Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Evropa »

BREFOR: NEŠTO U SRBIJI NIJE U REDU

02. 03. 2011.

BREFOR: NEŠTO U SRBIJI NIJE U REDU - Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor je ukazao da Srbija mora više da radi na razvoju poljoprivrede, industrijske proizvodnje i energetike.

Istovremeno je neophodno i da razvija infrastrukturu, obrazovanje radne snage, kao i da smanji birokratske barijere.

Brefor je na Biznis forumu na Kopaoniku rekao da bi poljoprivreda trebalo da bude jedan od glavnih pokretača izvozno orjentisanog privrednog rasta.

"U vreme kad cene hrane skaču na svetskom nivou poljoprivreda u Srbiji je ozbiljno podbacila", istakao je Brefor i dodao da će bez povećanja konkurentnosti poljoprivredni proizvođači izgubiti udeo ne samo na stranom već i na domaćem tržištu, uprkos visoko kvalitetnoj obradivoj zemlji, povoljnoj klimi i brojnoj radnoj snazi.

Brefor je naveo da Srbija ostvaruje izvoz poljoprivrednih proizvoda u iznosu od 464 dolara po hektaru, dok Poljska izvozi oko 950 dolara, a Češka i Slovenija oko 1.200 dolara po hektaru obradive zemlje.

Jedan od problema u industrijskoj privredi na koji je Brefor ukazao je loše rangirano lokalno tržište, koje nije dovoljno konkurentno i nalazi se na 125. mestu u svetu, dok su institucije rangirane tek na 120. mestu.

Jedna od stvari koja može da izazove zabrinutost je, prema Breforovoj oceni, potencijalna nestašica električne energije u Srbiji u narednih pet godina.

Srednjoročne projekcije pokazuju da će, ukoliko se ne izgrade značajniji novi kapaciteti, potrošnja struje premašiti proizvodnju između 2015. i 2017. godine.

"Visina tarifa u energetskom sektoru je ispod troška proizvodnje, a stopa naplate od industrije je u padu", rekao je Brefor.

Ako bi svako domaćinstvo u Srbiji zamenilo jednu klasičnu sijalicu od 75 vati štedljivom svetiljkom od 20 vati, uštedelo bi se dovoljno da se oslobodi jedan blok termoelektrane snage 500 megavata za potrebe industrije.

Brefor je rekao da je industrijska proizvodnja u Srbiji trenutno upola manja nego krajem osamdesetih, i da je čak 2008. godine, ne računajući 2009. i 2010. koje su bile izuzetno teške, udeo industrije u bruto domaćem proizvodu bio svega 21 odsto, što mora da se menja.

"Srbija je po lakoći pribavljanja građevinskih dozvola na 176. mestu u svetu, a na 71. po visini BDP-a, i to ukazuje da nešto nije uredu", ocenio je Brefor.

Uklanjanje nefizičkih barijera je, dodao je, od suštinske vaznosti za smanjenje ekonomske udaljenosti tržišta.

"Mnoga rešenja ili opcije za rešenje problema u Srbiji bez sumnje će imati političku cenu", zaključio je Brefor i pohvalio napredak Srbije u ispunjavanju uslova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Srbija će, kako je dodao, morati da stvori konkuretnu poslovnu klimu da bi privukla investitore, ali uz očuvanje zaštite socijalno ugroženog stanovništva.

Brefor se pohvalno izrazio o merama vlade za prevazilaženje negativnih efekata krize, kao i o bankarskom sistemu i poboljšanju poslovne klime, posebno u smanjenju suvišne administracije.

Lisovolik: Grčka je čekala, Srbija ne sme

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik ocenio je da glavni izazov za privredu Srbije i dalje ostaje sprovođenje strukturnih reformi, za koje se kratkoročno mora platiti politička cena da bi se ostvarila dugoročna dobit.

Lisovolik je upozorio na negativni razvoj u pogledu inflacije i nezaposlenosti. Osim toga, nisu u potpunosti sprovedene strukturne reforme javnog sektora, reforme penzijskog sistema i poslovnog okruženja, a javne investicije su i dalje ostale niske.

Ističući da Srbija mora da uspostavi privredni rast baziran na rastu privatnog sektora, Lisovolik je naveo da postoji neka vrsta straha da privatni sektor postane motor razvoja u Srbiji, čemu su doprinele neuspešne privatizacije pojedinih preduzeća.

On je naglasio da bi Srbija trebalo da sprovede mere za smanjenje nezaposlenosti kao što su poboljšanje poslovne klime za investiranje, stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru i dodao da i velike otpremnine u preduzećima sprečavaju zapošljavanje talentovanih mladih ljudi.

Lisovolik je upozorio i da je neophodna depolitizacija javnih preduzeća, kako bi na njihovo čelo mogli da dođu profesionalci.

Prema rečima Lisovolika, ključno pitanje za sprovođenje novog modela ekonomskog rasta je fiskalno rebalansiranje, liberalizacija tržišta i uspostavljenje konsenzusa za sprovodjenje strukturnih reformi.

On je napomenuo da Srbija ne sme, kao Grčka, da sačeka da je pogodi ozbiljna ekonomska kriza da bi se odlučila na sprovođenje reformi.

Bajec: Ravnoteža je ključ

Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec upozorio je da, prilikom razmatranja novog modela rasta, ne treba zaboraviti domaće potencijale i jačanje domaće štednje.

Bajec je rekao da je do sada izvučeno nekoliko pouka u vezi sa načinom izlaska iz krize, a jedna od njih je da su bolje prošle one zemlje koje su obezbedile bolju ravnotežu između domaće i inostrane štednje.

Takođe, naglasio je Bajec, bolje su se snašle one zemlje koje su imale bolju ravnotežu između domaće i inostrane tražnje i koje su imale diverzifikovanu strukturu spoljne trgovinske razmene.

Podsećajući da je postojala i razlika između zemalja koje su primenjivale fiksne i devizne kurseve, on je istakao da su na fiskalnu politiku više oslanjale zemlje koje su primenjivale fiksne devizne kurseve ili koristile evro, dok su zemlje sa fleksibilnim kursom mogle lakše da kombinuju monetarnu i fiskalnu politiku.

------------------------------------------

Školovani uglavnom kod države

Brefor je ukazao da je za privlačenje investicija i razvoj preduzetničkog sektora izuzetno važna dobro obrazovana radna snaga. On je, međutim, rekao da je bio zapanjen činjenicom da, od ukupnog broja zaposlenih sa visokim obrazovanjem, dve trećine radi u državnom i javnom sektoru, dok se privatni poslodavci žale da teško nalaze dobro obrazovane menadžere za visoke i čelne pozicije.

Železnica iz srednjeg veka

Govoreći o sektoru trgovine i logistike, Brefor je kazao da Srbija ima strateški položaj kao tranzintna zemlja, ali je prosečna brzina vozova oko 34 kilometara na sat, a u EU je oko 80 kilometara na sat. Uz sve to, prosečno kašnjenje vozova u Srbiji je oko 54 minuta na 100 kilometara u teretnom saobraćaju, naveo je on i zapitao se da li izvoznik može da se pouzda u železnički prevoz za njegove logističke potrebe.

"Pitanje rasta domaće štednje, pomoći privatnom sektoru, ohrabrivanje preduzetnika je jedan od bitnih preduslova da se počne balansiranje jačanja domaće štednje. Ma koliko da zavisimo od stranih investicija ne zaboravimo na naš domaći kapital i domaći potencijal", poručio je Bajec. "Lepi dani lakog privrednog rasta prošlost su za sve zemlje jugoistočne Evrope i u tom smislu se mnoge stvari moraju pokrenuti", rekao je Bajec, dodajući da je potrebno naći konsenzus oko novog modela rasta.

------------------------------------------

Izvor: [ b92.net ]

Čitanja: 1888 | Komentara: 0 | Dodaj komentar

Šta znači sporazum Srbije i NATO -
Šta znači sporazum Srbije i NATO

Kako piše list, njima je potpisivanjem Individualnog partnerskog akcionog plana omogućeno i korišćenje vojne infrastrukture u zemlji. IPAP, između ostalog,
Poraz tolerancije -
Poraz tolerancije

Rekordnih 18.000 ljudi okupilo se sinoć na skupu protiv imigracije u Drezdenu, u organizaciji desničarske grupe "patriotski Evropljani protiv islamizacije
EU uslovljava -
EU uslovljava

Evropska unija mogla bi da odloži otvaranje poglavlja u procesu pregovora sa EU, ukoliko Srbija ostane pri stavu da ne
EU: Usaglasiti spoljnu politiku -
EU: Usaglasiti spoljnu politiku

Evropska unija od Srbije i svih partnerskih zemalja očekuje da poštuju evropski kurs kada je reč o spoljnoj politici, posebno
Važan dan za Srbiju i EU -
Važan dan za Srbiju i EU

Važan dan za Srbiju i EU Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport uručio je premijeru Aleksandru Vučiću Izveštaj Evropske

John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda