Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Kultura » Main stream »

OTMENIJI OD UOBIČAJENE RUSKE MERE

29. 06. 2010.

OTMENIJI OD UOBIČAJENE RUSKE MERE -

ALBERTO MORAVIJA: POSETA PASTERNAKU

Maja 1956, na kraju mog boravka u Sovjetskom Savezu, zapravo dan pre povratka, otišao sam da posetim Borisa Pasternaka u njegovoj kući na selu, negde šezdeset kilometara od Moskve. Rečeno mi je da je Pasternak čovek osorne i nedruštvene prirode. Bilo je drugačije, primio me je uz veliku učtivost i ljubaznost. Pasternak me je čekao u bašti, srdačno mi je stisnuo ruku, zatim uveo u kuću. Pasternak je ličio, što nije tipično za pesnike, na dečaka sa sijedom kosom. Njegovo dugo lice, sa izraženim nosom i nadmenim usnama, urednom kosom sa razdeljkom na stranu, način kako je bio obučen, možda elegantnije, u svakom slučaju otmenije od standarne ruske mere, sve je to u njemu, nekako u naznakama, odavalo evropski, čak bi se moglo reći, anglosaksonski izgled. Samo su tamne oči, jake i melanholične izražajnosti, podsećale na njegovu zemlju. To su oči nekoga ko je prošao teška, ako ne i bolna iskušenja, što se sve ogledalo u njegovom pogledu.

Na ručku, ako se dobro sećam, bili su njegova supruga i mlađi sin. Pasternak je odbio da razgovaramo uz pomoć prevodioca, želeći da govori na francuskom, istina ne uvek sasvim razumljivom. Glavna tema našeg razgovora, tokom ručka, nije bila mnogo vesela: govorili smo o nedavnom samoubistvu pisca Fadejeva i dvojici slavnih ruskih pesnika, Jesenjinu i Majakovskom. Pasternak nije mnogo govorio o Fadejevu. Ipak, sećam se, smatrao je da se čovek ubio iz sličnih razloga koji su svojevremeno Majakovskog naveli na samoubistvo: Majakovski je izvršio samoubistvo zato što mu je staljinistički konformizam ostavio prazninu, kao, uostalom, svuda unaokolo. Fadejev se ubio zbog iste praznine oko sebe koju su ovoga puta stvorili antikonformisti (ili ako hoćete, novi konformisti) poslije Hruščovljevog referata o Staljinu. U najkraćem, radi se o dva samoubistva tipična za sužena društva kao što je sovjetsko u kojem si „društven“ ili si niko.

Povodom samoubistva Jesenjina, možda najvećeg ruskog pesnika poslije Bloka, Pasternak mi je dao objašnjenje, u isti mah uverljivo i neobično: i Jesenjin je tragično završio jer je ostao seljanin na pola puta, osećajući se izolovanim u novom sovjetskom društvu posvećenom industrijalizaciji. Međutim, Jesenjin je bio jedan veliki dečak koji se ubio na dečački način gotovo igrajući se, uz tajnu uverenost da će ubrzo vaskrsnuti.

Već sam rekao da predmet našeg razgovora nije bio veseo. I to ne samo zbog samoubistva koliko zbog turobnog razloga koji je izgleda povezivao ove tragične smrti: teškoća, zapravo nemogućnost da ova tri pisca budu dio društva u kojem su sudbinom rođeni.

Zatim smo sa naše glavne teme prešli na neke druge. Veče se završavalo kasno i na veoma topao način. Pasternak me je ispratio do kola. Kada sam se istim putem vratio u Moskvu bilo je jedan sat poslije pola noći. U pet ujutro avionom sam poletio za Italiju.

Ovih dana je u Italiji izašao toliko očekivani Pastrenakov roman „Doktor Živago“. U „Doktoru Živagu“, koji ima oko sedamsto stranica, opisana je životna priča junaka iz naslova romana: od početka veka do negde kraja 1930, godine njegove smrti. Pripovedanje, dakle, pokriva trideset fatalnih godina u kojima se u Rusiji dešavaju istorijski događaji od prvorazrednog značaja kao što su neostvarena revolucija 1905, Prvi svetski rat, revolucija 1917, građanski rat, oskudice, NEP, učvršćivanje komunističke diktature. „Doktor Živago“ je istorijski roman kao što je to i “Rat i mir“. Život glavnog junaka nije ispričan kao privatan čin sa nekoliko istorijskih refleksija - već kao kontinuirani i direktni kontrast između glavnog protagoniste i istorijskih događanja. Doktor Živago je pun ambicija, nada, ljubavi, osećanja, ali način kako se njegove privatne stvari odvijaju i završavaju, sve je to najdirektnije determinisano političko-istorijskim događanjima. Uostalom, mnoge stvari koje su se događale doktoru Živagu dešavale su se mnogim Rusima u tridesetogodišnjem periodu između 1900. i 1930.

Ali, ko je doktor Živago? To je autobiografski lik kojem je Pasternak dao najbolji dio sebe. Lekar, pesnik, mislilac, on nije običan čovek, još manje čovek iz mase: on je u svemu izuzetan jer je ličnost velike moralnosti i intelektualnosti. Tako roman postaje priča o odnosima između intelektualca i revolucije, između humane, izuzetne ličnosti i javnih događaja koji ga pritiskaju i lome. Čitav roman je zasnovan na kontrastu između istorije i prirode, između istorije i ličnosti, zato je njegov glavni i završni dio posvećen divnoj ljubavi Živaga i Lare, prekinute i uništene upravo revolucijom. Iskren da budem, čitajući ovaj roman nisam mogao da se ne prisetim razgovora koji sam imao sa autorom. Živago je pesnik kao Jesenjin i Majakovski. Njegov život poslije tegobnih događanja završava kao neka vrsta društvenog samoubistva. Živago napušta medicinu i poeziju, prepušta se vegitranju, postaje čak lutalica. Autor nije simbolično izrazio kraj svoga junaka. Živago je stvaran čovek kao što su stvarne njegove životne avanture. Možda se upravo time i osnažuje osećaj univerzalne sudbine…

(Korijere dela sera, 11.januar 1958, preveo M.Lekić)

Čitanja: 1537 | Komentara: 0 | Dodaj komentar


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda