzije zamrznute i u 2010?

"Ukoliko bi se penzije usklađivale prema troškovima života, kako propisuje važeći zakon - prvi put 1. aprila i drugi put 1. oktobra 2010. godine - moralo bi da dođe i do povećanja iznosa penzija srazmerno inflaciji“, objašnjava Milan Nenadić, iz Saveza penzionera Vojvodine. "Ako bi inflacija bila oko tri odsto za šestomesečni period, dolazimo do iznosa od 14 i 15 milijardi za godinu dana“, navodi on i dodaje da je "odluka o vanrednoj povišici od deset odsto u 2008. doneta zbog tadašnjeg izuzetno nepovoljnog položaja penzionera, a, ako se penzije i u idućoj godini zamrznu, plašim se da će najstariji biti u još goroj situaciji“.

Penzijski sistem, ocenjen kao najveći rasipnik državne kase, prvi će, po svemu sudeći, pretrpeti rezove koji će dovesti do ušteda. Jedan u nizu predloga, kako saznaju Novosti, jeste zamrzavanje penzija i u 2010. godini. Prema najgrubljim procenama, u republičkoj bi kasi na kraju iduće godine, po tom osnovu, moglo da ostane oko 15 milijardi dinara.

U ovoj godini, uprkos tome što su penzije bile zamrznute, praktično nije ušteđen ni dinar. Kao glavni “krivac” označeno je prošlogodišnje vanredno uvećanje penzija od deset odsto, a ovoj “povišici” prethodilo je redovno jesenje usklađivanje od 4,13 odsto. Tako je praktično vanredno uvećanje označilo svojevrsnu “akontaciju” za 2009. godinu.

Zasada niko zvanično ne potvrđuje da se o zamrzavanju primanja razmišlja. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić upozorava da u reformi penzijskog sistema ne sme biti brzih i oštrih rezova. Iz kabineta potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića čuju se najave da će nacrt reforme biti završen do kraja godine, ali na papiru još nema nijednog konkretnog predloga.

Izvor: [ b92.net ]