Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Kultura » Main stream »

DVOJNE ILUZIJE


DVOJNE ILUZIJE -  Svako inortodoksno i produbljeno istraživanje televizije, vodi do zaključka o njenoj misterioznoj prirodi. I, upravo paradoks tih slika na daljinu oblikuje se u kontrapunktu sa banalnošću njene upotrebe, njenog prisustva. Štaviše, u odnosu na televiziju nastaje kongnitivna inhibicija jer nestaje psihička distanca, najvažniji preduslov racionalne i svake valjane spoznaje uopšte.
     Danas nisu više ezoterične teorije koje televiziju doživljavaju kao neku vrstu primenjene magije. U teoriji medija, govori se o njoj kao «spiritualnom instrumentu». Ali, u isto vreme, televizija je i antispiritualni instrument. Kao ospoljena mentalna slika, ona podstiče, afirmiše i, čak, kreira čovekov grehovni život. S druge strane, pak, stalnom okularnom agresijom, repeticijom i fiksacijom, (nekom vrstom kretenizma), televizija devastira duhovni život i ohrabruje u masovnim razmerama lakoću necerebralnog načina življenja.
     Kada je u labaratorijama RCA-e, 1933. godine Vladimir Zvorkin, jedan od izumitelja televizije, stvorio napravu koja će se u nekoliko godina kasnije nazvati televizija, on je nije shvatio kao buduće sredstvo komuniciranja, masovnog komuniciranja. Prvobitna namera tog njegovog izuma «ikonoskopa» (kako je on zvao televizor) bila je da proširi čovekovo vidno polje. U stvari, to je bilo još nesavršeno elektronsko oko. Zvorkin je predložio da se njegov aparat postavi na raketu, što je, samim tim, postalo anticipacija telekomunikacionih ( ali i špijunskih ) satelita. Pre svega, istraživačkih misija tipa «Apolo» i «Pionir», kao i predstojećeg osvajanja Meseca. Zato se može reći da je preteča televizije, na svoj način, Galileo Galilej. Sa svojim izumom, teleskopa, odnosno, težnjom za uvećavanjem moći čovekovog vida i sveprisutnosti. Televizijski prenos čovekovog iskrcavanja na Mesec (ako nije bio samo virtuelan) izazvao je perceptivnu i revoluciju svesti sličnu onoj do koje je u 16. veku dovela Kopernikova heliocentrična slika sveta. To je, u izvesnom smislu, bio coup de grace kopernikove revolucije.
     Najmisterioznije sa televizijom je, zapravo, ono što smo prihvatili zdravo za gotovo. A sve što o njoj znamo odjednom postaje pogrešno ili sporedno. Reći da se slika prenosi elektromagnetskim talasima, znači ne reći skoro ništa. Verner Hajzenberg, kvantovac, kaže da «elektromagnetske pojave nije moguće prikladno objasniti pojmovima njutnovske mehanike». Isto to odnosi se i na način formiranja slike na ekranu. Postavlja se, naime, pitanje da li je ta slika subjektivne ili objektivne prirode. Drugim rečima: da li pokret, figure, boje i ostale komponente koje supsumiramo u pojmu televizijske slike, pripadaju ekranu ili mrežnjači. Zna se da se iluzija televizijskog pokreta zasniva na slabosti ljudskog oka, nekoj vrsti «kašnjenja vida». U praktičnom smislu, to znači da je televizija dvostruka iluzija. Zamislimo, za trenutak televizijskog gledaoca koji ima jasan vid ili perfektno oko. Suprotno očekivanom, takav subjekt ne bi na televizijskom ekranu video skoro ništa. U svakom slučaju, ne bi bilo slike.
     Televizijski gledalac je bombardovan informacijama, zračnim porukama, signalima, impulsima, fotonima i slično. Radi se o tome da u slučaju televizije gledalac predstavlja ekran. Sa ekrana, ili tačnije kroz ekran, bombardovan je nevidljivom emisijom koju bi Džems Džojs nazvao «jurišem svetlosne brigade» što njegovu «dušokožu» ispunjava podsvesnim nagoveštajima. Po Viriliou, katodna cev koja omogućava televizijski interfejs, zapravo je akcelerator čestica, ili, neka vrsta elektronskog topa.
     Analitičari televizijskog medija se slažu da je televizija promenila čoveka; način na koji misli, oseća, vidi, doživljava vreme i prostor, a promenjen je i odnos svesnog i nesvesnog. Televizija je nosilac neke paradoksalne logike – kaže francuski teoretičar Pol Virilio. Time je ovaj medij svojom virtuelnošću uništio dubinu polja realnog prostora. Drugačije rečeno, televizija je shodno zakonu medijske involucije društva i čoveka, promenila ljudsku percepciju i doživljaj sveta. Ona deluje na čula, ali je to njeno tek pertinentno dejstvo. Jer, da bi se razumela njena inplicintna dejstva ne može se zaboraviti da svako delovanje na oko (ili neko drugo čulo) posledično deluje i na mozak.
     Američki teoretičar Dejvid Mek Kvin smatra da televizija oblikuje i način na koji jedno društvo, uopšte, funkcioniše. Naglašavajući i takvu dimenziju ovog medija, ovaj naučnik se pita može li se ne proučavati nešto što zauzima središnje mesto u našim životima.
     Za Žana Bodrijara televizija i mediji uopšte su odavno izašli iz svog medijskog prostora da bi zaposeli «realan život iznutra, upravo onako kako to čini virus kada uđe u zdravu ćeliju». Po mišljenju teoretičara medija Danijela Bela, ljudi se usled dejstva televizije, pretvaraju u «borderliners»-e, to jest, u pogranične stanovnike. Oni žive na liniji koja razdvaja san od jave, istinito od lažnog. Ovaj teoretičar takođe smatra da je prisustvo kamera CNN znatno uticalo na tok pobune na Tjenanmenu. Upravo onako kao što je prijem programa zapadnonemačke televizije u Istočnoj Nemačkoj odigrao ključnu ulogu u rušenju Berlinskog zida. Bel primećuje da je «spektakl neprekidan, potpun i nesraman. Televizija prikazuje sve, pa i moje najintimnije ja».
     Sagledavajući dvostrukost i dvosmislenost televizije, Bodrijer u zbirci eseja «Savršeni zločin» iznosi mišljenje da televizija kao da hoće da svog gledaoca dovede ne pred ekran već u ekran, s druge strane informacije. Virtuelna kamera je u glavi, veli on.
     Tehnologija televizije je skupa sa drugim optoelektronskim potencijalima, promenila i strateške dokumente i način ratovanja. To se najbolje moglo videti 1992. godine u vreme operacije «Pustinjska oluja». Nakon toga, Bodrijer je napisao da se rat u Zalivu nije ni desio izuzev virtuelno, na ekranima CNN.
     Za vreme iračkog napada na Tel Aviv raketama SKAD, izraelski vojni cenzori su pažljivo gledali CNN. Oni su, naime, upozorili da iračkoj armiji, indirektno, pomažu televizijske slike koje pokazuju gde su rakete pogodile. Američki sociolog A. Tofler ukazuje na zanimljivost koju naziva «televizija na kvadrat», video slike i video ekrane koji su pokazivali ciljeve i pogodke. Piloti su u stvarnoj borbi, često, podešavali video pokazivače u svojoj kabini kako bi se bolje videli na TV. Tokom šest nedelja rata, televiziju je gledalo više ljudi i više sati nigo ikada u istoriji ovog medija. Po mišljenju Toflerovom, upravo u zalivskom ratu, televizija je osvojila moć. Najnovija istraživanja pokazuju da je televizija postala totalni fenomen. Primera radi, 94 % Britanaca poseduje bar jedan TV prijemnik. Amerikanac svakog dana bulji u ekran u proseku po pet sati dnevno. Britanci 25 sati nedeljno gledaju televizijske programe. Otuda teoretičari govore o narkotičkom dejstvu televizije. Prema nekim proračunima, sahranu princeze Dajane u septembru 1997. godine, pratilo je putem ekrana dve i po milijarde ljudi.
     Sociolozi masovnih komunikacija oštro kritikuju ulogu svih medija u totalizaciji društva, a posebno televizije, kao medija. Televizija, u interakciji sa drugim medijima, povećava izolaciju i nesposobnost pojedinaca da pruže otpor, dozvoljavajući tako da poruke grupa koje hoće vlast dopru do mase, uz istovremeno eliminisanje alternativnih pogleda, ocenjuje Denis Mek Kvejl. Takođe, ona obezbeđuje sredstva za prenošenje lične dominacije harizmatskog lidera i osiguravanje vladavine kada se ona jednom uspostavi, umešnom upotrebom propagande. Rajt Mils smatra da televizija u sprezi sa drugim medijima pomaže stvaranje «psihološke nepismenosti», novih oblika zavisnosti, i uvećava mogućnost da vlast bude u rukama elite.
      Budući da svet objektivnog i stvarnog mogu da percipiraju u razumeju samo kroz medije masovnog komuniciranja, ljudi postaju «ranjivi». Takođe je primećeno da masovni mediji u čemu je uloga televizije inkomparabilna-disimiliraju primarne grupe i oblike organizovanja ljudi u atomizirane pojedince koje modeluju u pasivno zavisne mase.
      A kako primećuje teoretičar V. Kornhauzer, «postojanje velikog broja samo labavo organizovanih i privrženih ljudi, prosto daje snagu liderima da ih mobilišu i njima manipulišu». Sve to se povezuje sa opadanjem demokratije, uprkos prividnoj «demokratizaciji». Zato su sve proklamovane funkcije televizije informativna, edukativna, kulturološka i slične zapravo, u službi jedne osnovne, njenog implicitnog dejstva.
      Jer, bez obzira da li je u pitanju politika, reklame, industrija ili «potpražni» uticaji, i bez obzira na deklarativna opredeljenja i sugerisanu «tunelsku viziju», suštinska funkcija svake televizije jeste manipulacija.


Mr. Bojan Jovanović

Izvor:Bgsvetionik

Čitanja: 4501 | Komentara: 0 | Dodaj komentar


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda