I pored pada cena nekretnina na svetskom tržištu, Srbija već nekoliko meseci uspešno odoleva tom trendu, dok država nema para za stambene subvencije.

Trgovci nekretninama tvrde da postojeće cene nisu održive i da će do promene doći najkasnije do kraja godine. Pošto nema novca za subvencionisanje izgradnje stanova, država će pokušati da cene nekretnina spusti izgradnjom socijalnih stanova i subvencionisanjem prometa građevinskog materijala.

Uprkos jučerašnjoj najavi ministra infrastrukture Miluitina Mrkonjića da bi država mogla da subvencioniše izgradnju stanova i na taj način obori cenu kvadrata na 500 evra, to se neće dogoditi. Bar ne u ovoj godini, kaže ministar Oliver Dulić.

"U ovome trenutku subvencionisanje kupovine stanova nije realno prosto zato što mi nemamo para za to. Ako bude para u budućnosti, sa velikim zadovoljstvom ćemo izdvojiti novac za to", kaže ministar prostornog planiranja.

On je rekao da se sada jedino ozbiljno razmatra izgradnja socijalnih stanova, što bi trebalo da pomogne stotinama hiljada ugroženih, kao i neka vrsta subvencija za kupovinu građevinskog materijala domaćih proizvođača.

"Na taj način očekujemo da ćemo ohrabriti investicije u građevinu i podići nivo stambene gradnje u Srbiji, smanjiti cenu kvadrata i pokrenuti građevinski sektor," naveo je Dulić.

"Srbija proizvodi gotovo sve vrste građevinskog materijala, ali želimo da ohrabrimo i strane investitore da ulože u proizvodnju građevinskog materijala i otvore nove fabrike i nova radna mesta, a potom bi i oni mogli da uđu u program subvencija," ukazao je ministar.

On se osvrnuo i na cene stanogradnje, konstatujući da 500 do 600 evra i jeste cena izgradnje kvadrata u Srbiji, a negde čak i tržišna, ako se izuzmu najveći gradovi, posebno Beograd i Novi Sad.

Međutim, kada stigne do krajnjeg kupca, ta cena je višestruko veća. Cene londonskih stanova, koje su donedavno bile najveće u Evropi, sada su niže i do 40 posto. Slična situacija je i u celoj jugoistočnoj Evropi.

U Beogradu je, međutim, i dalje prosečna cena kvadrata 2.000 evra, što je, prema mišljenju mnogih, nerealno, te se do kraja godine ipak očekuje pad cena nekretnina.

"Najverovatnije bi Novi Beograd, blokovi 45, 70, ta gradnja od pre 30-ak godina mogla da doživi pad cena. I naselja kao što su Rakovica, Banovo brdo, gde definitivno možemo očekivati pad cena od 20 do 30 posto do kraja godine", smatra Jovan Jovica Jakovac iz agencije Kolijers (Colliers).

Investitori, međutim, ne misle tako. Neki investitori, kao što je komapanija Oušn atlantik (Ocean Atlantic), i dalje grade u centru Beograda i imaju kupce koji su spremni da plate i do 3.000 evra po kvadratu.

"Otkako je počela kriza, najavljuje se pad cena za 20-30 posto. Nekako se to nije desilo, jednostavno cene nisu pale, i dalje imamo cene kvadrata od 2.000-3.000 evra. Kupaca ima, potražnja je velika", kaže Aleksandar Zavišić iz te kompanije.

Kao glavni razlozi za visoke cene nekretnina u Srbiji, pre svega u Beogradu, navode se neregulisano pitanje plaćanja građevinskog zemljišta, korupcija i spora administracija.

U Ministarstvu prostornog planiranja veruju da će donošenje novog zakona, kojim će se ovi problemi rešiti, uticati na to da se smanje cene nekretnina u Srbiji.

Ostaće cene stanova

Cena stanova u Srbiji ove godine je na istom nivou kao prošle i verovatno će tako ostati, mada ima prostora za sniženje od oko 10 odsto, izjavila je predsednica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije Danijela Ilić.

Ona je na skupu o nekretninama u Beogradu rekla da se prvi uticaj krize osetio tek ove godine i da je prodaja stanova opala, jer su banke povećale kamate na stambene kredite, a uz to radnici gube posao i smanjuju se plate, pa im se smanjuje platežna moć.

Ipak, krah tržišta nekretnina u Srbiji se ne očekuje, rekla je Ilićeva i dodala da je 80 odsto stanova u vlasništvu osoba koje u njima žive, a oni neće žuriti da prodaju stanove ako im padne cena, što znači da neće biti povećana ponuda.

Prema njenim podacima, u 2007. godini u Srbiji je izgrađeno 18.000 novih stanova, a ove se očekuje 22.870.

Ona je ukazala da špekulativno povećanje cena zemljišta uvek podiže cenu stanogradnje, a to je uvek uvod u recesiju. U ceni stana profit investitora učestvije od 30 do 35 odsto.

Predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina Tomislav Sekulić smatra da će kod nas dejstvo krize biti kraće, s obzirom da nismo bili uključeni u sve svetske finansijske tokove.

On je ukazao da veća ponuda dovodi do uravnoteženja preterano visokih cena i naveo primer Novog Beograda, gde je do sniženja cena došlo zahvaljujući izgradnji univerzitetskog naselja.

---------------------------------------------------------------

U Hrvatskoj drugačije

U Hrvatskoj je situacija drugačija, tamo postoji prevelika ponuda i previsoke cene, koje su proistekle iz nerazumno visokih cena zemljišta, objasnila je brokerka kuće "King sturdž" Anastazija Darijević.

Ona je dodala da je u toj državi broj izdatih građevinskih dozvola pao na nivo iz 2001. godine, a broj odobrenih kredita je prepolovljen, jer banke postavljaju sve teže uslove.

---------------------------------------------------------------

Izvršni direktor investitora tog naselja "Bloka 67" Slobodan Mihajlović je podsetio da su od jula do Nove godine prodali više od 1.000 stanova, napominjući da će u 2010. godini izgradnja biti minimalna, jer neće biti platežno sposobnih kupaca.

On smatra da treba pronaći rešenje za paralelnu izgradnju socijalnih i tržišnih stanova.

Rukovodilac odeljenja za nekretnine kompanije "Prica partners" Aleksandar Mančev naveo je da je najveća promena u novom Zakonu o izgradnj, biti to što se uvode naknade za pogodnosti zemljišta, kojim se stimulišu vlasnici zemljišta u gradskim zonama da ga iskoriste za stambenu izgradnju, pa će plaćati naknadu za površinu objekta koji bi mogao da se izgradi.

Takođe je predviđena i obavezna naknada za preimenovanje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, koja će iznositi 50 odsto tržišne vrednosti zemljišta, osim za treću ili lošiju kategoriju. Zakon će takođe uvesti rok važenja građevinske dozvole.

Mančev je ukazao da je za investitore najbitnije što će raniji vlasnici i njihovi naslednici moći bez vremenskog ograničenja da pravo korišćenja ponovo pretvore u pravo svojine.

Pravo korišćenja neće biti osnova za dobijanje građevinske dozvole, ako na njemu nema objekata, ukazao je Mančev.

Izvor: [ b92.net ]