Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Kultura » Main stream »

O ZEMLJI OBRAZOVANJA

26. 06. 2010.

O ZEMLJI OBRAZOVANJA - Predaleko sam odleteo unapred u budućnost, strava me spopade.

Kad sam pogledao oko sebe, imao sam šta videti: vreme mi bese jedini savremenik.

Tad poleteh unazad, kući — sve brže i brže: tako stigoh k vama, vi današnji ljudi, i stigoh u zemlju obrazovanja. Prvi put ponesoh oko za vas, i živu želju: zaista vam kažem, došao sam sa čežnjom u srcu.

Ali šta se zbi? Ma kako da me bese strah, — morao sam se smejati! Nikad još moje oko ne vide tako nešto šareno i zamazano!

Smejao sam se jednako, mada su mi i noge klecale i srce drhtalo: »ta ovo je ovde zavičaj sviju lonaca boja!« — rekoh. Obojeni, sa pedeset mrlja na licu i po udovima, sede-li ste preda mnom, na moje divno čudo, vi sadašnji ljudi!

A, oko vas pedeset ogledala, da laskaju vašem ša renilu, i da ga umnogostruče!

Odista, niste mogli naći bolje maske, vi sadašnji ljudi, od svog rođenoga lika! Ko bi vas —prepoznao! Ispisani znacima prošlosti, i preko tih znakova premazani još novim znacima: na taj ste se način dobro skrili od svih tumača, i ispitivača!

I sve da je čovek vrač, i da ume zagledati u creva, — ko bi još mogao pomisliti da vi imate creva! Izgleda kao da ste pečeni od boja, i od izlepljenih cedulja. Iz vaših koprena vire sva vremena, i svi narodi, re dom i bez reda; iz vaših pokreta zbore svi običaji, i sve vere, svaka za se i sve u isti mah. Koji bi od vas skinuo sa sebe koprenu i premaz, i boju i pokrete, na tome bi taman toliko ostalo da po služi za strašilo pticama.

Odista, ja sam bio i sam takva zastrašena ptica, jer sam vas jednom video nage, i bez boje; i ja sam se tada digao, i odleteo, kad mi je kostur počeo da daje ljubavne znake. Milije još bilo bi mi da služim za nadnicu u donjem svetu i kod senki nekadašnjosti! — Ta i podzem nici su ugojeniji i puniji od vas!

To i jeste ono što ne mogu nikako da svarim, što vas ne mogu da izdržim ni nage ni obučene, vi ljudi sadašnjosti! Sve maglovite neprijatnosti budućnosti, i sve stoje ježilo kožu pticama koje su proletale, sve je to ipak prijatnije i primamljivije, od vaše »stvarnosti« Jer vi kažete: »Mi smo stvarni od glave do pete, i ne znamo ni za veru ni za sujeverje«: tako se isprsujete — ah, a i nemate prsiju!

Kako biste i mogli imati vere, vi šareni, i zamazani! — kad ste samo slika svega onog što se nekad verovalo!

Vi sami živiste dokaz protiv vere, i razbijači svake misli. Ja vas zovem neverodostojnima, vi predstavnici stvarnosti! U vašim duhovima žamore sva vremena jedno mimo drugog; ali još i snovi, i žamor sviju vremena, stvarniji su nego vaša java! Neplodni ste vi, zato nemate vere. Jer, koje morao da stvara taj je oduvek imao svojih živih snova, i zvez danih znamenja — i taj je verovao da ima vere! Vi ste pritvorene kapije iza kojih vrebaju grobari. I evo staje vaša stvarnost: »Sve je zaslužilo da propadne.«

O, kako ste jadni i žalosni, vi neplodni, kako vam se provide rebra! To je začelo zapazio već i poneki od vas.

I onda je rekao: »tu je neki bog, dok sam spavao, nešto potajno uzeo od mene? Odista, taman toliko da načini od toga ženku!

Čudno je kako su tanka moja rebra!« rekao je već mnogi od ljudi sadašnjosti. Jeste, smešni ste mi, vi ljudi sadašnjosti! A naro čito još kad se čudite sami sebi! I zlo bi bilo po meni kad se ne bih mogao smejati vašem čuđenju, i kad bih morao progutati ceo gad iz vaših pljuvaonica! Ovako, uzeću vas olako, jer ono što ja nosim teško je; neće mi ništa biti ako na moju torbu slete još i bube i bumbari! Zaista vam kažem, moj teret neće biti veći! 1 ne će me zbog vas, vi ljudi sadašnjosti, snaći moj veliki umor. Ah, kuda bih se još peo sa svojom živom željom! Sa svih vrhova gledam da li ću ugledati dom, i domo vinu.

Ali zavičaja za me nigde nema; večni sam putnik po gradovima, i uvek tražim da mi otvore na svima ka pijama. Tuđi su mi, i na podsmeh su mi, ljudi sadašnjosti ka kojima tek što me je srce povuklo; i prognanik sam iz dedovine, i otadžbine.

Ja jedino još volim unukovinu, zemlju dece moje, još neotkrivenu, u najdaljem moru: nju tražim, i k njoj brodim na svojim jedrima.

Na deci svojoj hoću da popravim što sam dete mojih otaca, a na svoj budućnosti ovu sadašnjost!

Tako je govorio Zaratustra.

Niče

Izvor: Bgsvetionik

Čitanja: 1483 | Komentara: 0 | Dodaj komentar


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda