Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Evropa » Kako funkcioniše »

KAKO FUNKCIONIŠE EU

19. 11. 2007.

KAKO FUNKCIONIŠE EU - Evropska unija ovlašćena je da u područjima svoje nadležnosti donosi odluke umesto država članica. To ovlascenje ostvaruje putem svojih institucija. Institucije koje ucestuju u politickom procesu donosenja odluka nazivamo politickim institucijama. To su: Evropski Parlament, Savet ministara i Evropska komisija , a u podrucju zajednicke spoljne i sigurnosne politike i Savet evrope. U postupku donosenja odluka o nekim pitanjima mogu ucestovati i druga tela u savetodavnoj funkciji, npr , Ekonomski i socijalni odbor ili Odbor regija. U podrucju monetarne politike, neke odluke donosi samostalno Europska centralna banka.

Nacin donosenja odluka i ucestovanje razlicitih institucija u postupku odlucivanja razlikuje se u pojedinim stubovima Unije.

Evropska zajednica

U pitanjima koja su u nadleznosti Evropske zajednice, odluke donosi Savet ministara samostalno, ili zajednicki sa Evropskim parlamentom. Odluke se po pravilu donose kao uredbe ili direktive. Institucije mogu prihvatati i dve vrste pravno neobvezujucih odluka - preporuke i misljenja.

Pravo pokretanja postupka koji dovodi do odluke Zajednice ima iskljucivo Evropska komisija, osim u pitanjima azila, imigracije, viza i pravosudne saradnje u gradjanskim stvarima, u kojima u prelaznom periodu pravo zakonodavne inicijative Komisija deli s dr?avama clanicama.

Savet ministara odluke donosi jednoglasno, obicnom vecinom ili kvalifikovanom vecinom. Razvojem evropske integracije, u sve se vise podrucja predvidja odlucivanje kvalifikovanom vecinom, ali je u osetljivim podrucijima i dalje nužna jednoglasnost. Obicna je vecina retka, uglavnom pri donosenju tehnickih odluka. Kada Savet odlucuje kvalifikovanom vecinom, broj glasova koji pripada ministru pojedine države clanice razlikuje se. Vecim državama pripada veci, a manjima manji broj glasova, iako raspodela ne odražava potpuno razlike u velicini clanica EU. Konacna je raspodela uvek ishod politickog dogovora prilikom primanja u clanstvo novih država.

U kojem ce se zakonodavnom postupku, s kojom vecinom u Savetu ministara, te u kojoj formi pojedina odluka usvojiti, zavisi o odredbi Ugovora o EZ-u koja uredjuje ovlascenje Zajednice da regulise odredeno pitanje. Takvu odredbu na kojoj se temelji ovlascenje, pa time i odluka Zajednice nazivamo pravni temelj.

Prema stepenu ukljucenosti Evropskoga parlamenta, zakonodavne postupke u EU možemo podijeliti na:
  • Osnovni postupak (postupak savetovanja)

    Savet ministara obvezan je zatraziti misljenje Evropskog parlamenta, ali ga to misljenje ne obvezuje. Praksa Evropskoga suda dodatno je pojasnila da obveza konsultovanja s Parlamentom ne podrazumeva samo zahtev za njegovim misljenjem, vec i to da se ceka na njega i da se prouci, iako to misljenje ne obvezuje ministre. Veće će u tom procesu odluku doneti jednoglasno ili kvalifikovanom većinom, zavisno o tome sta je u konkretnom podrucju predvideno Ugovorom o EZ-u. No, i kada je predvideno većinsko odlučivanje, ministri moraju biti jednoglasni žele li doneti odluku koja se razlikuje od predloga Evropske komisije. I uticaj Evropskoga parlamenta u ovom postupku je veći, uveri li Komisiju da prihvati njegovo misljenje i izmeni predlog podnesen Savetu. Komisija, naime, može sve do usvajanja odluke izmeniti predlog akta o kojem odlucuje Savet. Prema opstem pravilu, koje vredi u svim zakonodavnim postupcima, Savet mora doneti jednoglasnu odluku kad god odstupa od predloga Komisije. Osim konsultovanja Evropskog parlamenta, pri donosenju nekih vrsta odluka Ugovor može predvideti obavezu Saveta da se konsultuje i s drugim telima EU, npr. Ekonomskim i socijalnim odborom ili Odborom regija.
    U odredenim pitanjima zakonodavni postupak završava u toj fazi. No, danas je, postupak savetovanja uglavnom tek prva faza (ili prvo citanje) ostalih zakonodavnih postupaka. U tom slucaju postupak neće zavrsiti odlukom Saveta, nego zajednickim stavom, koje zatim odlazi na drugo čitanje i u Evropski parlament, zatim ponovo u Savet ministara.

  • Postupak saradnje

    Postupak saradnje uveden je u politicki proces Zajednice 1987. godine Jedinstvenim evropskim aktom. Ureden je članom 252. Ugovora o EZ-u. Njime su ojacane ovlašćenja Parlamenta, jer je uvedeno njegovo ovlašćenje da predlaže amandmane Savetu ministara, te je na osnovni postupak dodato jos jedno čitanje. Postupak je danas prisutan jos samo u podrucju koordinacije ekonomskih politika drzava clanica i u nekim pitanjima monetarne unije, ukljucujuci donosenje odluke kojom se harmoniziuju denominacije i tehnicke specifikacije kovanica eura. Bude li usvojen Ustavni ugovor EU, ovaj će postupak u potpunosti nestati.

  • Postupak suodlucivanja

    Postupak suodlucivanja uveden je u Evropskoj zajednici Ugovorom iz Mastrihta , koji je stupio na snagu u 1993. Njime je Evropski parlament prvi put stekao i pravo zakonodavno ovlastenje da ravnopravno sa Savetom ministara donosi akte zakonodavnog karaktera u Zajednici. Broj pitanja o kojima se odlucuje u postupku suodlucivanja povecao se sa svakom novom izmenom Ugovora o EZ (u Amsterdamu i u Nici), a nacrt Ustavnog ugovora predlaze da se taj postupak preimenjue i ucini osnovnim zakonodavnim postupkom u Uniji.
    U tom postupku odluka se moze doneti jedino ako se o predlogu Komisije usuglase i Savet i Evropski parlament. U Savetu ministara u tom se postupku odluka u pravilu donosi kvalifikovanom vecinom, ukoliko pravni temelj u konkretnom slucaju ne predvidja drugaciju vecinu, odnosno jednoglasnost. Postupak moze zavrsiti vec u prvoj fazi, u osnovnom postupku, ukoliko Parlament odobri akt ili ne predlozi amandmane. No, ako Parlament predlozi amandmane na predlog Komisije, osnovni ce postupak zavrsiti usvajanjem zajednickog stava u Savetu ministara. Dalja procedura zavisi o tome prihvata li Parlament zajednicke stavove ministara i o tome koji stav o njemu zauzme Evropska komisija. Ako se Savet i Parlament ne sloze oko zavrsnog teksta odluke, pokrece se tzv. postupak mirenja, u kojem odbor za mirenje, sastavljen od manjeg broja predstavnika Parlmenta i Saveta, pokusava postici dogovor o zajednickom tekstu. NE uspe li u tome, zakonodavni postupak zavrsit ce bez usvajanja odluke. Ako odbor postigne saglasnost, odluka ce se ponovo naci pred Savetom i Parlamentom u punim sazivima, te ce o njihovom prihvatanju zavisiti i konacno prihvatanje odluke. Ako se jedna od te dvije institucije ponovo usprotivi usvajanju akta, zakonodavna procedura zavrsiti ce bez usvajanja akta.

  • Pristanak Parlamenta

    U odredjenim pitanjima Evropski parlament ne ucestvuje u zakonodavnoj proceduri usvajanja odredenog akta, ali je njegov naknadni pristanak na akt koji usvoji Savet uvet za njegovo stupanje na snagu. To je, npr, slucaj sa sporazumima o pridruzivanju koje u ime Zajednice sklapa Savet i koji ne mogu u pravnom poretku Zajednice stupiti na snagu dok ih ne potvrdi Evropski parlament.

  • Proracunski postupak

    Posebna vrsta postupka jest postupak za usvajanje proracuna Europske unije.

Zajednicka spoljna i sigurnosna politika

U podruciju zajednicke spoljne i sigurnosne politike odluke donose Evropski savet ili Savet ministara. Evropski savet donosi strateske odluke, kao sto su nacela i opsta upustva za zajednicku vanjsku i sigurnosnu politiku te zajednicke strategije koje provodi Unija u podrucijima u kojima drzave clanice imaju vazne zajednicke interese. Odluke koje donese Evropski savet obvezuju Savet ministara.
Savet provodi zajednicku spoljnu i sigurnosnu politiku usvajajuci zajednicke akcije i zajednicke stavove. Te odluke Savet donosi jednoglasno. Odluka se, smatra donesenom i uz uzdrzane glasove prisutnih predstavnika neke drzave clanice.
Sprovodjenje odluke, bilo da se radi o sprovodenju zajednicke strategije koju je usvojilo Europsko vece ili o sprovodenju zajednicke akcije ili zajednickog stava koju je usvojio Savet ministara, Savet donosi kvalifikovanom vecinom.
Za razliku od prvog stuba, u toj nadleznosti Evropska komisija deli pravo inciranja postupka donosenja odluke s drzavama clanicama. Evropski parlament nije ukljucen u postupak donosenja odluka u tom stubu Unije.

Policijska i pravosudna saradnja u kaznenim stvarima

Sve odluke u toj nadleznosti EU, donosi Savet ministara. Kao i u drugom stubu, postupak moze pokrenuti ili Evropska komisija ili neka drzava clanica Unije.
Po pravilu, Savet odlucuje jednoglasno.
Odluke moze doneti u obliku zajednickih stavova, nacelnih dokumenata koji definisu pristup Unije odredjenom pitanju. Akti uporedivi s aktima koji se donose u prvom stubu jesu odluke i okvirne odluke - koje iako definisane slicno kao smernice i odluke prvoga stuba - ne mogu prema izricitoj odredbi Ugovora o EU, imati u drzavama clanicama direktne ucinke. Osim u spomenutim oblicima, pitanja iz podrucja policijske i pravosudne saradnje mogu se uredjivati konvencijama, koje savet ministara predlaze na usvajanje drzavama clanicama, i koje stupaju na snagu ako ih ratifikuje najmanje polovina clanica.
Kada donosi odluku ili okvirnu odluku, ili kada predlaze konvenciju u sklopu trecega stuba, Savet ministara mora se konsultovati s Evropskim parlamentom. Ono svoje neobvezujuce misljenje daje u roku koji odredi Savjet, a koji ne moze biti kraci od tri meseca. Ako u zadanom roku ne da misljenje, Savet moze doneti odluku. Uloga Parlamenta u trecem stubu slicna je postupku savetovanja prvoga stuba. Ona je, dakle, jos uvek vrlo ogranicena i Parlament u trecem stubu nema pravu zakonodavnu ulogu. Njegova je uloga, medutim, ipak vaznija od one u kontekstu drugog stuba, u kojem u postupku koji dovodi do odluke Parlament nije pozvan ni da da misljenje.

Čitanja: 5021


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda