Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Ekonomija »

NI ZA KORIDOR VIŠE NEMA JEFTINIH SVETSKIH KREDITA

12. 08. 2008.

NI ZA KORIDOR VIŠE NEMA JEFTINIH SVETSKIH KREDITA - Ukoliko Srbija i dobije 1,7 milijardi evra za izgradnju autoputa, kamatna stopa svakako neće biti ispod 5,5%

Srbija bi već naredne godine trebalo da se zaduži 1,7 milijardi evra za izgradnju Koridora 10, kako je najavio ministar ekonomije Mlađan Dinkić, a sličnu izjavu nedavno je dao i premijer Mirko Cvetković. To znači da, osim što se definitivno odustalo od finansiranja izgradnje autoputa koncesijom, državni spoljni dug će dostići 20 milijardi evra i to bez drugih novih kredita. U trenutnim uslovima svetske finansijske krize, visokih kamata i lošeg kreditnog rejtinga zemlje, Vlada će se zadužiti pod izuzetno nepovoljnim uslovima, a kamata bi mogla da u najboljem slučaju bude 5,5 odsto, što bi dalo godišnju ratu od gotovo 200 miliona evra.

Prema mišljenju Miroslava Prokopijevića, direktora Centra za slobodno tržište, zaduživanje zemlje za gradnju Koridora 10 je loše rešenje, a posebno sada u uslovima krize i nepovoljnog kreditnog rejtinga zemlje.

- Kamatne stope u svetu rastu, a naš kreditni rejting govori „ne preporučuje se kreditiranje Srbije". Bilo bi bolje da se nekom prodaju prava na izgradnju Koridora 10 ili da se da koncesija koja ne opterećuje budžet. Međutim, političari ne donose odluke prema racionalnosti, već prema onome što oni odluče da im je u interesu - kaže Prokopijević.

Srbija se loše kotira

Finansiranje Koridora 10 putem emisije dugoročnih državnih obveznica, zasad je otpalo kao mogućnost. Na domaćem tržištu kamata bi mogla da bude 7-7,7 % (u evrima) a kamatne stope na desetogodišnje državne obveznice u evro-zoni u proseku iznose 4,33 odsto ali, recimo, na mađarske obveznice 7,94%, na turske 6,84%, a Rusije 6,78%. Kao dobar pokazatelj rizičnosti zemlje koristi se i CDS (Kredit defolt svop), kreditni instrument koji predstavlja osiguranje od rizika kupcima obveznica neke države i predstavlja indikator rizičnosti neke zemlje za Srbije u junu ove godine iznosio 211 baznih poena ili 2,11 odsto, što je, pored Ukrajine, Kazahstana i Turske, najviše u istočnoj Evropi.

Da na svetskom tržištu više nema jeftinog novca najbolje pokazuje noviji domaći primer. Telekom Srbija je početkom 2007. godine, znači pre svetske hipotekarne krize koja je gurnula sve kamate nagore, kupovinu Telekoma Srpske finansirao zajmom komercijalnih banaka, i to po kamati 1,5 odsto većoj od euribora (tada 3,9 odsto). Kamatna stopa na kredit od 700 miliona evra iznosila je 5,4 odsto. Danas, međutim, ako bi se država zadužila kod Svetske banke pod nekomercijalnim (dakle povoljnijim) uslovima, kao što je ministar Dinkić najavio, godišnja kamata bi iznosila najmanje 5,5 odsto. Prema cenovniku Međunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj (IBRD), fiksna kamatna stopa u junu ove godine za dvanaestogodišnji kredit sa počekom od tri godine iznosila je 5,45 odsto. Koliko se brzo pogoršava situacija na svetskom finansijskom tržištu govori podatak da je u martu ove godine kamata iznosila 4,65 odsto. Kamatne stope za kredite sa promenjljivom kamatom su nešto niže, pa je za isti kredit kamata u junu iznosila 5,25 odsto. Svetska banka naplaćuje proviziju od 0,25 odsto na iznos kredita, što bi na zajam od 1,7 milijardi evra iznosilo 4,5 miliona evra, zatim još jednu proviziju od 0,3 odsto, premiju rizika, ali mogućnost da nabavljaju novac po kamati ispod libora ili euribora im omogućava da njihova marža bude od 0,01 do 0,08 procentnih poena preko libora ili euribora. Ukoliko bi Srbija „pogodila" sa IBRD kredit od 1,7 milijardi evra po ovim uslovima, godišnja rata bi iznosila 195 miliona evra, a ukupno bi vratili Svetskoj banci 2,3 milijarde evra.

U slučaju zaduživanja kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kredit bi bio skuplji, jer oni zaračunavaju mnogo veće marže, pa iznos iznad libora koju naplaćuje EBRD je 1,37 procentnih poena.

Druga međunarodna finansijska institucija koju ministar Dinkić pominje je Evropska investiciona banka (EIB) preko koje EU finansira projekte u zemljama članicama ili onima koje su na putu da to postanu. Prema njihovoj listi kamatnih stopa iz juna 2006. godine kada je tromesečni euribor iznosio 3,04 odsto, kamatna stopa na desetogodišnji zajam iznosila je 4,3 odsto. Ukoliko bi se samo korigovala vrednost euribora koja je juče iznosila 4,96 odsto, kamata na isti kredit danas bi iznosila 6,2 odsto.

Kredit kod komercijalnih banaka bi bio daleko skuplji, ne samo što i u normalnim uslovima zaračunavaju veću maržu, već i zato što su banke mnogo opreznije prilikom odobravanja kredita, zbog velikih gubitaka ove i prošle godine zbog hipotekarne krize „uvezene" iz SAD.


Čitanja: 2018 | Komentara: 0 | Dodaj komentar

TV gubi tron, internet reklamni gigant -
TV gubi tron, internet reklamni gigant

Internet će do 2017. biti najveći medij za reklamiranje na 12 ključnih tržišta, koja čine 28 odsto globalne potrošnje na
Struja skuplja -
Struja skuplja

Predlog Vlade MMF-u je da zasad građani ne plaćaju akcizu na struju, što znači da ona tokom leta poskupi, ali
Lični bankrot -
Lični bankrot

Narodna banka, državni organi, u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i EBRD-om, rade na strategiji za sistemsko rešavanje problema problematičnih
kad će nam biti bolje? -
kad će nam biti bolje?

Računica Fiskalnog saveta kaže da, uz predviđene mere, nema šanse da do kraja 2017. Srbija „izađe na zelenu granu”. Za
Plan otkaza u javnom sektoru -
Plan otkaza u javnom sektoru

Krajem aprila biće predstavljen zakon o racionalizaciji javnog sektora, kaže za „Blic“ ministarka državne uprave Kori Udovički.Udovički je objasnila da

John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda