Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Kultura » Main stream »

LJUDI SA ŽIROSKOPOM

23. 01. 2008.

LJUDI SA ŽIROSKOPOM - Konformizam u savremenom društvu poprima patološke proporcije. Konformista postaje drugo ime za čoveka dvadeset prvoga veka. To su pokazali i eksperimenti američkog naučnika Eša. Uobičajeno, konformizam se identifikovao kao nekritičko upodobljavanje pojedinca diktatu grupe ili kolektiva. U vezi sa mišljenjima, stavovima, vrednostima. Pokazalo se, medjutim, da je konformizam prisutan i u tako najelementarnijoj sferi kakva je ljudska percepcija. U Ešovom eksperimentu, svim učesnicima su bile pokazane slike sa odredjenim predmetima. Pri izjašnjavanju o tome šta je ko od ispitanika vidio, iskazi su bili istovetni i-pogrešni. Naime, prvo su se izjašnjavali „ubačeni“ članovi kontrolne grupe, i sami eksperimentatori, namerno netačno. Ostali učesnici ponavljali su ono što su od prethodnika čuli , a to je protivurečilo onome što su stvarno, „svojim očima“, videli.

Čemu se sve ljudi konformiraju? Najpre, kolektivu, odnosno, grupi kojoj pripadaju. To je klasična forma ispoljavanja konformizma. Od davnina, pojedinac se konformira plemenu, rodu i narodu, preuzimajući obrasce kulture, u smislu tradicijom usmeravane ličnosti. U novije vreme, konformizam zadobija sofisticiranije oblike i morbidne dimenzije. Kao takav, ima značajnu ulogu u sistemu kontrolisane demokratije i prototalitarne države, jednoj vrsti tihog porobljavanja i neprimetne kontrole. Umesto racionalnog autoriteta, danas se čovek pokorava, konformiše, tržištu, javnom mnenju, zdravome razumu. Dakle, anonimnim autoritetima. Represiju je većim delom zamenila interiorizacija.

Pored socijalno-psiholoških, konformizam ima i svoje moralne implikacije. Tim problemom bavio se Česlav Miloš u njegovoj poznatoj, svojevremeno disidentskoj knjizi „Zarobljeni um“. On govori o mimetizmu većine, a posebno intelektualaca, u komunističkom poretku. Personifikacija tog vremena je čovek koji jedno misli, drugo govori, treće radi, „i uči da voli ograde podignute oko njega“. Takvog pojedinca, koji se farisejski prikriva i stalno nosi masku na svom licu, Miloš označava terminom ketman. Ovaj književnik identifikuje pet vrsta ketmana: nacionalni, estetski, ketman profesionalnog rada u nauci, metafizički ketman i etički ketman.

Ketman nije bez sličnosti sa još jednim tipom konformiste, modernog čehovljevskog kameleona. Sociolog Dejvid Rizman je, analizirajući promene koje su se desile u nacionalnom karakteru amerikanaca, konstatovao da danas u ovoj kulturi preovlađuje tip „drugima usmeravane jedinke“. Takav čovek kao da stalno nosi neku vrstu žiroskopa( sprava za održavanje ravnoteže u razlicitim položajima), kako bi mogao održati socijalnu stabilnost u odnosu na ono što drugi od njega očekuju i pravovremeno se adaptirati po svaku cenu. Konformizam je i u ovom slučaju doveden do stepena automatizma i tropizma, i postao modus vivendi jedne pseudoličnosti.

Kategorički imperativ konformizma , tema je i knjige „Da li morate da se konfomišete?“. Autor Robert Linderer smatra da zbog tenzije pojedinac-društvo, kao i izmedju licnog i društvenog karaktera, nastaju konformistički obrasci življenja, koji služe uspostavljanju jedinstva individualnih i društvenih ciljeva. Pošto se nalazi pred čudovišnim Frankenštajnom-društvom- sa njegovim sebičnim i otudjenim ciljevima, i enormnim rastom, masovni pojedinac jednostavno mora da se prilagodi, da se prikloni. Još na zidu svake dečije sobe, kao da piše: moraš da se prilagodiš! Po mišljenju ovog teoretičara , čija je knjiga eseja bila inicijalna kapisla mnogih kontroverzi, kao i polemika, treba upozoriti da je krajnji konformista, u stvari, hodajući zombi.

Svaki konformizam je sistemski podstican i organizovan. U odnosu na pojedinca, svako okruženje se, nezavisno od političkih ili socijalnih proklamacija, ponaša posesivno. Ono teži da stvori tipizirane predstavnike i nosioce. Takozvane sistemske jedinke, modalne ličnosti ili socijalno traženu normativnu strukturu ličnosti. Zato je konformizam suprotnost individualizmu, koji je forma traganja za vlastitim, sopstvenim identitetom, koji neće biti puka projekcija, pounutrašnjivanje spoljnih shema, i odgovor na očekivanje drugih.

Proces konformizma se ne može posmatrati odvojeno od masifikacije, konstruisanja masovnog čoveka, koji, kao kod Ibzena, nema svoje Ja, jer je ono smetnja uspešnom , samoponižavajućem i nekritičkom prilagođavaju radi prilagođavanja. Tako se stiže do zloćudnog konformiste, psihologijske sorte koju Skot Pek definiše kao „ljudi laži“.

Obratimo se, na kraju, socijalnom psihologu Erihu Fromu, koji u studiji „Zdravo društvo“ inscenira jedno intimno razmišljanje tipičnog konformiste. „Ja moram da činim ono što svako čini. Prema tome, moram da se saglasim. Ne smem biti drugačiji, ne smem da štrčim. Ne smem da pitam da li sam u pravu ili ne, već da li sam se prilagodio, da nisam nešto izuzetno, nešto različito. Više niko nema moć nada mnom, izuzev gomile, čiji sam deo, i kojoj se pokoravam“.

Mr Bojan JOVANOVIĆ

zvor:Bgsvetionik

Čitanja: 2833


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda