Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Kultura » Main stream »

MODA - LOGIKA PRIVIDA


MODA - LOGIKA PRIVIDA - I čuveni filozof Aristotel je, kako izgleda, terao neku svoju modu ... Prema izveštaju Diogena Laertija, autor „Metafizike“ i „Nikomahove etike“ je kao pripadnik ondašnjeg atinskog establišmenta bio predmet ogovaranja zbog svog ekstragavantnog načina života. „Upadao je u oči, piše Laertije, „svojim odelom, prstenjem i načinom kako se šišao“. Time je stari Aristotel bio neka vrsta pradendija, koji kao da je u Antici anticipirao pravila modnog buma XX veka, sadržana u formi i formulaciji- shick and shock.

Ipak, suprotno uobičajenom mišljenju o transistorijskoj opštosti mode, ova ne pripada ni svim vremenima, ni svim civilizacijama. Po mišljenju francuskog istoričara mode Žila Lipoveckog, moda nije istorijska konstanta. „Stolećima i stolećima isti ukusi, isti načini delanja, osećanja, odevanja, nastavljaće se vazda istovetni. U starom Egiptu, isti tip haljine, tunike za pripadnike oba pola, održao se blizu petnaest stoleća, u Rimu muška nošnja, toga i tunika, održala se, uz varijacije pojedinosti, od najstarijih vremena do kraja imperije“, piše Lipovecki u studiji „Carstvo prolaznog“. U stvari, moda se može identifikovati tek od kraja srednjeg veka u svojim prepoznatljivim i oblikovanim konfiguracijama. Tako da se, uslovno rečeno, prva faza u razvoju mode, mogla izdvojiti u periodu od sredine 14. do sredine 19. veka.

Pojava mode je izvedena iz čitavog spleta istorijskih i društvenih okolnosti ili preduslova, koji su je učinili uopšte i mogućom. Nije ni malo iznenadjujuće, ukoliko se kaže, da je moda epifenomen i vesnik renesanse, reformacije i, posebno, revolucije, i to prvo na zapadu. Kakvog smisla ima govoriti o modi u ruralnom i „konzervativnom“ društvu tradicionalnog i arhaičkog, staroga sveta? Paralelno sa tim, tek je industrijska, masovna serijska proizvodnja, uz dokolicu i „igre ispraznosti“, naime, revolucionarna promena načina života, onaj background na kojem moda počinje da ispisuje rukopise svoje frivolnosti i zavodljivosti. Pri tom,nije samo izvedena iz drugih uzroka, već i sama uzrokuje, mijenja. Zvuči pretjerano, no moda je odigrala važnu ulogu u egalitarizaciji i demokratizaciji hijerarhijskog poretka. Otuda je Lipovecki označava „činiocem demokratskog prevrata“. Da li je to nešto a priori pozitivno- to je, razume se, drugo pitanje.

U svakom slučaju, moda u odijevanju, u svom prvom talasu, bila je povezana sa demonarhizacijom i homogenizacijom društva. Naime, u tradicionalnom društvu svaki stalež ili socijalna grupa, imao je sopstveni način odevanja, što je bio zaštitni znak, obeležje socijalnog statusa. „Odevanje je u celini vekovima poštovalo hijerarhiju društvenih položaja. Snaga tradicije sprečavala je brkanje titula i uzurpaciju odevnih povlastica.; naredbe protiv preteranog trošenja zabranjivale su prostim klasama da se oblače kao plemići, da nose iste tkanine, iste dopune odeći, isti nakit“, opisuje tu situaciju Lipovecki. Medjutim, kako to već biva, sa razvojem trgovine i bankarstva, ondašnjeg „biznisa“, pojavio se čitav jedan sloj skorojeviča- novopečenih bogataša. Oni su imali bogatstvo, ali ne i stvarnu poziciju i prestiž u društvu. Taj hendikep, nedostatak pedigrea, hteli su da nadomeste tako što su u načinu odevanja sve više oponašali aristokratiju.

Problem je bio mnogo ozbiljniji nego što nama danas izgleda. U Španiji, Francuskoj i Italiji, donešeni su brojni zakoni čiji je cilj bio da se uspostavi odevna diferencijacija, kako bi svakog podsećao na mesto koje mu pripada u hijerarhiji društva. No, uprkos sankcijama, prava pometnja u načinu odevanja nije jenjavala, već se proširila i na srednju i sitnu buržoaziju, advokate i male trgovce. Oni su, kao pravi skorojevići, usvojili tkanine, kape, čipke i vezove koji su bili „rezervisani za plemstvo“. Najzad, zbrka je bila rešena tako što je(ko bi drugi) prvo revolucionarni Konvent (1793. god.) donio ukaz kojim je objavljeno demokratsko načelo slobode u oblačenju.

Medjutim, najvažnija promena koja je emanirala modu, zapravo je otkriće same ideje promene. Modernom čoveku je sasvim teško da zamisli koliko je u nepomičnom tradicionalnom poretku bila nezamisliva ideja ma i najmanje promene. Behu to društva večitog vraćanja istog, u kojima se s jedne generacije na drugu, prenosio istovetan i propisan, do tančina, model življenja ili obrazac kulture.

Na neki način, moda opredmećuje i obznanjuje trijumf dijalektike, novog načina egzistencije ljudske zajednice, kojom se neopozivo ustanovljuje načelo da je samo promena stalna. Kada je modna lavina jednom krenula-taj nevidjeni akcelerator psihičkog i socijalnog- stekla je ogromni kinetičku energiju i od tada, pa sve do danas, stalno dobijala na intenzitetu i ubrzanju. Svakako, moda nije samo „stajling“, odevanje, glamur i snobovština, star-sistem i opsena prostote. Naprotiv, to je jedna čitava filozofija života, pogled na svet, gotovo zakon stvarnosti. Francuski sociolog Gabrijel Tard, bavio se analizom mode, dovodeći je u vezu sa fenomenom imitacije. Po njegovom mišljenju podražavanje je fundamentalni socijalni proces, ispoljavanje univerzalnog zakona ponavljanja. Taj zakon, u modifikovanim formama, prisutan je i u anorganskom i životinjskom svetu. Tard je smatrao da se svaka invencija- bilo da je riječ o novom mišljenju, obrascu ponašanja ili novom načinu odijevanja- širi talasima podražavanja.Opšti zakon podražavanja, ispoljava se u osnovi na dva načina: širenjem od centra ka periferiji (ponekad geometrijskom progresijom), horizontalnim putem ; odnosno, od socijalno „viših“ ka socijalno „nižim“ slojevima (vertikalnim putem).

Takodje, moda je i igra, obmana i samoobmana. Teoretičari mode govore o kompenzacionoj funkciji mode u psihološkom životu čovekovom. Takodje, psiholozi govore i o igrama skrivanja i prerušavanja, koje moda podstiče, inspiriše i nadgradjuje. U modnim transformacijama ostvaruje se čudnovata potreba ljudi da se projektuju i identifikuju, da budu izvesne druge osobe, fiktivne ili stvarne, opet, ostajući istovremeno svoji i ono što uistinu jesu.

Od same pojave moda je izazvala kontradiktorna osećanja i reakcije. Od, gotovo, mržnje i prezira, do nekritičkog prihvatanja i egzaltacije. Onore de Balzak je napisao raspravu o elegantnom životu, uključujući i veštinu stavljanja kravate u 18 lekcija. Imun na modu ne beše ni Bodler. On napisa pohvalu šminkanju, Malarme samom sebi piše poslednju modu, Gonkur i Mopasan daju mondenskom romanu književni „legitimitet“. Prust je opisivao kicoška suparništva i bavio se psihološkim pobudama mode.

Prema Abrahamu Molu, moda je dvosmislen termin, s mnogobrojnim značenjima. Za Gistava le Bona, „moda je moćni faktor rasprostranjivanja većine elemenata društvenog života, naših verovanja i naših mišljenja“. Njemački sociolog mode Rene Kuning smatra da se moda definiše kao umetnost ili istorija odela (nošnje). Njegovo mišljenje je da moda modeluje čitavo ljudsko telo, pa i držanje, hod, kretanje i izraz lica. Ovaj teoretičar tvrdi da su i pojmovi bolesti i zdravlja zavisni od mode. I bolesti mogu biti u modi. U vreme opšte snobovštine (oko 1830.) ni jedan umjetnik-snob, nije izlazio a da pri tom ne zauzme pozu karakterističnu za „sušicu“. Nasuprot tome, u XX veku, navodi Kuning, moderno je kruto držanje i „drsko zdravlje“. Bledo lice i ruke, koje je bilo na ceni do kraja 19. veka, danas je zamenjeno tamnim, bronzanim tenom. To se, naime, smatra „modernim“, i vrlo je „in“.

Po sebi, moda je desakralizujuća. Deo njene najintimnije prirode jeste neka vrsta anarhijske demencije. I težnja ka haosu, imanentno sadržana u njenoj svagda nihilističkoj prirodi.

Savremeni teoretičari pak, prepoznaju modu, uglavnom, kao onu koja se temelji na „lažnim potrebama“. Oni vide njene totalitarne, manipulativne i otudjujuće aspekte. S pravom ukazuju na činjenicu da se iza „high“ mode, svetlucanja i glamura, kriju mega-industrijske strukture. Trikom, zvanim moda, oni svoju robu oročavaju, čine je vrlo brzo zastarelom, „demode“, i tako uvećavaju, ionako pomamljenu, potrošnju.

Moda je, u stvari, logika privida, promena radi promene, novo radi novoga. Ili moderno- temeljenje u efemernom, ničemu, prevara.  

M.U.

Izvor: Bgsvetionik

Čitanja: 6288 | Komentara: 0 | Dodaj komentar


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda