Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Kultura » Main stream »

PLAYBOY POLITIKA

03. 01. 2008.

PLAYBOY POLITIKA - "Legenda" veli da je izvesni Hju Hefner, sakupio od porodice i prijatelja $8.000 i izdao prvi broj novina, koje će, nedugo zatim, biti definisane kao svojevrsni zaštitni znak vremena. Specifičnost tih novina beše u tome što je na srednjim stranama - duplerici, svoje obnaženo telo prikazala, ni manje ni više, nego Merlin Monro. Prema sopstvenom priznanju, taj prvi broj, koji je prodat u 60.000 primeraka, Hefner nije ni sačuvao, pošto nije očekivao da će se drugi broj uopšte pojaviti u štampi. Danas, kako kazuju statistički podaci, časopis "Plejboj"se prodaje u čitavom svetu, u neverovatnom tiražu od 5.000.000 primeraka.

Ovaj kontroverzni časopis, počeo je da izlazi decembra 1953 godine, i smatra se "najpopularnijim časopisom za muškarce u svetu, koji je danas omiljen među ženama". Pomenuti Hefner je danas predsednik ogromne transkontinentalne korporacije a, takođe, kako se ponegde smatra, i autor takozvane, "Plejboj" filozofije. Međutim, daleko od bilo kakvog oduševljenja pričanjima i preterivanjima o "Plejboju", uspeh ovog časopisa nas navodi da sasvim objektivno i analitički sagledamo drugu stranu ili naličje njegovog uspeha. Ili, drugačije formulisano, hajde da kritički dovedemo u pitanje, ono što je nazvano "filozofija plejboja".

Najpre, u kulturološkom smislu, treba konstatovati da se, zapravo, radi o fenomenu velikih razmera, posmatramo statistički i istovremeno, u ne manjim razmerama, po tipičnom primeru šunda ili, da ga tako bliže definišemo, o primeru sofisticiranog kiča. Generalno posmatrano, koncepcija "Plejboja", koja prevazilazi i premašuje koncept "Plejboja", po svojoj unutrašnjoj prirodi i karakteristikama, pripada stanovitoj ideologiji sreće, a tom se sintagmom poslužio teoretičar Ludvig Gic da bi pobliže odredio suštinu kiča. Konkretno, to znači da je osnovna ideja "Plejboj" filozofije sadržana u odvraćanju ljudi od njihovih stvarnih problema, još više od pravih razloga i uzroka tog problema. Sa "Plejboja" zamagljuju se ishodišta problema, kriza i egzistencijalnih aporema, i to naravno, podrazumeva i zamagljivanjei zamenu teza i u vezi sa stvarnim rešenjima. Podsticanje promiskuiteta, koje je inherentno "kulturi bez tabua" proisteklo iz ove proklamovane "depuritanizacije", i to nije teško uvideti, ima svoje nesporne a možda i primarne političke implikacije. Jer, kao što je nagovestio Aldous Huxley, proširenje plejbojizma kao sintagme koja je sinonim za praksu "bez puritanizma", jednovremeno i direktno potire i poništava onu vrstu dinamike kod individue i kolektiva, koja se označava kao politički aktivizam. Dakle, drugim rečima, kao delatna izražena spremnost za one oblike akcija i aktivnosti, koji bi vodili u pravcu promene, velikog broja malih promena ili jedne velike promene. To aktivno i odlučno osporavanje samih osnova jednog sistema, apriori je osporeno ili dovedeno u pitanje, taktičkom anestetizacijom, ovog puta u obliku telesnošću podstaknute "Plejboj" egzistencije.

Tako se, dakle, jednom starom i sakrivenom akcijom - protiv akcijom, sistema spram pojedinčeve pobune, zapravo, mogućnosti pobune, deluje iz središta sistema, a pornografska industrija kojoj pripada i izvikani "Plejboj", baš kao i "Penthaus" i slične materijalizacije šunda, shvaćena je onda kao logistika sistema. Toj logistici, pripalo je u zadatak - neobjavljeno ali konsekventno - da, prema svemu što je rečeno, preventivom pacifikacije, predupredi ili poništi revoluciju, čak samu mogučnost te revolucije. Drugim rečima, smisao te akcije, posledica mehanizma "Plejboj" depuritanizacije, jeste u stvari pretvaranje revolucionarne u libidonoznu energiju; ili, događa se transfer političkog u telesno. Telo postaje političko telo tako što, naizgled protivurečno, političko označeno zapada u apolitičnost.

Ali, tu nije kraj tog procesa transferisanja-retransferisanja, politike u pornografiju i pornografije u politiku. Nije, naime, završen proces pretvaranja revolucionarne energije pojedinca u regresivnu seksualnost promiskuiteta - faktičkog i fikcijskog.

Jer, kako je to u studiji, "duh vremena" objasnio Edgar Moren francuski sociolog kulture, ta stalna erotizacija kulture i društva dovodi do neke vrste pregrejanosti, nakon koga dolazi do neke, da tako kažemo, krize seksualnosti. Tako, samo naizgled paradoksalno, u sred Playboy kulture, u društvu oslobođenja i detabuizirane telesnosti, imamo de fakto krizu seksualnosti koja je zapala u apsolentnost, imlodirajući u opsežnoj ogromnosti sopstvene prekomernosti. Zato se i za "Plejboj" filozofiju uopšte, može kazati da doprinosi krizi seksualnosti, podjednako kao i krizi morala.

Svakako treba podsetiti da, bez obzira na proklamacije i propagandu , korporacija koja izdaje ovaj časopis već četrdeset godina, u osnovi pripada pornografskoj industriji. Tako, da li je u pitanju takozvana "hard" ili "soft" pornografija, suštinski je, razume se, nevažno. Uostalom, i vlasnik Hefner veli da je njegova ideja bila da se načnu hipokrizija i puritanizam koje je posleratna Amerika pokazivala svetu. Otuda je jasno da je ovaj časopis bio preteča takozvane seksualne revolucije, koja je, opet, potkopala i razorila osnove hristijanizirane i etizirane Amerike, za koju su se, svim svojim bićem, borili oci osnivači-Džorž Vašington, Tomas Džeferson, Medison, kasnije Abraham Linkoln i drugi.

To znači da uspeh Playboy-a nikako nije slučajan, te da se čitava priča sa puno razloga može povezati sa interesima sistema unutar procesa vladavine. S pravom je jedan novinar nazvao plejbojevske priče o "dubokoj brizi za prava individue u slobodnom društvu" i o "podsticanju "savremenog, oslobođenog načina života"-čistom demagogijom.

U suštini, pravi smisao ti takozvanih seksualnih sloboda i ličnih emancipacija, te dakle i smisao seksualne revolucije, čiji je proizvođač i proizvod Playboy, objasnio je pisac Aldous Huxley. Naime, u poznatom delu "Vrli, novi svet", objavljenom 1948. godine, koje govori o jednom izopačenom totalitarnom društvu, ovaj autor piše, pored ostaloga, i ovo: "Kada opadaju političke i ekonomske slobode, seksualna sloboda teži porastu a diktator će dobro učiniti ako tu slobodu podstakne. Uz slobodu sanjarenja pod dejstvom droge, uz filmove i radio, ona će mu pomoći da svede svoje subjekte do poniznosti koja je njihova sudbina".

Zapravo, ovde je sve kazano. Tako, umesto da se bavi krucijalnim socijalnim, političkim i nacionalnim pitanjima, srpska javnost se u poslednje vreme mnogo više bavila pitanjem na primer, koja će od beogradskih protagonistkinja javnoga života, biti te sreće ili tako hrabra-emancipovana da se naga slika za srednje strane ovog milionskog magazina. Pored ostalog, sva ta zbivanja povezana sa izlaskom prvog broja magazina "Plejboj" za tržište Srbije i Crne Gore, posvedočavaju po ko zna koji put da se odrođenje metropola, nikako ne može izvoditi iz pukih statističkih veličina. Ili, da tako kažemo na drugi način, kada se kaže provincija, onda se nikako, ukoliko je upotreba termina korektna, ne misli na geografsku ili statističku, već na mentalnu i intelektualnu odrednicu.

Bogdan Anđelić

Izvor: Bgsvetionik

Čitanja: 2733 | Komentara: 0 | Dodaj komentar


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda