Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Kultura » Main stream »

RAZARANJE STVARNOSTI

03. 01. 2008.

RAZARANJE STVARNOSTI - U suštini, prava funkcija svakog masovnog medija jeste manipulacija. Bilo da je reč o gruboj obmani, o suptilnim ili podsvesnim infiltracijama i implikacijama, ne možemo ih valjano specifikovati, izvan jedne od brojnih teorija manipulacije. Manipulacije, koja je imanentna pitijskoj i opskurnoj prirodi sredstava masovne komunikacije. Sve to, razume se, važi i u slučaju mas-medija koji nazivamo radio.

Poput štampe ili televizije, radio poseduje inherentnu sposobnost za medijsku involuciju društva. Pod ovim podrazumevamo da svako društvo podvrgnuto dejstvima nekog medija, ne može da ostane isto. Te su promene ireverzibilne i suštinske, a ne tek sporadicne i sporedne. To znači, da radio nije obična pasivna ambalaža za daljinski prenos ljudskog govora kroz prostor; nije samo neutralna tehnika čija bi se suština ogledala jedino u načinu na koji je čovek eksploatiše, pritiskom na dugme ili promenom frenkfencijske skale. U tom smislu, radio je više od medija-provodnika.

Radio je, dakle, aktivan činilac/agens/ koji, neobjavljeno, izaziva socijalne i psihičke mutacije. Bez obzira da li iz kutije-koja-govori-i-peva dopiru vesti, muzika ili razgovor, samo slušanje radija menja naše percepcije; sledstveno tome, menja seisvest i doživljaj sveta.

Kao i svaki “vrući medij”, izdvaja radio jedno čulo iz jedinstva sinestezije, dezintegrišući petočulni senzorijum. U nekom trenutku, nakon slabljenja urodjene psihičke odbrane, dolazi do jedne vrste skoro kibernetičkog interfejsa, naime, bliskog povezivanja izmedju mašinskog i organskog, odnosno, medijskog. To je smisao i konsekvenca teze o medijima kao produžecima bilo čulnog, bilo živčanog sistema, kao “čovečjim ekstenzijama”. Naša čula kao da sad nisu samo naša ekskluzivna svojina, već podjednako pripadaju posesivnoj i široko rasprostranjenoj medijskoj strukturi.

“Ako razmotrimo zajednicu koju sačinjavaju radio i televizija, uslovi njihovog dejstva mogli bi se redefinisati- piše francuski teoreticar Žan Kaznev.Ti aparati, koji na domaćinstvo izlivaju bujicu slušnih i vizuelnih poruka, preplavljuju one koji im posvećuju svoje slobodno vreme pravim potopom reči, muzike i slike…Postoji zajedničko dejstvo koje se može okarakterisati imobilisanjem čula a koje može prerasti u čulni premor, pa i u maniju, mogućim otupljivanjem sposobnosti patnje, i konačno, slabljenjem izvesnih psihičkih kontrola”, tvrdi ovaj autor u studiji “Sociologija radio-televizije”.

Da bi se od te jedinstvene agresije, neke vrste neskalpelne operacije, zaštitio, mozak, kao centar živčanog sistema, pribegava svojoj iznudjenoj defanzivi autoamputacije, kako je to ustanovio, u vezi sa “životnom napetošću”, medicinski istraživač, Kanadjanin Selje. Jedan od simptoma da je unutar psihološko-nervnog sistema, došlo do autoamputacije, jeste, svakako, svojevrsno utrnjivanje, kao rutinski način na koji se organizam brani od šoka. stresa, ili bilo kojeg dramatičnog ugrožavanja njegovih prirodnih funkcija i srazmera. Za Kazneva, pak,kao sociologa medija, radio je, poput televizije i štampe, takodje politički instrument. “U poslednjem svetskom ratu, rat putem radio talasa imao je veliki značaj. Od informacije do propagande, ponekad je samo jedan korak”. Uloga radija kao kumulativnog političkog instrumenta, faktografski se može pratiti još od Oktobarske revolucije 1917. godine. Medjutim, školski primer radijske manipulacije u modelovanju političkih usmerenja je, svakako, period uspona nacizma u Nemačkoj tridesetih godina dvadesetog veka. Vodje nacizma, poput Hitlera i Gebelsa, apelovale su na Nemce da iznose svoje radio prijemnike na prozore, kako bi svi mogli da čuju njihove poruke.

Jedan drugi sociolog, Pol Lazarsfild, takodje se bavio opisivanjem uloge radija u političkom životu nekog društva. “Poslednju skupinu dejstava možemo nazvati monopolistickim dejstvima radija. Ta dejstva su najviše privukla pažnju javnosti zbog njihove važnosti u totalitarnim zemljama. Ako stavi monopol na radio, jedna vlada je tada u stanju da pukim ponavljanjem i isključivanjem oprečnih pogleda, odredjuje nazore stanovništva”, veli Lazarsfild.

U studiji “Radio”/”On air”/, M. Šingler i S. Viringa ukazuju kako je, zapravo, demokratičnost radija samo privid. Autori pored ostaloga ukazuju na manipulaciju radijskim glasom. Akusticki i tehnički efekti daju glasu na radiju dubinu i ozbiljnost, što navodi slušaoce na utisak o analognim karakternim svojstvima, poput istinitosti i iskrenosti. Takodje, navodna transparentnost radija stvara iluziju kako ništa nije sakriveno. Poput televizijskog spikera, koji gleda u oči svog zamišljenog gledaoca, stvarajuci utisak da se baš njemu obraća, isto tako glas sa radija fingira intimističku atmosferu nekog bliskog glasa koji nam šapuće na uho kao u poverenju, očekujući, zauzvrat, nekritičko prihvatanje poruka.

Teoretičarka radija F. Dajson smatra da je autentični radijski glas čisto tehnološka, veštačka tvorevina, te da to ima prvorazrednu ulogu u radijskoj manipulaciji. Slušaoci, takodje, pokazuju spremnost da ih zavede prisnost dobro izvežbanog radijskog glasa. Radio, upravo zbog toga, godinama je bio isključivo muški medij. Evo i zašto:”Godinama ženama nije bilo dozvoljeno da čitaju vesti na radiju Bi-Bi_Si, jer je vladalo uverenje kako se ženski glas suviše često dovodi u vezu sa ogovaranjem i glasinama, da bi bio pogodan za prenošenje informacija koje su zahtevale stvaranje utiska najveće moguće istinitosti i jasnoće”, objašnjavaju M. Šingler i S. Viringa, u pomenutoj studiji. Na jednu važnu radijsku socološku funkciju, ukazuje nam sociolog Ž. Davi, koji tvrdi da “radio stvara društvenu ličnost od pojedinca, i istovremeno, iznosi pred njega obeležje društvenog”.

Drugim rečima, slično kao i druga sredstva masovnog komuniciranja, radio nas modeluje u “sistemske jedinke”,i to jeste stvarno naličje priče o medijima kao agensima sekundarne socijalizacije. Mediji nas ne povezuju samo sa jednim “naddeterminisanim” ili superindividualnim poretkom bez poretka i bez individualiteta, , već nas povezuju i sa sferom iracionalne zavisnosti. Mediji se, fenomenološki analizirano, razotkrivaju kao tihi porobljivači, neka vrsta gigantskih hipnotizera. “Ja živim u samom radiju kada ga slušam. Lakše se udubim u radio nego u knjigu, indikativno saopštava anonimni učesnik u radio-anketi. U svakom slučaju, radio je uvek oko nas, u kući, u autu, na poslu.

Parafrazirajući naslov jedne knjige G. Zideona, mogli bi da konstatujemo- Mediji preuzimaju kontrolu! Takva medijatizacija društva i pojedinca, podrazumeva i ovde delimično opisano “slabljenje psihičkih kontrola”.

Mediji su faktor nove integracije ili depersonalizovanja ljudskog aglomerata na putu ka jednom krajnje apstraktnom postinformatičkom društvu.

Mr Bojan JOVANOVIĆ

Izvor:Bgsvetionik

Čitanja: 3039 | Komentara: 0 | Dodaj komentar


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda