Verzija za štampu rss Bookmark and Share Početak » Novosti » Kultura » Main stream »

VIRTUELNI PORESKI OBVEZNICI

22. 03. 2009.

VIRTUELNI PORESKI OBVEZNICI -

Posle mirnog pada Berlinskog zida i sloma sovjetske imperije mnogi su mislili da je blizu kraj politike, kako smo ulazili u doba iznad socijalizma i kapitalizma, utopije i emancipacije. U godinama koje su usledile, međutim, ceremonijalni oproštaji sa politikom postali su dosta obazriviji. Trenutno strašna reč „globalizacija", naizgled neizbežna u ma kojoj javnoj izjavi, ukazuje ne na kraj politike, već na njeno izmicanje kategorijama nacionalne države, i čak še mama koje definišu šta je „političko" a šta ,,ne-političko" delovanje. Na šta se god nova retorika globalizacije odno sila (privredu, tržišta, takmičenje za zaposlenje, proizvod nju, robu i usluge, finansijske tokove, informacije, životne stilove), oštro se ocrtavaju političke posledice izrežiranog ekonomskog rizika globalizacije. Institucije industrijskog društva koje su izgledale čvrsto zatvorene mogu biti „obi jene" i otvorene za političku intervenciju.

Zdanja državnog sistema socijalnog i penzijskog osiguranja, socijalne pomoći, lokalna vlada i infrastrukturama politika, moć organizovane radne snage, slobodno kolektivno ugovaranje širom industrije i „pravedno oporezivanje" - sve se to ras tapa pod usahlim suncem globalizacije i postaje podložno zahtevima za političko ukalupljivanje. Svaki društveni akter mora odgovoriti na ovaj ili onaj način; a tipični odgovori se ne uklapaju u staru šemu političkog delovanja levice-de snice.

Može se reći da ono što je nekad bilo klasno pitanje za radnički pokret u XIX veku, na početku XXI veka je pitanje (globalizacije za transnacionalno aktivna preduzeća - ali je presudna razlika u tome što je radnički pokret delovao kao snaga protivteže, dok globalna preduzeća nisu već dugo vremena osporavale ma koje druge (transnacionalne) sile.

Zašto onda globalizacija znači politizaciju? Ona to znači zato što globalizacija dopušta poslodavcima i njihovim udruženjima da oslobode i povrate svoju moć delovanjit koja je bila sputavana političkim i socijalnim institucijama demokratski organizovanog kapitalizma. Globalizacija orno gućava stvari koje su, iako možda uvek tu, ostale sakrivenu u toku etape socijalno-demokratskog obuzdavanja kapitali zrna. To znači da korporacije, naročito one aktivne, mogu igrati ključnu ulogu u oblikovanju ne samo privrede već društva u celini - makar „samo" zbog toga što je u njihovoj moći da povuku materijalna sredstva (kapital, poreze, po slove) iz društva.

Globalno poslovanje ekonomije potkopava temelje nacionalnih ekonomija i nacionalnih država, oslobađajući subpolitiku na sasvim novoj osnovi i sa nepredvidivim po sledicama. Sledeći cilj biće sklanjanje starog protivnika, „radne snage", na sigurno mesto, ali pre svega uručivanje upozorenja „idealnom agregatnom kapitalisti" (kako je Marks zvao državu) da se oslobodi povezanosti sa radnom snagom i državom koja se razvila tokom devetnaestog i dvadesetog veka.

„Svi fiksirani, zamrznuti odnosi, sa njihovom povorkom prastarih i poštovanih predrasuda i uverenja su zbrisani", Marks je još u Manifestu komunističke partije jedva držao u tajnosti svoje veličanje revolucionarnog potencijala kapitala. Danas su „fiksirani i zamrznuti" država blagostanja i sindikat ska organizacija radne snage, dok su „prastari i poštovani" birokratski propisi i fiskalna iznuđivanja (nacionalne) države. Efikasnost i prikladnost će stoga proizaći iz nove politike za , snovane na „materijalnim ograničenjima" globalizacije.

Svud naokolo čuju se tvrdnje da nisu korporativni interesi ti koji nameću ovaj ili onaj bolni prekid sa prošlošću,već „globalizacija". Jedan od „zakona" globalnog tržišta je da se ne-A mora uraditi da bi se postiglo A: na primer, poslovi se moraju ukinuti ili premestiti da bi se sačuvali. Upravo zbog toga što se radna snaga može i mora reduko vati da bi se povećao profit, aktuelna politika se izokreće sve dok se ne pokaže kao svoja suprotnost. Stoga, stimulisati ekonomski razvoj u krajnjoj liniji znači „proizvesti" ne zaposlenost; a smanjivanje poreza da bi se poboljšale pri like za stvaranje profita takođe bi moglo „proizvesti" neza poslenost. Političke i društvene paradokse transnacionalno ekonomije - koja se mora mamiti i nagraditi sa „uklanjanim prepreka ulaganju" (u smislu uklanjanja ekoloških, indikatskih, socijalnih i fiskalnih ograničenja), tako da se sve više i više radne snage može otpustiti a proizvodnja i profit istovremeno povećati - tek treba naučno analizirati i politički se pozabaviti njima.

Politika globalizacije sa dirigovanom globalnom panikom u glavnoj ulozi je tako zamišljena da smakne okove ne samo sa radničkih sindikata već i sa nacionalne države, da liši nacionalnu politiku kao takvu njene moći. Retorika ko-iom glavne ličnosti u privredi napadaju politiku države bla gostanja pokazuje jasno kao što se poželeti može da je krajnji cilj uklanjanje postojećih odgovornosti i aparature države i prouzrokovanje anarhističke tržišne utopije mini malne države. Međutim, paradoksalno, takođe je slučaj da ie odgovor na globalizaciju često re-nacionalizacija.

Političari različitih partija ne shvataju da je sama suština politike i države, kao i radničkih sindikata, stavljena na kocku u kampanji globalizacije. Iznenađeni i fascinirani sna gom globalizacije da „smekša" institucije, oni tek počinju da sumnjaju - što je Marks odavno napisao - da se od njih očekuje da iskopaju sopstveni grob. Ne može a da ne iz gleda ironično, makar ovom autoru, to što neki političari traže sve slobodnija tržišta a da čak ni ne primećuju da to ugrožava njihovo sopstveno postojanje, sam izvor njihovog novca i moći. Da li je ikada pre viđeno ovakvo radosno povlačenje u činu javnog samoubistva?

Koja je osnova nove moći transnacionalaca? Kako to da njihov strategijski potencijal sve više raste?

Bez revolucije, čak bez ma kakve promene u zakonima ili ustavima, započet je napad ,,u normalnom toku poslovanja", takoreći, na materijalne konopce o kojima vise moderna nacionalna društva.

Prvo, transnacionalne kompanije su u mogućnosti da iz voze poslove u delove sveta gde je cena radne snage najniža i obaveze vezane za radno mesto najmanje.

Drugo, proizvođenje kompjutera povezanih širom sveta omogućava im da se razvrstaju i raštrkaju robu i usluge, proizvodeći ih putem podele rada u raznim delovima sveta, tako da nacionalne i korporativne etikete neizbežno postaju iluzorne.

Treće, oni su u poziciji da okreću zemlje ili pojedinačne lokacije jedne protiv drugih u procesu „globalne trgovine konjima", da bi pronašli najpovoljnije fiskalne uslove i najpogodniju infrastrukturu. Oni mogu takođe „kazniti" određene zemlje ako se pokažu isuviše „skupe" ili „nenaklonje ne investiranju".

Četvrto i poslednje, u fabrikovanoj i kontrolisanoj džungli globalne proizvodnje oni mogu sami da se od/uče za mesto njihovog ulaganja, mesto proizvodnje, mesto oporezivanja i mesto prebivališta i da ih postave jedne nasuprot drugima Kao rezultat toga, najveći moćnici mogu živeti tamo gde je najlepše za život, a plaćati porez tamo gde je to najjeftinije.

Sve se ovo dogodilo bez ma kakvog prigovora ili rasprave u parlamentima, bez ma koje odluke vlada i bez ikakvih promena u zakonu; niti je bila neophodna ma kakva javna debata. Ovo opravdava naš govor o „subpolitici"2 - ne radi sugerisanja neke teorije zavere, već da ukažemo da su kor poracije koje deluju unutar okvira svetskog društva stekle dodatno područje delovanja i moći izvan političkog sistema. Iznad glava vlade i parlamenta, javnog mnjenja i sudova, ugovor o ravnoteži moći koji je karakterisao prvu modernost industrijskog društva sada se prekida i prenosi na nezavi sno carstvo ekonomskog delovanja. Prelazak na politiku glo balizacije ušunjao se na somotskim šapama, pod maskom normalnosti, prepravljajući društvena pravila igre - sa legi timnošću modernizacije koja će se dogoditi šta bilo da bilo.

Urlih Bek

izvor: Bgsvetionik

Čitanja: 3353 | Komentara: 0 | Dodaj komentar


John Newman i Milky Chance na Exitu

Nova engleska soul zvezda John Newman, nastupiće u subotu 11. jula, a indie-pop duo Milky Chance 12. jula na glavnoj
{title} - {opis}

ROBMATIC - novi švajcarski DJ star u Beogradu!

U petak 21. Jula na gradskom splavu Lasta nastupiće nova švajcarska Tech-House zvezda - ROBMATIC ROBMATIC je nova sjajna zvezda