Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Ekonomija »

Privrednici očekuju manje poreze

11. 05. 2014.

Privrednici očekuju manje poreze - Vlasnici malih preduzeća, do dest radnika, smatraju da bi državno plaćanje poreza novim radnicima dovelo do nejednakosti među firmama

Ekonomski paket pomoći za pokretanje privrede premijer Aleksandar Vučić već je delimično obnarodovao. Njihovo preciziranje očekuje se na sednici vlade početkom naredne sedmice. Ali i sam nagoveštaj seta novih mera već je izazvao podeljene stavove svih zainteresovanih za tu priču. Vučić je nagovestio da će država subvencionisati kredite privatnom delu privrede, boriće se protiv sive ekonomije, popraviće privredni ambijent, a pokrenuće i jeftinu stanogradnju tako što će investitoru davati zemljište besplatno.

Ništa novo, reklo bi se, pošto se još ne znaju detalji za rešavanje svakog od najavljenih poteza. Bankari, međutim, odmah očekuju odgovor na problem nenaplativih potraživanja i nelikvidnosti privrede o čemu je premijer govorio i u svom ekspozeu. Ovo je velik problem, jer sada i zvanični podaci pokazuju da je udeo nenaplativih kredita na kraju prošle godine dostigao 28 odsto.

Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kaže da je to što će država subvencionisati kamate privredi dobra mera, jer će finansijski trošak kompanija u njihovim bilansima biti manji, odnosno smanjiće im se troškovi poslovanja. S druge strane, kratkoročno će oživeti kreditna aktivnost koja je zamrla u prošloj i u ovoj godini.

– Još nisu poznati svi detalji pod kojima će država subvencionisati kamate privredi, ali ukoliko bude primenjen raniji model, na kredite mogu da računaju samo dobre kompanije koje ispunjavaju kreditne uslove, jer kreditni rizik ostaje na bankama – kaže Zoran Petrović.

Direktor Unije poslodavca Srbije (UPS) Dragoljub Rajić izjavio je da bi mnogo bolji podsticaj domaćoj privredi bilo smanjenje poreza i doprinosa na zarade, umesto mogućih najavljenih mera selektivne podrške poslodavcima. „Privreda traži da se nameti na rad smanje sa sadašnjih 64,5 na 40 odsto. Poslodavci sada na 100 dinara plaćaju oko 65 dinara i smanjene nameta na 40 dovelo bi do relaksacije, koja bi omogućila i zapošljavanje novih radnika”, rekao je agenciji Beta.

Da bi to smanjenje nameta na rad stvarno imalo efekta, prema rečima Rajića, država bi trebalo oštrije da krene u sprečavanje rada na crno i suzbijanje sive ekonomije.

Rajić je rekao da u UPS-u još nemaju stav oko najavljene mere prema kojoj bi država preuzela plaćanje obaveza za sedam od 10 novozaposlenih i da čekaju da vide detalje, ali je istakao da u tom udruženju generalno misle da takve selektivne podsticajne mere nisu dobre jer stvaraju nejednakost.

Podsticaji privredi treba da se odnose na sve podjednako, a mera u kojoj bi država preuzela plaćanje određenog broja radnika u nekim firmama stvara nejednakost, rekao je direktor Unije poslodavaca Srbije.

Primena takve mere bi, prema njegovoj oceni, značila da neke firme koje pune budžet, plaćaju druge firme, odnosno da time čak finansiraju i svoju konkurenciju.

Prema oceni Rajića, ta mera ne bi imala pun efekat, jer su u najtežoj situaciji firme koje zapošljavaju od pet od 10 radnika, čiji bi razvoj država trebalo da pomogne ako želi da poveća broj zaposlenih.

Veliki investitori su dobrodošli, ali i u zemljama koje su uspele da ih privuku u velikom broju, kao Slovačka, na primer, oni zapošljavaju 15 do 20 odsto ukupnog broja radnika, rekao je direktor Unije poslodavaca Srbije.

Milan Knežević, predsednik Privredne komore malih i srednjih preduzeća i vlasnik modne konfekcije „Modus”, kaže da je subvencionisanje kamata potrošen model od koga najveću korist imaju banke, zatim država koja kroz podsticaj potrošnje ubira veći porez, dok privrednici postaju malo više dužni.

– Iz krize jedino može da nas izuče rast bruto domaćeg proizvoda, odnosno rast tražnje. A šta se na tome radi? Ništa. Sve najavljene mere su recesione. I smanjenje zarada u javnom sektoru, kao i završetak restrukturiranja 157 preduzeća u kojima će bez posla ostati 30.000 ljudi. Po ova dva osnova smanjuje se tražnja za oko 700 miliona evra – smatra Knežević.

Na pitanje kako to stimulacija zapošljavanja može biti recesiona ovaj privrednik odgovara – da neko ko do sada nije ništa plaćao državi, jer nije morao, neće ubuduće plaćati ni tih 30 odsto. Pitanje je, kaže, zašto država to dozvoljava.

– Nama je potrebna ograničena primarna emisija koja bi bila uložena u kapitalne investicije poput dve hidrocentrale, navodnjavanje u Vojvodini, više oblike prerade hrane i infrastrukturu – kaže Knežević.


Izvor i foto: [ politika.rs ]

Čitanja: 1106 | Komentara: 0 | Dodaj komentar

TV gubi tron, internet reklamni gigant -
TV gubi tron, internet reklamni gigant

Internet će do 2017. biti najveći medij za reklamiranje na 12 ključnih tržišta, koja čine 28 odsto globalne potrošnje na
Struja skuplja -
Struja skuplja

Predlog Vlade MMF-u je da zasad građani ne plaćaju akcizu na struju, što znači da ona tokom leta poskupi, ali
Lični bankrot -
Lični bankrot

Narodna banka, državni organi, u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i EBRD-om, rade na strategiji za sistemsko rešavanje problema problematičnih
kad će nam biti bolje? -
kad će nam biti bolje?

Računica Fiskalnog saveta kaže da, uz predviđene mere, nema šanse da do kraja 2017. Srbija „izađe na zelenu granu”. Za
Plan otkaza u javnom sektoru -
Plan otkaza u javnom sektoru

Krajem aprila biće predstavljen zakon o racionalizaciji javnog sektora, kaže za „Blic“ ministarka državne uprave Kori Udovički.Udovički je objasnila da

John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda