Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Kultura » Main stream »

POLA VEKA OD SMRTI BORISA PASTERNAKA (1890 – 1960)

30. 06. 2010.

POLA VEKA OD SMRTI BORISA PASTERNAKA (1890 – 1960) - Roman koji je podigao gvozdenu zavesu

POLA VEKA OD SMRTI BORISA PASTERNAKA (1890 – 1960)

Povodom pedesetogodišnjice smrti velikog ruskog pisca Borisa Pasternaka osvrnućemo se na jedan italijanski deo priče koji je u vezi sa objavljivanjem njegovog slavnog romana „Doktor Živago“. Radi se, zapravo, o događajima koji bi takođe mogli biti uzbudljiv, akcioni roman, recimo, političko obavještajnog karaktera sa elementima fantastičnog. U svakom slučaju, radi se o istinitoj priči. Ukratko - roman o romanu.

Iako je pesnik Pasternak bio poznat u međunarodnim kulturnim krugovima mnogo ranije, početak njegove planetarne slave je vezan za objavljivanje romana „Doktor Živago“. Roman je imao svoju svetsku promociju u Italiji, zaslugom izdavačke kuće Feltrineli koja je prva došla do rukopisa. Podsetimo, radi se o 1957. godini, dobu Hladnog rata kada su se sa dve strane gvozdene zavese uglavnom razmjenjivale prijetnje i propagandne poruke.

Ako bismo sumirali sve ono što se može pročitati u arhivi Feltrinelija, knjigama i u svojevremeno objavljenim tekstovima povodom ruskog romana, mogli bismo priču sažeti na sledeći način:

Italijanski novinar Serđo D’Anđelo, redaktor Radio Moskve na italijanskom jeziku, posećuje Pasternaka zime 1956. u njegovoj dači u Peredelkinu. U Sovjetskom Savezu se tada nalazi veći broj italijanskih novinara, posebno ljevičara bliskih Komunističkoj partiji Italije koja je u bratskim odnosima sa sovjetskom partijom. Ðanđakomo Feltrineli je mladi izdavač iz Milana, blizak KP Italije, a njegov scout s druge strane gvozdene zavese je upravo novinar D’Anđelo.

Tokom susreta, Pasternak uručuje obiman ćirilični rukopis svog romana italijanskom novinaru. Nekoliko dana posle, u jednom restoranu u Berlinu Serđo D’Anđelo uz mnoga objašnjenja uručuje Ðanđakomu Feltrineliju Pasternikov tekst. U trećem činu, izdavač Feltrineli u tajnosti daje tekst na prvo čitanje Pjetru Zvetermicu, tada najpozantijem italijanskom slavisti. Izvještaj Zvetremica izdavačkoj kući je kratak: „Bio bi to zločin protiv kulture ne objaviti ovo djelo“. Feltrineli ne gubi vreme, obraća se Pasternaku zahtevom da dobije izdavačka prava za Italiju i cijeli Zapad. Pasternak je saglasan, i sve to potvrđuje u svom pismu na francuskom jeziku. Razmena pisama na francuskom jeziku ima i kodifikacionu ulogu, jer će Feltrineli kasnije dobiti lažna pisma napisana na italijanskom jeziku u kojima Pasternak odustaje od svega. Dok Feltrineli žuri sa prevodom i posljednjim pripremama za objavljivanje, tajne službe otkrivaju projekat. Sovjetska politika, diplomatija, udruženje književnika… čine sve da blokiraju izdavanje knjige. Sovjetski ministar inostranih poslova Sepilov javno izjavljuje da je Pasternikov roman „surovi pamflet protiv Sovjetskog Saveza“. Sovjeti posebno koriste partijski kanal prema KP Italije imajući u vidu da je Feltrineli njen član. Mobilisani su i italijanski pisci članovi KPI. Italijanski pisac Italo Kalvino će izjaviti da je Pasternakov roman jedna “zakasnela sentimentalana priča”.

Feltrineli je odlučan, odbija sve pritiske, pretnje i vraća partijsku knjižicu KPI, a 23. novembra 1957. objavljuje roman „Doktor Živago“. Roman se zatim prevodi na mnoge jezike i Živago rekordnom brzinom obilazi svet. Već početkom 1958. kreću predlozi da Pasternakov roman dobije Nobelovu nagradu za književnost.

U svojoj zemlji Boris Pasternak postaje meta žestokih političko-patriotskih osuda, kojima se pridružuju pisci iz Udruženja književnika. Pisac postaje i predmet posebnog nadzora KGB-a.

Ako se ukratko osvrnemo na položaj Borisa Pasternaka u sovjetskom društvu prije romana “Doktor Živago”, treba početi od činjenice da je Boris Leonidovič Pasternak sin umetnika - otac poznati slikar, majka pijanistkinja. “Dišući umetnost u kući”, Pasternak postaje pesnik. Porodični ambijent, očigledno, nije revolucionaran, što će u cikličnim periodima zvaničnog nepovjerenja prema njemu takođe služiti kao argument i etiketa “elitnog pesnika” ili “pesnika tame”. Naravno, on je pesnik prije Oktobarske revolucije, objavljujući pesme još 1910. Marija Cvetajeva je u eseju “Pesnici sa istorijom, pesnici bez istorije” 1933. ovako pisala o Pasternaku. “Boris Pasternak pesnik bez evolucije. Odmah je počeo kao Boris Pasternak i to nije izdao”. U nekim fazama Pasternak želi da živi sa svojim vremenom, pa je ostalo zabeleženo pismo 1937. svom ocu Leonidu koji je emigrirao u London, u kojem stoji i: “Postao sam deo vremena i države čiji su interesi takođe i moji”. Pasternak je bio član delegacije sovjetskih pisaca na Kongresu intelektualca 1934. u Parizu. Ipak, on je u reviji “Oktobar” viđen kao apolitičan, lirski pesnik, nedovoljno angažovan na “materijalističko istorijskom pravcu”. Bez sumnje, i Pasternak je prolazio kroz lomove između ideala i stvarnosti, mnoge vrtloge praćene intelektualnim sumnjama, sve to u vremenu koje će biti poznato i po „generaciji pesnika samoubica“. I Živago je pesnik, pored toga sto je lekar, njegovo ime je skovano od ruske riječi (živoj), što znači „onaj koji živi“, dakle, neko pun životne snage i ideala – simbolično, izražava generaciju u traženju pravog života, na kraju poražene od istorije. (U tom smislu je indikativan izbor teme tokom susreta Pasternaka i Moravije, što objavljujemo uz ovaj tekst.) Verovatno u tom kontekstu treba sagledavati Pasternakovo opredeljenje da u svojoj poslednjoj umetničkoj i životnoj fazi napiše istorijski roman, u ruskoj i evropskoj tradiciji. Upravo zbog naglašene istorijske dimenzije, zapravo, kombinovanja istorije i fikcije, Pasternakov „Doktor Živago“ se neretko upoređuje sa Tolstojevim delom „Rat i mir“. Pasternakove meditacije i nedoumice o kretanju istoriji zvuče tolstojevski, ali, po mračnim epizodama i psihološkim stanjima njegovih junaka, Pasternak bi u svom velikom romanu mogao podsećati i na Dostojevskog, po idiličnim scenama na Čehova...

Ali ostavimo književnim kritičarima umetničke dimenzije romana i vratimo se našem romanu o romanu. Ako su u „slučaj Pasternak“ 1957. bili uključeni mnogi - Hruščov, Suslov, Toljati, Zapad i Istok, zatim KGB, onda, verovatno nije mogla izostati ni CIA. I ovdje dolazimo kod spy story gde ćemo koristiti objašnjenje ruskog istraživača Ivana Tolstoja (nije u srodstvu sa slavnim Tolstojem) iz njegove knjige „Reciklirani roman“, verzije koju je nedavno ponovio i Sandy Times. Naime, da bi po propozicijama Nobelovog komiteta u Stokhomu pisac mogao dobiti Nobelovu nagradu njegovo delo mora biti objavljeno na maternjem jeziku. Prema objavljenoj verziji, agenti CIA i engleske tajne službe su u stilu Džejmsa Bonda oteli orginalni rukopis, fotokopirali ga, i ubrzano zatim, objavili knjigu na ruskom jeziku navodeći ruske emigrante kao izdavače. Prevaziđena je i posljednja prepreka da ruski pisac dobije Nobelovu nagradu.

Na vest da je postao dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 1958. godinu, Pasternak odbija de primi nagradu.

Što se sve dešavalo oko Pasternaka u njegovoj zemlji, pod kojim je sve pristicima bio, nije do kraja poznato. Zna se da je izbačen iz Udruženja kniževnika, da je anatemisan, ne više, kao „lirski pesnik“, već kao protivnik Sovjetskog Saveza koji „blati svoju zemlju“. Nisu izostali ni komentari antisemitskih konotacija od strane kolega, tipa „autor romana pripada jednom malom narodu“. Pored unutrašnjih nevolja, Pasternak je mogao uočiti i jaku zapadnu politizaciju njegovog romana.

Ðanđakomo Feltrineli je novembra 1959. nameravao da poseti Pasternaka. Imao je mnogo toga da mu kaže, između ostalog i u finansijskom smislu. Pasternak mu odgovara da ne dolazi. „Vi ne možete da zamislite posledice vašeg dolaska ovde“, stoji u pismu koje je prezentovano i tokom izložbe, povodom 50 godina objavljivanja romana „Doktor Živago“. Pasternak je umro 30. maja 1960. godine, savim izolovan i u oskudnim životnim uslovima.

Slavu Pasternakvom delu donosi i film „Doktor Živago“ snimljen 1965. u kojem glavne uloge igraju Omar Šarif, Džuli Kristi, Rod Stajger, Džeraldina Čaplin. Film je režirao Dejvid Lin (autor čuvenih filmova „Most na reci Kvaj”, „Lorens od Arabije“). Film „Doktor Živago“, koji je dominantno zadržao ljubavnu priču iz romana, dobio je 6 Oskara.

U doba Gorbačovljeve glasnosti i perestrojke, roman „Doktor Živago“ se prvi put objavljuje u Sovjetskom Savezu. Pasternikova kuća u Peredelkinu je danas muzej.

Slaveći nedavno 50 godina prvog objavljivanja romana „Doktor Živago“, izdavačka kuća Feltrineli je slavila i samu sebe. Od jedne male izdavačke kuće, na samom početku postojanja, Feltrineli je zahvaljujući objavljivanju Pasternakovog romana postao izdavač visoke međunarodne reputacije. Danas je „Feltrineli“, uz „Mondadori“, najveća izdavačka kuća u Italiji. Izložbu povodom jubileja izdavanja Pasternakovog romana je posetio i aktuelni predsjednik italijanske države Ðorđo Napolitano, koji je 1957. godine bio mladi funkcioner Komunističke partije Italije. Ovde se otvara jedna druga istorijska parabola. Zaustavljamo se, jer ih ionako ima mnogo u priči iz našeg teksta.

Miodrag LEKIĆ

Čitanja: 2168 | Komentara: 0 | Dodaj komentar


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda