Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Kultura » Main stream »

MISTERIOZNA MOĆ "BILDOVANOG OKA"


MISTERIOZNA MOĆ

Sasvim neocekivano, bez ikakve najave, mediji su prekonfigurisali tradicionalno društvo i izmenili psihologiju pojedinca. Istovremeno, svest o tim inkomparabilnim dejstvima medija, saznanje o složenom i skrivenom uticaju njihovom, obrnuto je proporcionalno snazi, razmerama i konsekvencama te nevoljne metamorfoze.
Ili, drugacije receno, medjum je poruka, prema poznatoj definiciji vec poslovicnog Maršala Makluana. Iz nekog veoma neobicnog razloga, mediji kao takvi, izgleda da izmicu covekovoj racionalnoj kritici, njegovoj moci sudjenja i prepoznavanja. I upravo u tome i jeste implicitno ili podsvesno dejstvo svakog medija, naime, njihova inherentna sposobnost da otupljuju covekovu svest, njegove osete i duh sam.
Imajuci na umu upravo taj, gotovo misteriozni karakter medija, americki filozof Rajt Mils piše u studiji «Elita vlasti»: Niko stvarno ne zna sve funkcije masovnih sredstava komuniciranja, jer te funkcije, uzete u svim njihovim aspektima, verovatno su tako sveobuhvatne i teško merljive, da ih nije moguce ustanoviti služeci se sredstvima socijalnog istraživanja, kojima se sada raspolaže». Medjutim, mediji (kao ni mašine), ne bi mogli imati takvu moc u odnosu na coveka, kada ne bi bili, zapravo, samo analogoni, proteze, imitacije ili proširenja njegovog psihofizickog bica.
Još jednom treba navesti da je, u tom smislu, tocak ekstenzija covekove noge, telefon produžetak našeg govornog aparata kroz prostor, mašine supstituišu rad covekove ruke i muskulature, a radio hipertrofira culo sluha.
U slucaju štampe, radi se o tome da je ona pojacivac ili produžetak covekovog cula vida. Jer, štampa izdvaja vizuelni sacinilac iz jedinstva i celine percepcije, dajuci mu specijalizovane i aktivne preformišuce intenzitete. A ta promena u percepciji, zakonomerno vodi i promeni covekove mentalne strukture, njegove svesti, buduci da su cula samo ispostave ili produžeci mozga. Pošto je, nakon što je Johan Gutenberg izumio tehnologiju pokretnog sloga, štampa postupno postala masovna i jednoobrazna, to je citava nevoljna transformacija zadobila kolektivna, socijalna obilježja. To je, zapravo, postepeno ustanovilo »kulturu vida».
Dakle, štampa je tiho preoblikovala stari poredak i izmenila kolektivni senzibilitet. Kako je do toga došlo?
Da bi se to razumelo, valja imati na umu jednu manje poznatu antropološko- psihološku cinjenicu, bez koje analiza zagonetne prirode svakog medija, a narocito štampe, ostaje površna i zaludna. Naime, suprotno floskulama o tome kako je covek vazda bio isti- menjali su se samo spoljašnji uslovi rada, nacin života, oblacenje i tipovi saobracaja- ljudi su, u stvari, po mnogo cemu ranije bili strukturno drugaciji.
Jedna krucijalna razlika izmedju modernog i srednjevekovnog coveka je u tome što je ovog drugog odlikovala upadljiva slabost vida. Oko je bilo manje važno culo, podredjeno drugim culima, i, ukupno, sinesteziji svekolikog senzorijuma. Otuda istraživaci- proucavaoci srednjevekovne i renesansne antropologije, govore o njegovoj kratkovidosti, o «kašnjenju vida» kao jednoj specificnoj antropološkoj karakteristici. Izvesna misaona rekonceptualizacija je neophodna da bi se shvatila složenost i mnoštvo posledica proisteklih iz te inferiornosti vida. Tako, na primer, francuski teoreticar Lisjen Fevr identifikuje odsustvo poezije vizuelnog kod ljudi renesanse. Za Makluana, takva je kultura determinisana totalnom upotrebom govora i njemu korelativnog sluha, tako da on celokupno tradicionalno društvo definiše kao «auditivno- oralne kulture».
Štampa je sve to preokrenula. Hiperstimulišuci culo vida, ona ga je postepeno ucinila dominantnim culom. Beše to neka vrsta «bildovanja oka». Štampa, medjutim, ne bi mogla da ima takve efekte i ucinke, kada njen unutrašnji sadržaj , prema Makluanovoj teoriji, ne bi bila jedna druga tehnologija, jedno drugo opštilo. A to je pismo, fonetsko pismo. Ta sveopšta vizuelizacija, izražena operacionalno i simbolicno u obliku karakteristicnog «upiranja pogleda», prilikom citanja novina ( i knjiga), bila je fundamentalna promena u dotadašnjem nacinu života i doživljaju sveta.
U strogo psihološkom smislu, došlo je do izvesne reorganizacije, koja je dovela do onoga što teoreticar umetnosti Rudolf Arnhajm opisuje kao «vizuelno mišljenje». To podredjivanje, najpre culnog senzorijuma, a zatim i samog mozga dominaciji oka «koje se smatra za najneutralnije i apstraktno culo», konsekventno je vodilo «objektivizaciji» naucnog duha, likovnosti u doživljaju prostora, njutnovskoj fizici, euklidovskoj geometriji. Takodje, uspostavljanje kulture vida, vodilo je stvaranju «utvrdjene tacke gledišta», što je bila psiho-crta, antropološka osnova modernog individualizma i rasplemenjavanja. U slikarstvu, implicitna dejstva štampe su dovela do pojave centralne perspektive kao sušte suprotnosti srednjevekovnoj paradigmi u slikarstvu.
Pored toga, štampa je imala najvažniju ulogu u nastanku masovnog društva, i masovne kulture. Po mišljenju poljske teoreticarke Kloskovske, masovna, simbolicka kultura razvijala se prvobitno kao kultura štampane reci. Nemacki sociolog Tenis je u štampi video glavni simptom masovnog društva. Isto tako, štampa je odigrala znacajnu ulogu u procesu nastajanja novih nacija (i nacionalizama). Jer je, po mišljenju ovog teoreticara, bila cinilac u stvaranju društvenih veza.
Po mišljenju britanskog teoreticara medija Denisa Mek Kvajla, novine se mogu smatrati i za medij konsultacije (ili ucestvovanja), kao i za medij alokucije (latinska rec koja oznacava direktno obracanje vodje sledbenicima, tipicni oblik komuniciranja od centra izvora ka mnogim primaocima). Ovaj teoreticar smatra da je osnovna funkcija štampe, baš kao i svih medija, «da manipuliše masama radi ostvarivanja politickih i ekonomskih ciljeva».
Mek Kvajl ukazuje i na to da štampa ( i mediji uopšte) potkopava kulturne i obrazovne standarde jer naglasak stavlja na zabavu i senzaciju. I još, štampa, na svoj nacin, potkrepljuje nasilje, kriminal i nerad u društvu, stavljajuci u prvi plan njihove izvršioce i protagoniste. Kada je 1962. godine Mineapolis nekoliko meseci bio ostao bez novina, tamošnji šef policije je izjavio:» Svakako da mi nedostaju vesti, no što se mog posla tice, živim u nadi da se novine nikada nece vratiti. Manje je zlocina kada nema novina..»
U sociološkom smislu, štampa je stvorila novi društveni fenomen-publiku. To je mnogobrojna, rasprostranjena posredovana publika širokih razmera. Povezujuci poput kakve idejne mreže udaljene, raznovrsne pojedince i heterogena plemena, štampa se javlja kao svojevrsno orudje nove društvene integracije. U isto vreme, štampa je uvela kao potpuno nove fenomene društvenog i licnog života, obrazac jednoobraznosti, linearnosti i homogenosti. Opšte mesto svake kritike štampe kao tehnologije , kao forme sa snažnim oblikovnim i preoblikovnim potencijalima, zapravo je ukazivanje na to da ova posledicno dovodi do standardizacije i unifikacije ukusa, mišljenja, interesovanja, nacina reagovanja i strukturisanja stvarnosti.
S druge strane, nema ni jedne kriticke analize štampe koja hoce da bude relevantna, u kojoj se ne ukazuje na odsudnu ulogu novina u svim vrstama manipulacija, politickog indoktrinisanja ili neobjavljenog «ispiranja mozgova». Vodje oktobarskog prevrata iz 1917. godine su uporno isticali da je svaki nepismen covek neprijatelj socijalisticke revolucije. Zašto?
Indirektno, odgovor daje fabijanski socijalista Harold Laski, u studiji «Sloboda u modernom društvu». «Snage koje rade na sprecavanju probijanja istine, a isto tako i snage koje ne vole razvijanje koje bi težilo istini, mnogobrojne su, koncentrisane su i mocne. One ne žele širenje opštih saznanja o iskustvu, nego samo onog iskustva koje je povoljno za njih same. One ne žele stanovništvo školovano da ceni istinu, nego ono tako izobraženo da veruje ono što cita». Nemoralnost i destruktivnost ekspanzije štampe je u XX veku dovedena do paroksizma, pa su morale da reaguju i Ujedinjene nacije. Tako je Deklaracija o medijima UNESKO-a iz 1978. godine, naglasila obavezu štampe da ne objavljuje ratnu, nacionalisticku i rasisticku propagandu».

mr. Bojan Jovanović

Izvor:Bgsvetionik

Čitanja: 3541 | Komentara: 1 | Dodaj komentar

Leonid Zuvic, 17. 12. 2007.:
Odlican tekst. Autora bih uputio na "taktilnost" kod Makluana, s obzirom da on plemenske kulture naziva "audio-taktilnim", ne i "audio-oralnim".


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda