Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Ekonomija »

PUMPE NIS-A

25. 04. 2008.

PUMPE NIS-A - Ni „gasni sporazum" ni prateći protokol nisu definisali šta sve Srbija prodaje pod firmom NIS. Naftna nalazišta i koncesije morali bi da ostanu u vlasništvu države

Vrednost Naftne industrije Srbije daleko je veća od 400 miliona evra, koliko za 51 odsto ove kompanije nudi ruski „Gasprom", jer samo 497 benzinskih stanica koje NIS poseduje u Srbiji vrede blizu pola milijarde evra, proističe iz procena koje je Biznis izveo konsultujući se sa stručnjacima za energetiku. Naime, NIS u svom vlasništvu ima rafinerije, benzinske pumpe, poslovne zgrade, turističke objekte, koncesiju za eksploataciju nafte u Angoli, akcije u drugim preduzećima...

SPORAZUM SA GASPROMOM OPET NIJE PROŠAO VLADU

Vlada Srbije nije ni na jučerašnjoj sednici usvojila predlog da se energetski sporazum sa Rusijom uputi na ratifikaciju u Skupštinu Srbije. Za predlog zakona o ratifikaciji energetskog sporazuma glasalo je samo sedam ministara iz koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, dok su protiv bili ministri iz Demokratske stranke i G17 Plus. Oni su neprihvatanje predloga za ratifikaciju obrazložili činjenicom da tehnička vlada i tehnički parlament nemaju kapacitet da donose takav zakon.

Nekadašnji predsednik Upravnog odbora NIS-a Branislav Pomoriški ističe da samo velelepna zgrada ove kompanije u Novom Sadu vredi 100 miliona dolara. NIS ima četiri ogranka, NIS - „Naftagas", NIS „Petrol", NIS - „TNG" (tečni naftni gas), NIS - „Ugostiteljstvo i turizam", odnosno firmu „Ozon". Vozni park NIS-a čini oko 900 cisterni za prevoz tečnih goriva na Balkanu, ukupnog kapaciteta 18.250 tona. Nije poznato u kom su stanju ova vozila, ni kolika im je starost, ali ukoliko se zna da jedna cisterna sa poluprikolicom može da košta i više od 200.000 evra, jasno je da vozni park ovog preduzeća vredi više desetina miliona evra.

Impresivan popis

Iako smo u NIS-u zatražili odgovor na pitanje kolika je vrednost imovine njihove kompanije, do zaključenja ovog broja našeg lista nismo uspeli da ga dobijemo. Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora AD „Nafta", kaže da je teško napraviti proračune vrednosti kompanije, ali ističe da ako NIS zaista ima toliki broj cisterni, to je zaista impresivno.

KAPACITETI I PROIZVODNJA

NIS ima 12.331 radnika. U prošloj godini ostvario je dobit od oko 150 miliona dolara. Ukupna prerada nafte NIS-a sa doradom poluproizvoda u prošloj godini iznosila je 3,37 miliona tona. Od toga domaća nafta je učestvovala sa 645.000 tona, uvozna 1,86 miliona tona, a uslužna prerada 725.000 tona.

Učešće NIS-a na tržištu naftnih derivata u 2007. iznosila je oko 62 odsto. Tečni naftni gas sa 57 odsto, motorni benzini sa 76 odsto, dizel goriva oko 60 odsto i mazut 71 odsto. NIS „Naftagas" je u prošloj godini proizveo oko 720.000 tona nafte, od čega 641.000 tona pripada proizvodnji ostvarenoj u Srbiji, a oko 79.000 tona proizvedeno je u Angoli. Proizvodnja prirodnog gasa iznosila je 278 miliona kubika.

ENIGMA U ČLANU 9

U Sporazumu zaista nema konkretnog odgovora na pitanje šta će ruski partner dobiti kupujući NIS, a u članu 9 koji spominje Zorana Mihajlović-Milanović navodi se da „u cilju realizacije projekta rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa AD „Naftna industrija Srbije" srpska strana prodaje „Gaspromu" ili kompaniji-kćerki koju on odredi 51-procentni udeo učešća u NIS-u pod uslovima koje oni dogovore".

- Polazi se od toga da se NIS sastoji od celokupne imovine koja se nalazi u njegovom vlasništvu na dan 31. decembar 2007. godine, uključujući, ali ne ograničavajući se time objekte za dobijanje, proizvodnju, preradu, transport i plasman nafte i naftnih derivata - piše u Sporazumu.

- Vrednost benzinskih pumpi je, takođe, relativna, jer se moraju uzeti u obzir i vrednost objekta, uređaji, lokacija... Ali, s obzirom na to da se NIS-ove pumpe nalaze na magistralnim putevima i u centrima gradova, one u proseku vrede najmanje milion evra. Interne benzinske stanice u okviru vojnih i policijskih objekata, zemljoradničkih zadruga nemaju toliku vrednost, pošto je uglavnom reč o starim uređajima za istakanje goriva, pa one koštaju najviše nekoliko desetina hiljada evra. Proceniti vrednost avio-servisa za snabdevanje letilica kerozinom na beogradskom aerodromu takođe je nezahvalno, ali može se reći da mu se cena meri desetinama miliona evra - kaže Atanacković za Biznis.

On ističe da se pored ove imovine, u obzir moraju uzeti i rafinerije u vlasništvu naše naftne kompanije, ali i naftna polja sa kojih se godišnje dobije 700.000 tona nafte. Atanacković navodi da je s obzirom na sve ove činjenice jasno da NIS vredi više od ponuđenih 400 miliona evra, podsećajući da je svojevremeno austrijski „OMV" za kupovinu mađarskog „Mola" ponudio 14 milijardi evra.

- Ne znam koliko aranžman sa Rusijom treba da donese Srbiji, ali mislim da će se monopol koji NIS trenutno ima nastaviti, ali ne verujem da će cene energenata biti niže nego u okruženju. Smatram da je ponuđena cena daleko niža od realne. Tvrdnje da će ruska kompanija naknadno uložiti više novca u NIS nisu ubedljive, jer će oni tada ulagati u svoju kompaniju. Najvažnija je početna cena, odnosno koliko će novca oni platiti za kompaniju - ističe Atanacković.

Eskivirano tržište

Zorana Mihajlović-Milanović, stručnjak za energetiku, podseća da je cela Vlada Srbije stala iza strategije koju je svojevremeno napravio privatizacioni savetnik za prodaju NIS-a, konzorcijum „Meril Linč" i „Rajfajzen investment", ali da se od toga odustalo čim je potpisan sporazum sa Ruskom federacijom. Srbija je, ističe Zorana Mihajlović-Milanović, platila „silan novac za tu čuvenu strategiju", koju nije sprovela u praksi. Ona ističe da se procene vrednosti srpske naftne kompanije „kreću" u rasponu od 850 miliona do 3,5 milijardi evra, ali da bi pravu vrednost moglo da pokaže jedino tržište na tenderu.

- Kad bi postojala konkurencija, onda bismo mogli da kažemo koliko košta NIS. Raspon procene vrednosti kompanije je toliko velika da se ja koliko god se time bavila ne usuđujem da upustim u licitaciju. Ne znam ni da li bi to iko mogao, ukoliko se ne zaviri u sve papire NIS-a. Mislim da je pogrešno pričati samo o ceni, jer je podjednako važno koliko će se u NIS uložiti. Suma od 500 miliona evra, koliko se navodi u Sporazumu, nije dovoljna, ali tamo se ističe da je u pitanju minimum, tako da će to ipak biti stvar pregovora - ističe Zorana Mihajlović-Milanović za Biznis.

Ona naglašava da bi investicije u NIS morale da budu veće, ali i da domaća proizvodnja nafte ostane u vlasništvu države. Pod domaćom proizvodnjom nafte podrazumevaju se naftna polja u Srbiji, kao i svi kompleksi u Angoli koje je u koncesiju uzeo NIS.

A čija je nafta?

Prema mišljenju Zorane Mihajlović-Milanović, to je najvažniji segment NIS-a, bitniji i od rafinerija. NIS je 1980. godine dobio deset odsto koncesije u Angoli, na morskoj bušotini „bloka 3", ali je zbog nedostatka sredstava morao da je podeli sa hrvatskom „Inom". U međuvremenu je Angola odlučila da u korist svoje lokalne kompanije smanji učešće za po jedan odsto, pa tako NIS i „Ina" imaju po četiri odsto koncesije. Istraživanje je trajalo četiri godine, a proizvodnja sirove nafte je krenula 1985. godine. Ugovor o koncesiji važi do 2025. godine.

- Naftna polja imaju neprocenjivu vrednost, koju država mora da zadrži u svom vlasništvu. Tim pre što smo mi jedna od retkih država koje imaju svoju proizvodnju nafte, koja pokriva 20 odsto naših potreba, što nikako nije malo. U situaciji kada se procenjuje da će cena nafte vrlo brzo biti 125 dolara po barelu, to je od neprocenjive vrednosti. Procene govore da ćemo još 40 -50 godina moći da eksploatišemo te rezerve nafte. O svemu drugom može da se pregovara, ali domaća proizvodnja mora da ostane državna. Da li će proizvodnja nafte ostati u većinskom državnom vlasništvu ne znamo, jer se iz Sporazuma to ne vidi. U članu 9 koji o tome govori, nije jasno šta će od imovine NIS-a dobiti Rusi - napominje Zorana Mihajlović-Milanović.

Priznanje ministra

Da nije poznato šta će od imovine NIS-a biti prodato „Gaspromu" indirektno potvrđuje i ministar energetike Aleksandar Popović koji je rekao da je za NIS „postignuta dobra cena, jer je reč o preduzeću bez imovine". On je naglasio da je imovina NIS-a u vlasništvu države, „što znači da nisu NIS-ove rafinerije, benzinske pumpe..."

- To je država dala na korišćenje NIS-u, tako da će se tek videti šta će zapravo biti prodato - kazao je Popović.

IMOVINA NIS

Zgrada NIS-a u Beogradu

Zgrada NIS-a u Novom

Rafinerija u Pančevu

Rafinerija u Novom Sadu

Rafinerija gasa u Elemiru kod Zrenjanina

497 benzinskih stanica (39 odsto ukupnog broja pumpi u Srbiji)

1.600 internih benzinskih stanica, osam velikih instalacija i terminala,

44 stovarišta avio-servis za snabdevanje letilica kerozinom na beogradskom aerodromu.

Cisterne za prevoz tečnih goriva na Balkanu, ukupnog kapaciteta 18.250 tona.

Oko 10.000 kvadratnih metara prodajnog prostora za motorna ulja i masti, auto-delove, auto-kozmetiku i robu široke potrošnje širom Srbije.

„Ozon", čiji je NIS stopostotni vlasnik, poseduje 11 hotela, motela i odmarališta. Ova firma ima četiri objekta u Crnoj Gori - hotel „Splendid" kod Prčnja, apartman hotel u Buljaricama, odmaralište u Bečićima i objekat u Poborama. Zatim, hotel „Osovlje" na Fruškoj gori , restoran „Boku" kod Zrenjanina, kuću u Turiji, motel „Adaševci" na autoputu Beograd - Zagreb. Na Zlatiboru poseduje hotel „Vis", nekadašnji „Jugopetrol", kompleks „Hajat - Jelen" na Crnom vrhu, kao i turističku agenciju „Folou mi".

NIS ima akcije i u drugim kompanijama i preduzećima - 16 odsto pančevačke „Petrohemije" i 13 odsto „Karbondioksida", fabrike za proizvodnju industrijskih gasova. NIS ima i 43 odsto „Politike" AD i 21 odsto Radio-televizije „Politika", 38 odsto beogradskog hotela „Hajat", ali i 14 odsto deonica „Jugovoća" i 49 odsto Sportskog centra „Pinki".,

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za Biznis da će bez obzira na potpisani sporazum sa Rusijom on teško biti sproveden, jer je, kako ističe ovaj ekonomista, on u suprotnosti sa važećom procedurom za privatizaciju preduzeća.

- Mimo svih pravila ušlo se u jedan sporazum za koji se postavlja pitanje kako će biti sproveden kada je u suprotnosti sa važećom procedurom. Prema našim zakonima, privatizacija preduzeća odvija se na drugačiji način, propisanim postupkom, izborom savetnika, putem tendera... U više navrata otvarale su se mogućnosti da NIS uzme kredit, da počne da se popravlja, ali od toga nije bilo ništa. Ta kompanija odavno trpi veliki gubitak, jer o njoj niko u Srbiji ne brine - naglašava Kovačević.

Izvor: [www.biznisnvine.com]

Čitanja: 6433 | Komentara: 0 | Dodaj komentar

TV gubi tron, internet reklamni gigant -
TV gubi tron, internet reklamni gigant

Internet će do 2017. biti najveći medij za reklamiranje na 12 ključnih tržišta, koja čine 28 odsto globalne potrošnje na
Struja skuplja -
Struja skuplja

Predlog Vlade MMF-u je da zasad građani ne plaćaju akcizu na struju, što znači da ona tokom leta poskupi, ali
Lični bankrot -
Lični bankrot

Narodna banka, državni organi, u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i EBRD-om, rade na strategiji za sistemsko rešavanje problema problematičnih
kad će nam biti bolje? -
kad će nam biti bolje?

Računica Fiskalnog saveta kaže da, uz predviđene mere, nema šanse da do kraja 2017. Srbija „izađe na zelenu granu”. Za
Plan otkaza u javnom sektoru -
Plan otkaza u javnom sektoru

Krajem aprila biće predstavljen zakon o racionalizaciji javnog sektora, kaže za „Blic“ ministarka državne uprave Kori Udovički.Udovički je objasnila da

John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda