Važnije nam je da pušimo i pijemo nego da se obujemo i obučemo, rekreiramo, idemo u pozorište i bisokop, menjamo stari nameštaj, piše Dnevnik.

Da su nam trepeze preskupe u odnosu na primanja i da na hranu trošimo gotovo polovinu onoga što zradimo znamo i sami, ali bez zvanične statistike verovatno ne bismo znali da nam je, posle hrane i stanovanja, najveći trošak prevoz a onda cigarete i alkohol. Bez obzira na to što piće i duvan stalno poskupljuju, izgleda ih se teško odričemo.

Po podacima Ministarstva trgovine, u majskoj, najsvežijoj zvaničnoj potrošačkoj korpi, hrana i bezalkoholna pića zauzimaju 41,42 odsto i koštaju 26.847 dinara. Za stanovanje, vodu, struju i grejanje izdvajamo 11.952 dinara, što je 18,4 odsto prosečne korpe, a transport nas košta 5.337 dinara (8,23 odsto). Alkohol i duvan u prosečnoj potrošačkoj korpi učestvuju sa čak sedam odsto i koštaju 4.574 dinara. Da to nije malo, najbolje ilustruje podatak da na odeću i obuću mesečno dajemo 3.287 dinara, to jest pet odsto korpe, dok na kulturu i rekreaciju trošimo 2.711 dinara, na restorane i hotele 710 dinara... Pomenimo, ukupna vrednost majske prosečne potrošačke korpe je 64.819 dinara.

Napominjući da su trpeze najteža stavka u srpskom domaćinstvu, ekonomista Goran Nikolić naveo je podatak da hrana čini 31 odsto ukupnih mesečnih troškova u Hrvatskoj, što je znatno manje nego u Srbiji.

– Prosek EU kreće se između 11 i 13 odsto, što indirektno ukazuje na razliku u standardu između Srbije i zemalja zapada Starog kontinenta – kazao je on. – Od zemalja u regionu gore od nas stoji Albanija – za hranu najveći deo primanja odlazi u toj zemlji, više od 50 odsto.

Inače, kako pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede SAD za 2011, na globalnom nivou potrošnja na hranu i bezalkoholna pića, kao deo ukupnog prihoda, značajno opada. Uglavnom postoji obrnuta korelacija između siromaštva i trošenja na hranu, mada ima i suprotnih primera. Indijci, na primer, troše manje na hranu nego Rusi, koji za to izdvajaju gotovo trećinu ukupnih prihoda. Dakle, kako se zemlje razvijaju, ljudi troše srazmerno manje na hranu. Indikativno je da su Južnokorejci na hranu 1975. davali trećinu svojih prihoda, a sada samo 12 odsto. Kada posmatramo po zemljama, na hranu i bezalkoholna pića najviše izdvajaju Afrikanci (npr. u Kamerunu 47 odsto), dok u Sjedinjenim Američkim Državama taj trošak čini tek sedam odsto ukupnih prihoda. Japanci troše 15 procenata, Mađari 18, Francuzi 13, Britanci devet, a Belorusi, slično kao i mi, 42 odsto.

Nikolić je nedavno naveo i podatke iz izveštaja američkog Centra za vino, hranu i umetnost (COPIA). Najviše novca za hranu troše stanovnici Nemačke, 500 dolara nedeljno. Prosečna japanska porodica izdvaja 317 dolara nedeljno za hranu koja obiluje ribom, povrćem, voćem, mlečnim proizvodima i pirinčem. Italijani za sedam dana za hranu izdvajaju 260 dolara, Britanci 253, Poljaci 151 dolar. U Kuvajtu se hrana za sedam dana može pazariti za 222 dolara, od čega se znatan deo daje za flaširanu vodu. U Butanu je prosečnoj porodici potrebno pet dolara (riba, pasulj, pirinač, povrće u izobilju). Najskromniju sedmičnu trpezu imaju stanovnici Čada, koji za svega 1,23 dolar sebi mogu priuštiti malo brašna, pirinča, pasulja, nekolika jaja i nekoliko kesica suvog povrća.

Izvor: [b92.net]