Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Kultura » Main stream »

MAŠINIZACIJA

10. 02. 2008.

MAŠINIZACIJA - Kada su radnici nazvani ludisti, početkom prošlog veka, iskazivali destruktivni animozitet prema mašinama, nisu li oni, bolje nego savremeni čovek, razumeli pravi smisao njihovog skrivenog delovanja? Sva je prilika, desila se jedna neobjavljena, specificna revolucija antropocentricnog poretka, ciju suštinu tek treba da sagleda neka posebna sociologija mašina. Budući da je moderno društvo determinisano tehnicitetom, sve do stepena neslobode, treba dati i odgovor na pitanje- da li nešto zavisi još i od čoveka?

Filozof Ginter Anders smatra da su mašine do te mere marginalizovale čoveka, da se vec zbog toga može govoriti o zastarelosti čoveka!

Mašine, čak, kao da imaju neku vrstu tajnog života i prikrivenu strategiju delovanja u odnosu na čoveka i društvo, pa se ovaj austrijski filozof zalaže za osnivanje nove naučne discipline, koja bi se zvala “psihologija mašina”.

Radi se o tome da svaka nova tehnika sama po sebi, čim se pojavi, počinje menjati pojedinca i socijetet. Te promene ne ostaju izolovane samo u tehnološkoj ravni, vec se infiltriraju u okruženje i menjaju ga. To preoblikovanje je, mahom, nesvesno. “Ako se uvede jedna tehnologija, bilo iz same kulture ili spolja, i ako da nov naglasak ili premoc jednom ili drugom našem čulu, menja se razmer medju svim našim čulima. Više ne osecamo isto, niti naše oči, uši i ostala čula ostaju isti”, ovako na tu temu razmišlja Herbert M. Makluan, u “Gutenbergovoj galaksiji”. Tako kultura postaje mehanička sudbina društava, automatska interiorizacija njihovih vlastitih tehnologija. Tehnika postaje skup nesvesnih pretpostavki koje odredjuju jednu kulturu i čoveka u njoj, ali se same nalaze izvan jasne, svesne percepcije i, samim tim, izvan jasnog kritikovanja; poput nekog zadatog okvira koji se ne dovodi u pitanje.

Egzistencijalisticka filozofija se, sa dramatičnim intonacijama i konotacijama, bavi problemom mašinizacije čoveka, relacijama izmedju humaniteta i tehniciteta, unutar kojih čovek zaboravlja na samoga sebe, ko je i šta je. “Tehnicki svet samo podstice taj samozaborav. Udešen po časovniku, podeljen na delatnosti koje zamaraju ili izazvivaju dosadu, i koje sve manje ostvaruju čoveka kao čoveka, taj svet dovodi do ekstrema da se čovek oseca kao deo mašine, koji se naizmenicno ubacuje čas ovde čas onde…”, piše Karl Jaspers u “Filozofiji egzistencije”.

Interakcije i implikacije tehniciteta, konstruišu novu stvarnost- civilizaciju, kao disjunkciju duhovnosti i prave kulture. Špengler je u civilizaciji video uzrok propasti Zapada, a civilizacije nema bez razvijene i razgranate tehnicizacije. Špengler je u civilizaciji video uzrok propasti Zapada, a Niče je smatrao da je civilizacija sumrak i nužan raspad svake kulture. Nikolaj Berdjajev je pisao da je civilizacija “smrt duha kulture” . On je ubedjen da uvodjenje mašina u čovekov život dovodi do bitne izmene njegovog odnosa prema prirodi i vodi nestanku kulture. Mašina postaje veštačka sredina, koja se postavlja izmedju čoveka i prirode. Civilizacija je stvorila mocnu Nemačku državu ali u njoj, po mišljenju Berdajeva, nece biti velikih romantičara…” Nemoguc je vec Šekspir i Bajron u moćnoj civilizaciji britanske imperije”, piše ovaj ruski filozof u studiji “Smisao istorije”.

Poljska teoretičarka Antonjina Kloskovska, u vezi sa posledicama industrijske preparacije tradicionalnog čoveka, primećuje da ovaj, vrlo brzo, zapada u stanje “nervne iscrpljenosti”. Dakle, ne tek zamora koji je normalna posledica produktivnog rada, vec nervne insuficijencije, simptoma marginalizovanosti čoveka u procesu rada, u kojem nema kreativnosti i integralnog učestvovanja. U modernom načinu proizvodnje, mašine fragmentizuju čoveka, stvarajuci tzv. Nepotpunog radnika. On kući odlazi kao nepotpun čovek, “decentrovan” i desubjektivizovan. Kloskovska dalje navodi da su psihicke posledice mehanizovanog procesa rada: pasivno potcinjavanje, bekstvo od intelektualnog napora i tako dalje.

Tako dolazimo do činjenice da nema masovnog društva bez mašina, odnosno, masovne industrijske proizvodnje. Paralelno sa tim, civilizacija je apsorbovala kulturu i disimilirala je. Mašine, industrijska serijska proizvodnja- to je izvorište masovne kulture, za koju mnogi teoretičari kažu da je groteska i izopačavanje prave, elitne kulture. Implicitnim dejstvom tehnike, menja se organski sastav nacionalne, autentične kulture, i njene fundamentalne vrednosti. Kada se promena ustali, i postane faktičko stanje, sve to menja samoga čoveka, a stvarni agensi promene se gube iz vidnog polja.

Svaka nova tehnologija, orudje ili mašina, zapravo je de facto zamena ili ekstenzija neke čovekove moći, funkcije ili organa. Razvoj oružja počinje zubima i pesnicom, a završava se atomskom bombom. Odeća i kuća su ekstenzije čovekovih bioloških mehanizama za kontrolu temperature… Novac je način proširenja i uskladištenja rada. Naše transportne mreže obavljaju sada ono što smo mi obavljali svojim rukama i ledjima”, piše antropolog E. Hol. Drugim rečima, mašine su zamena za čovekove ruke, mediji su supstitucija za čovekovu percepciju, računari za ljudski mozak. “Strategiju mašina” zato treba dovesti u vezu sa procesima ospoljenja i postvarenja zastarelog čoveka. Čovek više nije subjekat, već stvar, objekat u tehnotronskoj imperiji.

Kakav li će tek “udar budućnosti” čovek da doživi u susretu sa virtuelnom tehnologijom ili mikrotehnologijama, u odnosu na koje su i najmodernije mašine s kraja prošlog veka, tek neka vrsta predistorije tehniciteta.

Mr Bojan JOVANOVIĆ

izvor:Bgsvetionik

Čitanja: 1920


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda