Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Kultura » Main stream »

NADOMAK GLOBALNOG OBDANIŠTA

24. 06. 2008.

NADOMAK GLOBALNOG OBDANIŠTA - Masovna kultura nije izum 20. veka. lako je u prošlom stoleću doživljavala svoju imperijalnu apoteozu, njena geneza je stara, barem, dvesta godina. Šta više, prapočeci masovne kulture se mogu tražiti još u helenskim religijskim svetkovinama i amfiteatrima u kojima su prikazivane Aristofanove komedije i u starorimskim borbama gladijatora ili trkama dvokolica na Olimpijskim stadionima, pred stotinama hiljada plebejaca i patricija, željnih uzbudenja i krvi. Zatim, predistoriji masovne kulture pripada i Gutenbergovo otkriće pokretnog štamparskog sloga, kao i renesansne velike migracije stanovništva, antropomorfizam i desakralizacija i osnivanja prvih velikih gradova - metropola. Conditio sine qua non masovne kulture je, medutim, tehnika i tehnologija. Kao što kaže francuski sociolog kulture, Edgar Moren, masovna kultura je proizvod moderne tehnike. Otuda se u pravom smislu te reči, o masovnoj kulturi može govoriti tek nakon naučno-tehnološke revolucije. Kako u svojoj studiji „Masovna kultura" ističe poljska teoretičarka Antonjina Kloskovska, društveno istorijski preduslov za pojavu ove kulture su ubrzana industrijalizacija i urbanizacija, kao i brz tehnički razvoj i promene. Sve to je pratila dotad nezabeležena demografska eksplozija, dok se istovremeno, velike mase seoskog stanovništva ubrzano preseljavaju u novoosnovane gradove. Masovna kultura je, u stvari, način života u masovnom društvu. Edgar Moren piše o njoj kao o „drugoj kolonizaciji". Ova druga kolonizacija, medutim, nije više horizontalna vec vertikalna, i usmerena je na slike i snove, ustremljena na ljudske duše. U njenom ogledalu ružno postaje lijepo, praznina punost, siromaštvo - bogatstvo. Na taj način, kao da se stvara, jedan čisto fiktivni svijet, paralelna realnost, koja hoće da zauzme mesto onog stvarnog. U izvesnom smislu i kao posledica anestezirajucih dejstava masovne kulture, odnosno, industrije zabave, sve više živimo u jednom svetu u kojem virtuelno postaje aktuelno, uz istovremenu „derealizaciju" stvarnosti.

Dvajt Mekdonald, koji je prvi upotrebio pojam „masovna kultura" kritikovao je oštro, u članku ,,A Theory of Popular Culture", objavljenom 1944., opšte ujednačavanje kulture, njenu homogenizaciju. Ovaj proces uporedio je sa pripremom mleka za potrošnju čime je hteo da naglasi trivijalnost masovne kulture, kao da bi homogenizacija u oblasti kulture trebalo da se zasniva na istom postupku dobrog mešanja elemenata različitog nivoa i njihovog pretvaranja u jedinstvenu masu. I to tako da svaka porcija mleka bude podjednako svarljiva i hranljiva.

Drugim rečima, masovna kultura je stalno u potrazi za najmanjim zajedničkim imeniteljima. Za uklanjanjem svega što bi moglo da bude teško shvatljivo masi gledalaca. Ova kvazi-kultura traži i formira „idealnog prosečnog čoveka". Kritičari moderne kulture govore o čoveku našeg vremena kao o imanentnom konzumentu - nekoj vrsti doživotnog dojenčeta. Masovna kultura se temelji u toj neodraslosti. Ali i istovremeno je podstiče i produbljuje stvarajući okruženje za „receptivnu orijentaciju karaktera". Moren je u pravu kada masovnu kulturu identifikuje kao ovozemaljsku zamenu za reigiju.

Medutim, umjesto punoće života, ova groteska kulture nudi neurasteničnu ideologiju „sreće" i jeftini hedonizam, sanjarije. Strogo psihološki uzev, ona nudi derepresiju, eskapizam, transfer i kompenzaciju. Podstiče „lažne" na uštrb autentičnih ljudskih potreba. Otuda je masovna kultura u intelektualnom smislu mediokritetska, u psiho(pato)loškom - infantilna.

Masovna kultura ne homogenizuje i ne standardizuje samo sopstvene (pseudo)sadržaje i proizvode. Iste takve posledice- homogenizaciju i standardizaciju ona izaziva i kod pojedinaca i naroda. Konsekventno, masovna kultura unifikuje ukus, način mišljenja, intrapsihičke procese, vrednosti, ciljeve, mehanizme percepcije svojih konzumenata te ogromne internacionalne publike, mase. To je često predviđeno u analizama masovne kulture. Ono što su nacionalne kulture u periodu romantizma 19-og veka bile u odnosu na tradicionalnu plemensku i lokalnu kulturu, to je isto savremena masovna kultura u odnosu na nacionalne kulture i njihove regionalne i etničke posebnosti. Nivelišuca, „univerzalna", transnacionalna i homogenišuća. Zato je teoretičari - kulturolozi nazivaju kosmopolitskom.

Masovna kultura je, u stvari, način života u masovnom društvu. Edgar Moren piše o njoj kao o „drugoj kolonizaciji". Ova druga kolonizacija, medutim, nije više horizontalna već vertikalna, i usmerena je na slike i snove, ustremljena na ljudske duše.

Psihološki korelat masovne kulture je masovni čovek (mass-man). Sociološki korelat ove „kulture" su masa, gomila i publika. Kada, recimo, milijardu ljudi jednovremeno gleda neki direktan prenos takmičenja (ili nekog spektakla), onda je to posredovana publika širokih razmera. To je masovna kultura in flagranti.

Šta je sve, zapravo, masovna kultura? Izgleda da je, kanda, lakše pobrojati sve što ona nije. A jeste: Vestern, „soap-opere", reklamna mašinerija i „skriveni ubjeđivači", Olimpijske igre, žuta štampa, „pin-up girls", rok-muzika, stripovi i Mekdonaldovi restorani, „Plejboj", Agata Kristi i Sidni Šeldon, Šopenova etida koja posle odgovarajuće obrade postaje melodija za džuboks, džepna izdanja knjiga, crtani filmovi, Diznilend i Bobur, moda, Škola, gramofonske ploce i video-kasete, hitovi, top-liste, Džon Le Kare i uputstva za upotrebu, nagradne igre, letovanje radi letovanja, automobil kao statusni simbol, ili „mehanička nevesta", predsednički izbori i mitinzi podrške, mobilni telefoni, kriminalistički i herc-romani, „poverljivi razgovori" i pisma čitalaca, plus koka-kola, bestseleri, dajdžesti ,ona Lus-Esmeralda, ili kako-se-već-zove.

Uopšte, po mišljenju Kloskovske, najčešce se masovna kultura identifikuje sa vulgarnom kulturom, kulturom najnižeg nivoa. Fridrih Niče je ovu, ne bez dubokog prezira, nazivao „torbarska kultura". Kultura masa je podjednako bila na udaru i „desničarske" i „levičarske" kritike. Ovi prvi, masovnu kulturu tretiraju kao zabavu helota, plebejski prostakluk. „Levo" pozicionirana kritika pak, masovnu kulturu tretira kao novi opijum za narod, koja smišljenom mistifikacijom mase odvlači od njihovih stvarnih problema. U delu „Duh vremena", Moren piše i ovo: „Intelektualci stavljaju masovnu kulturu medu najniže slojeve kulture. Zato termin kultura 20. veka, njih odmah podseća na Mondrijana, Pikasa, Stravinskog, Prusta, Džojsa. A ne na svet televizije, radija, filma, stripova, štampe, zabavne muzike, turizma, godišnjih odmora, dokolice".

Kuda ide masovna kultura? Izgleda da će njena sadašnja obuhvatnost i kvantitet evoluirati u novi „kvalitet". Socijalni futurolog Alvin Tofler je mišljenja da će u nadolazaćem „superindustrijskom društvu", doći do poleta privrede u jednoj novoj i neobičnoj oblasti: delatnosti industrije doživljaja. Na primer: „Dok se budemo šišali, gledaćemo filmove i slušati kamernu muziku, a hauba iznad glave žene u salonu za ulepšavanje neće sušiti samo kosu; elektronski valovi upravljeni na mozak, gotovo doslovno delovaće na maštu te žene" (iz Toflerove knjige „Šok budućnosti").

U civilizaciji slobodnog vremena, kako francuski teoreticar Dimazdje naziva to buduće društvo, „inženjeri doživljaja" i psihokorporacije za zabavu te supermasovne kulture, imaće pune ruke posla. Po svemu sudeći nadomak smo nekom globalnom zabavištu ili planetarnoj „Zemlji Dembeliji". Ove realfuturisticke projekcije su, u osnovi, kongruentne sa političko-ekonomskom vizijom tzv. welfare state (države blagostanja).

One, zapravo, skrivaju laičkom oku veoma ozbiljne, čak dramatične, polltičke konotacije. Daleko od neozbiljnosti ludičkog sveta neprekidne zabave u nekom stalnom hic et nunc bez prošlosti i bez budućnosti, krije se Moć, koja teži za totalnom kontrolom nad Gojima, njenim podanicima.

Mr Bojan JOVANOVIĆ

Izvor: Bgsvetionik

Čitanja: 4273 | Komentara: 0 | Dodaj komentar


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda