Sudeći prema Predlogu budžeta za 2012. ni naredne godine ništa se neće promeniti kad je reč o stavkama koje se odnose na finansiranje agencija kojih u Srbiji ima više od 130.

Ako se taj spisak proširi raznoraznim direkcijama, upravama, zavodima, fondovima i institutima (procenjuje se ih ima oko 110), onda ćemo se suočiti sa poražavajućom činjenicom da se na pleća poreskih obveznika Srbije oslonilo oko 250, uglavnom parazitskih, institucija čiji zaposleni zarađuju 2,4 puta više od proseka u privredi, dok se plate direktora državnih agencija kreću u rasponu od 100.000 do 500.000 dinara, koliko je „nagrađen“ direktor Agencije za kontrolu letenja (platu nižu od 1.000 evra ima samo direktor Antidoping agencije čija su mesečna primanja oko 90.000 dinara).

Očigledno je, dakle, da su obećanja pojedinih zvaničnika Vlade Srbije da će smanjiti broj regulatornih tela čije se nadležnosti preklapaju, ostala mrtvo slovo na papiru. Još je očiglednije da se ova država rasipnički ponaša, jer tako galantan odnos prema partijskim kadrovima, koje po svaku cenu treba dobro „udomiti“, nema ni jedna zemlja u okruženju

Hrvati, recimo, najavljuju da će broj agencija kojih sada ima 47 prepoloviti, da ne govorimo o razvijenim evropskim državama, poput Nemačke, u kojoj je registrovano šest, ili Finske koja ima devet agencija. Na ovaj problem ukazuju i u Uniji poslodavaca Srbije koja se pismom obratila Vladi Srbije sugerišući da se 820 miliona evra, koliko se godišnje izdvaja za poslovanje agencija, iskoristi kao osnivački kapital za formiranje razvojne banke.

=====================================================

Trošak deset puta veći

Ilustrativan je primer Agencije za hemikalije kojoj se podnosi dokumentacija za registraciju biocidnih proizvoda (praškovi, detardženti, šamponi, kozmetika...), pri čemu taj postupak košta od 560.000 do milion dinara po proizvodu. To praktično znači da bi preduzeće od 15 zaposlenih, za upis 20 proizvoda u registar, trebalo da izdvoji oko 10 miliona dinara, što je ravno fondu zarada koje bi se mogle isplaćivati osam meseci. O kolikom je trošku reč govori podatak da je ta procedura, pre formiranja Agencije, koštala između 30.000 i 50.000 dinara po proizvodu, komentariše Dragoljub Rajić, šef Sektora za privredu Udruženja poslodavaca Srbije.

=====================================================

"Gotovo sve poslove koji su danas povereni agencijama, u bivšoj SFRJ obavljala su nadležna ministarstva, a kompletna administracija države od šest republika i dve pokrajine, brojala 28.134 zaposlenih. Danas, međutim, samo u državnoj upravi Srbije zaposleno je 29. 834 ljudi", komentariše Dragoljub Rajić, šef Sektora za privredu Unije poslodavaca Srbije.

"Prema podacima koje smo prikupili posredstvom evropske organizacije poslodavaca - Biznisjurop, a koji se odnose na 18 zemalja članica Evropske unije, većinu sličnih poslova obavljaju ministarstva i nadležne institucije pri ministarstvima, dok se agencije formiraju samo za specifične oblasti poput nuklearne energije, ili kontrole bezbednosti hrane, koje zahtevaju visoko stručno znanje. Nasuprot tome, u Srbiji koja je suočena sa viškom od oko 150.000 zaposlenih u javnom sektoru, ideja državnih agencija zloupotrebljena je, pa umesto smanjenja broja, došlo je do dupliranja institucija i drastičnog uvećanja birokratskog aparata", kaže on.

Prema oceni Milana Kneževića, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije, preko agencija, „čiji rad niko ne kontroliše, niti je utvrđena ekonomska opravdanost njihovog formiranja“, alociraju se sredstava iz budžeta i realizuju partijski interesi. Imajući to u vidu, kaže naš sagovornik, ne čudi što je broj agencija u Srbiji bar deset puta veći nego u zemljama Evropske unije.

Doduše, Zakonom je predviđeno da rad agencija, kao i namensko korišćenje sredstva, nadzire ministarstvo u čijem su delokrugu poslovi agencija, ali sudeći prema reakcijama, javnost je veoma skeptična prema tom sistemu nadzora.

Knežević ukazuje i na to da se budžetski deficit može „ispeglati“ na četiri pozicije, a jedna od njih je ukidanje bar stotinak agencija. Sledeća stavka su javne nabavke, zatim crno tržište i siva ekonomija, i najzad razvojni fondovi koji su, smatra naš sagovornik, isključivo partijske tvorevine. „Imam utisak da se članovi Vlade ponašaju prema budžetu kao da su do tih sredstava došli ostavinskom raspravom, pa ne čudi što se procenat privrednika koji bojkotuju izmirivanje obaveza prema državi povećava i kreće se oko 52 odsto“, ističe Knežević.

U Srbiji, dakle, broj ovih, inače nepopularnih institucija, nije smanjen, iako se očekivalo da će u predizbornoj godini, makar iz pukog populizma, to biti učinjeno. Naprotiv, spisak je „obogaćen“ još jednom agencijom koju je Vlada osnovala u septembru - reč je o Agenciji za upravljanje lukama kojoj će iz budžeta za 2012. pripasti 20 miliona dinara. I to nije sve.

U zemlji koja nema more, niti pomorsku flotu, formirana je Agencija za pomorsku plovidbu koja bi trebalo da se bavi ispitivanjem uzroka pomorskih nesreća. Princip namirivanja zahteva koalicionih partnera rezultirao je dupliranjem, bolje rečeno gomilanjem, institucija.

Tako se moglo dogoditi da paralelno sa Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje funkcionišu i Agencija za zaštitu životne sredine, zatim Fond za zaštitu životne sredine, ali i Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Za to Ministarstvo vezuje se i Agencija za socijalno stanovanje koja bi trebalo da bude od pomoći onim građanima koji nisu u mogućnosti da po tržišnim uslovima dođu do krova nad glavom.

Građanima je teško je objasniti i zašto u Srbiji, za razliku od ekonomski mnogo snažnije Nemačke u kojoj je registrovana samo Agencija za energetiku i nuklearnu energiju, poslove iz te oblasti obavljaju četiri agencije - Agencija za energetiku, Agencija za energetsku efikasnost, Agencija za rudarstvo i Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost. Baš kao što im je teško objasniti zašto je izostala, na sva zvona najavljivana, reforma javnog sektora.

Koliko je situacija alarmantna govore podaci da je u javnom sektoru Nemačke angažovano 10,3 odsto od ukupnog broja zaposlenih (na nivou Evropske unije procenat se kreće između 10 i 18 odsto), a u Srbiji čak 38 odsto.

Zakonom o javnim agencijama precizirano je, između ostalog, da se „agencija osniva ako razvojni, stručni i regulatorni poslovi ne zahtevaju stalan i neposredan politički nadzor i ako javna agencija može bolje i delotvornije da ih vrši nego organ državne uprave, naročito ako se u celini ili pretežno mogu finansirati od cene koju plaćaju korisnici usluga“.

Problem je, međutim, što se kao jedan od izvora finansiranja pominje i budžet Srbije a sudeći prema iznosu sredstava (više od 80 milijardi dinara) koliko je Predlogom budžeta za 2012. predviđeno, to je i te kako značajan izvor. Precizirano je takođe da su agencije samostalne u svom radu što znači da Vlada ne može da usmerava rad javne agencije, niti da ga usklađuje sa radom organa državne uprave.

=====================================================

"Engleska, recimo, ima devet agencija. Zanimljivo je takođe da u engleskom parlamentarnom sistemu postoji funkcija permanentni sekretar koji se ne menja bez obzira na to što je došlo do promene vladajuće strukture. On je dakle konstanta, odnosno titular birokratije, a kad ode u penziju dobija titulu sera ili neku drugu počasnu titulu. U Srbiji, međutim, promena vlasti podrazumeva promenu svega - od čarapa do kadrova. I još nešto, agencije, fondovi i sve te, rekao bih paradržavne, institucije finansiraju se iz budžeta i ne vidim razlog zašto nisu podvrgnute kontroli", upozorava Knežević.

=====================================================

Izvor: [ b92.net ]